Izaberite stranicu

У осму недељу пред Васкрс, Месопусну недељу која је посвећена сећану на Страшни Суд  – у дану у коме прослављамо Светог Цариградског Патријарха Фотија и Вукола Смирнског 19. фебруара 2017.године одслужена је Света Литургија у Храму Победоносца Христовог Георгија, под Горицом у Подгорици.
Светим Евхаристијским Сабрањем, началствовао је високопречасни протојереј – ставрофор Милун Фемић уз молитвено учешће свога брата у Христу, високопречасног протојереја – ставрофора Драгана Станишића, професора Богословије на Цетињу.
За певницом, одговарао је мешовити састав појаца Храма Св. Георгија, којим је овог пута руководила хоровођа, дипл.теолог Снежана Поповић.
Након прочитаног Јеванђелског зачала, празничном беседом окупљенима, обратио се началствујући свештенослужитељ Прота Милун Фемић, рекавши ,, да је данашње Јеванђеље добродошло, управо сада када се приближава Велики Пост, јер се оно односи на милосрђе, на милостињу – јер смо позвани да помажемо другоме у свакоме тренутку “ наставивши ,, да је душа Божијег порекла, јер је Бог у њу удахнуо Дух Свој  и то од првога човека – Адама; Душа борави у телу које је позајмљено од земље и када душа изнемогне у телу, враћа се Свом  Творцу “.
Осврнувши се на данашње Јеванђелско зачало отац је казао да ,, Не само милостиња, већ чињење добрих дела је потребно; јер само ако живимо јеванђелски тада чинимо добра дела и онда се можемо ослободити од греха и надати се Блаженству у Царству Божијем “.
,,Човек има много непријатеља у свом животу али има један непријатељ који се тешко побеђује, а то је – грех. Нико није без греха на овој земљи, сви смо грешни али треба да будемо свесни својих грехова и да их не понављамо и да се молимо Богу да нам опрости. Ако се искрено молимо, Он Ће нам опростити – и биће радост у нашим душама и Бог Ће Се радовати “.
,,Пост, без добрих дела је – ништа, јер ако ми гледамо да напакостимо ономе другоме, а постимо, наш пост се ни у шта неће рачунати. Сви смо ми од Адама и од Еве. И сви смо деца Божија, без обзира на расу или нацију – сви смо ми у Христу Господу браћа “.
Овде је отац подсетио верне на једну причу која датира из 1500 године п.н.е. То је прича о немилосрдном Петру који је живео у Александрији и био цариник. Једне ноћи је уснио сан како му душа иде према црним анђелима, те се тргао и схватио да његово понашање није добро и решио – да буде милосрдан. Идући улицама Александије, срео је полунагог бродоломника. Ту се сажалио, скинуо свој скут и огртач златоткани и дао му да се покрије. Мало касније кад је прошао тржницом, видео је свој скупи огртач на продаји. И ту се растужио. Међутим, у поподневним сатима, срео је Господа Исуса Христа, огрнутим оним огртачем, Који му је рекао ,, Петре, ти си Мене огрнуо “ ! Тада је радост ушла у његово срце и схватио је да и даље треба да чини добра дела.
При крају беседе, отац је подсетио да је данас припремна недеља пред Велики Пост, месопусна, када дакле отпуштамо месне производе из употребе и користимо млечне; затим је пожелео да у добром здрављу, молитвено дочекамо највећи, најрадоснији хришћански празник – Васкрсење Христово.
Затим се опростио са својим парохијанима, изјавивши ,, Ја сам свештеник 47 година. Проповедао сам Јеванђеље са Светог Олтара како сам знао и умео; колико сам ту постигао само Бог зна, и да ли сам уопште постигао. Да ли сам могао више ? Јесам могао више. А живео сам у тешком времену. И Бог зна и то – на каква сам искушења наилазио – Он ме чувао и Њему нека је слава ! Што каже наш народ – Чему вакат, томе и време – Ја сам иначе давно пошао у пензију, али време је да своју парохију предам младом свештенику који ће да дела на Њиви Господњој. Ја бих волио, да то ради боље него што сам ја. И њему који ће да дође, желим добро здравље и успех на Њиви Господњој – да дела онолико колико сам ја до сад, а после кад добије пензију, да настави, јер то је била и моја обавеза.
Желим да се захвалим свима који су ми помагали у раду на Њиви Господњој. Много је домова у које сам ушао од свог рукоположења, а рукоположио ме Владика, блаженопочивши Митрополит Данило Дајковић и њему сам захвалан што ме произвео у чин свештеника а тада сам мислио да ни до пола пута нећу моћи да дођем, ал ето Хвала Богу, пензију сам дочекао. Пише у Матејевом Јеванђељу – Много је званих али је мало изабраних. И нека је Слава Господу што ме је изабрао да ја делам на Њиви Господњој и ако поживим још, ја ћу гледати да молитвено будем са вама још.
Много је и мојих пријатеља који почивају у Царству Небеском и надам се да их је Господ удостојио Свог Непролазног Блаженства.
Захвалан сам и нашем Митрополиту Амфилохију који ме поставио, где сам до пре 10 година био његов Архијерејски намесник за Подгорицу, Даниловград и Колашин. Када сам почео да радим као намесник, није било довољно свештеника у Подгорици, Колашину и Даниловграду као данас, али ето сад, Хвала Богу, има их много више. Када сам предао намесништво било је близу 30 свештеника и ђакона – што значи, један лепи број свештенослужитеља. Гледао сам их као да су ми браћа а никако да сам ја њима претпостављени. Драго ми је што нисам никога казнио, нити сам тражио да се ко казни, јер они то нису заслуживали. Да су заслуживали, можда ни ја не бих био добар. И заиста, у Подгорици, Колашину, Даниловграду… ту су свештеници који имају веру и који искрено раде. Но, нека је слава Богу за све  што нам даје ! Ми смо сви у његовим рукама и мали смо ако смо без Бога, а ако смо с Њим онда смо велики – у то не треба сумњати, у Божанску моћ. Имамо и Његоша који лепо каже – Ако исто светло сунце рађа, ако биће врије луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна ! Желим вам добро здравље и срећу вама и у дому вашему, да би сви величали Једнога Бога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа у све векове векова. Амин “.
Након освећења Светих Дарова, Прота Милета је још једном објаснио, да Светој Тајни Причешћа могу приступити, само они који посте све постове као и среду и петак, те да они који се тако нису припремали за Свето Причешће, Њему не приступају.
Затим је по устаљеном распореду у просторијама Храма, призивом Светога Духа, отпочео час веронауке који води попадија Надица Радовић на коме су  полазници учили разлику између фресака и икона, о чињењу добрих дела, давању милостиње уз утврђивање знања о празницима који су претходили прошлих недеља и месеци.
Потом су парохијани Храма Светог Георгија са својим дугогодишњим старешином, Протом Милуном Фемићем наставили Заједничарење у Христу, у топлој гостопримници овог  Храма, који је иначе старији од Хиландара и Студенице.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This