Izaberite stranicu

Манастир Подластва датира из друге половине 6. вијека, када је овдје била изграђена епископска црква, од које су сачувани сјеверни зид и под украшен мозаиком

Манастир Подластва у Доњој Ластви, посвећен Успењу Пресвете Богородице, саборни је храм мјештана цијелог Грбља и један од најстаријих манастира у Митрополији црногорско-приморској. Датира из друге половине 6. вијека, када је овдје била изграђена епископска црква, од које су сачувани сјеверни зид и под украшен мозаиком. У цркви се могу видјети два фрагмента мозаика, остатак овог вриједног културног добра још увијек је заробљен у поду и није доступан оку посјетилаца. Ту је и крстионица из истог периода, што значи да је црква старија. По ријечима монахиња које служе у манастиру, претпоставља се да је у питању 4. или чак 3. вијек, период раног хришћанства. Ова светиња је, кажу монахиње, највише рушена током историје. Како је обнављана, тако је ниво темеља подизан, па су тако на мјесту данашњих враташаца некад били прозори, тако да је постојећи под три метра виши од првобитног храма.

[pullquote]

Бадњаци заједништва

Манастир Подластва је централно мјесто за налагање бадњака мјештана свих 20 грбаљских села, уз вечерњу службу грбаљских пароха, Бранка Богојевића и Миајла Бацковића. Обичај налагања заједничког бадњака започет је прије 20 година. Представници сваког села доносе по бадњак, те се овдје укршта 20 бадњака: из села Дуб, Сутвара, Наљежићи, Пелиново, Шишићи, Пријеради, Братешићи, Горовићи, Ластва и Пријевор у Горњем Грбљу, те из Кримовице, Загоре, Вишњева, Главати, Ковача, Кубаса, Главатичића, Побрђа, Врановића и Љешевића у Доњем Грбљу, објаснио је Пеко Мазарак, предсједник Црквене општине грбаљске. Обичај је да након налагања бадњака испред манастира Грбљани колима одлазе до Котора, носећи један заједнички бадњак, који у литији кроз Стари град, уз благослов архијерејског намјесника бококоторског и свештенства которске парохије, „укрштају“ са бадњаком мјештана Ораховца на тргу испред цркава Св. Николе и Св.Луке.

[/pullquote]

У цркви је сачувано неколико фрагмената фрескописа из 15. вијека, који су и за око лаика много љепши од доминантних фрагмената из 17. вијека, очито лошије израде. У списима из 1838. године се помиње да је конак био изграђен у облику слова „П“ и сестринство, уз благослов Митрополије црногорске и уз конзерваторске услове Управе за културна добра, ради на његовој обнови. Официјелни дио, намијењен народу, тренутно је у рушевинама.

Манастир је претрпио велика оштећења у потресу 1979. године, када је пао цијели олтарски дио. Тадашња држава СФРЈ је 1981/82. године одобрила средства за обнову манастира, међутим, на захтјев Општине Будва и тадашњег Централног комитета, та средства пребачена су за обнову будванског хотела.

На иницијативу Бора Вукшића, уз конзерваторске услове Завода за заштиту споменика културе, Грбљани су обновили дио конака тек 1996. године. Оставши без средстава 2003. године, обнова је заустављена, да би 2013. године митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић благословио сестру Аквилину из манастира Бешка и сестру Полинарију из манастира Бања, оживљавајући сестринство у манастиру у циљу његове даље обнове.

У току су радови на унутрашњој обнови, у плану је изградња још пет келија за нове сестре и манастирских радионица, потребна је и велика трпезарија, с обзиром да је манастир саборно мјесто свих Грбљана. Намјера им је и да уз конзерваторске услове Управе за културна добра, обнове крстионицу и поново је ставе у функцију. На спрату је предвиђена велика ризница, једина таква у овој области, која би чувала све реликвије из раних вијекова, које се тренутно налазе по кућама грбаљских породица.

– Манастир се обнавља, сестринство се увећало, тренутно су четири монахиње у манастиру, са којима је и стара игуманија, мати Доротеја. Богослужбени живот се обнавља доласком младих монахиња, тако да сваке године имамо све више људи у манастиру, каже парох, отац Миајло Бацковић.

Сестринство је обновило гостопримницу, коју је прошле године осликао монах Дамир из Сомбора. Краси је фреска са представом силаска Христа у Ад, са Адамом и Евом и старозавјетним пророцима у горњем дијелу, а доњу површину красе представе Св. Саве, Св. Симеона и Ане, Св. Владимира и Косаре, Стефана Првовјенчаног, Св. цара Лазара и царице Милице, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.

М. Д. Поповић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This