У комплексу Цетињског манастира налази се споменик ратним војним добровољцима који су из Сједињених Америчких Држава кренули на црногорско ратиште у ослободилачким ратовима 1912-1918.г. од којих су многи изгубили своје животе желећи да се боре на страни Црне Горе.
Благословом митрополита Гаврила Дожића национално Друштво српска омладина из мјеста Тонавах у савезној држави Невада у Сједињеним Америчким Државама подигло је 1921.г. споменик својим члановима ратним војним добровољцима.
Овај споменик је скромне форме у облику обелиска и на њему се налази сљедећи натпис:
+
Друштво српска омладина из Стонопах Неваде Америка
Балканског и Свјетског рата отпремила је из своје средине 122 добровољца који су као челик Срби похитали на браник своје отаџбине од којих су положили своје младе и борбене животе за ослобођење и уједињење нашег троименог народа. Друштво српска омладина клањајући се пред сјенкама својих јунака подиже им овај споменик за знак њиховог јунаштва итд.
Имена добровољаца, разна мјеста Црне Горе:
Дамјан Копривица Бањани, Ђоко Бошковић Орахово, Ђорђе Бојовић Никшић Жупа, Ђуро Биговић Рудине, Милан Лаушевић Језера, Васил Јакић Шавник, Јован Раичевић Никшић, Милован Ковачевић Грахово, Мило Думовић Релеза, Васо Пејовић Црна Гора, Аким Стијачић Ластва Клобух – Херцеговина, Јово Марић Требиње -Чичево, Томо Милинић Билећа, Крсто Спајић Зупци, Митар Куљача, Видо Куљача Паштровићи – Бока Которска
1921.г.
Слава им.
Израдио Станко Лепетић
Споменик је израдио познати локални клесар тога времена Станко Лепетић из Боке Которске (Херцег Нови) који је учествовао у градњи бројних цркава и надгробних споменика у Црној Гори
Из доступне литературе за један број ратних војних добровољаца познато је када и на којим локацијама су изгубили животе, а за добар број њих су неопходна даља истраживања.
Крајем 1915.г. око 500 ратних војних добровољаца како из Црне Горе тако и Срба из Боке Которске,Босне и Херцеговине, Далмације, Лике и Сједињених Америчких Држава кренуло је у Италију са жељом да се преко Јадранског мора запути у Црну Гору и учествују на црногорском ратишту у борбама против аустро-угарске армије. У то вријеме положај Црне Горе био је веома критичан, Аустро-угарске трупе су већ окупирале Србију, војска краљевине Србије оступала је преко Косова и Метохије, сјеверне Црне Горе према Подгорици док се један број припадника српске војске повлачио од Призрена па преко сјеверне Албаније према Скадру. Српски војни ратни добровољци који су из Америке кренули према Црној Гори дошли су у Италију на Бадње вече по старом календару 24.децембра 1915.г. по новом 6.јануара 1916.г. и укрцали се у италијански пароброд Бриндизи. Пароброд из истоимене луке Бриндизи на крајњем југу Италије кренуо је према црногорској обали у току ноћи а пред свитање брод је наишао на мину и потонуо је. Од 500 добровољаца њих 387 изгубило је животе у узбурканим водама Јадранскога мора.
Међу осталима животе су изгубили и поједини борци који се помињу управо на натпису споменика у цетињском манастиру и то:
Дамјан Копривица из Бањана, Ђоко Бошковић из Грахова, Ђорђе Бојовић из Никшићке Жупе, Ђуро Биговић из Рудина, Јакић Васил из Шавника, Аким Стијачић из Ластве Требјеске, Јово Марић из Чичева код Требиња, Крсто Спајић из Зубаца и Митар Куљача из Паштровића.
О споменику у унутрашњем комплексу Цетињског манастира до сада није писано, изузимајући један чланак проф Предрага Вукића у часописау Светигора који је објављен прије неколико година.
Јован Б. Маркуш
