Митрополит Амфилохије: Не одричимо Божје и братске љубави поручује нам Оташ Меденица. Дај Боже да овај храм помири браћу, да на Богу, на Светињи Божјој, на врлини, чојству и јунаштву, градимо своју будућност а не на братоубиству и богоубиству
Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије обавио је на седму недјељу по Духовима, у недјељу19. јула 2015. године, на празник Преподобног Сисоја Великог велико Освећење цркве Светог Архистратига Михаила на Црквини у Морачи и у њој служио Свету Архијерејску Литургију.
Восокопреосвећеном Митрополиту Г. Амфилохију у току Светог Богослужења, између осталих, саслуживали су свештеник Раде Радовић, Архимандрит Стефан из манастира Морача и надлежни парох свештеник Обрен Шарић, уз молитвено учешће великог броја вјерника.
Као што то налаже древни обичај Цркве Христове, Митрополит Г. Амфилохије је, приликом великог Освећења, у цркву Светог Архистратига Михаила на Црквини уградио мошти Светих мученика монаха лавре Светог Саве Освећеног из Светог града Јерусалима, које је добио на благослов од Јерусалимског Патријарха.
,,Прве службе вршене су на гробовима мученика у катакомбама, које и данас постоје у Риму и на другим мјестима. Зато је остало да ниједан православни храм не може бити освештан ако се у њега не уграде Свете мошти мученика Христових. Мошти које ми данас уграђујемо у овај обновљени храм су мошти из храма Светог Саве Освећеног у Палестини. У осмом вијеку муслимани су поклали сво братсво овог манастира а њихове мошти и до данас постоје и чувају се. „- објаснио је Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије.
У току Светог Богослужења Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије рукоположио је у чин свештеника свршеног теолога ђакона Николу Радовића. У бесједи којом се обратио сабранима на крају Светог Богослужења Митрополит Амфилохије је казао да се на рукоположењу, новом презвитеру Цркве Божје увијек предаје Агнец, Јагње Божје, Хљеб, Тијело Христово, оно које је освештао Дух Свети, претворивши наш хљеб у Тијело Христово, у Хљеб живота. Онда се каже новом свештенику: ,,Узми овај залог, ово Тијело, ову Светињу и чувај га до последњег свог издисаја јер ћеш за њега дати одговор на Страшном великом суду Божјем“.
Свету Тајну Крштења, руком Високопреосвећеног Владике Г. Амфилохија, примили су Давид Савовић, Страхиња Радовић и Немања Брајовић, који су се, по Митрополитовим ријечима, обукли у Христа Бога и вјечну, Божју Истину, у свјетлост вјечну.
,,Да их Господ, као вјечно и непролазно Сунце, грије и до смрти, и у смрти и после смрти“.- благословио је новокрштене слуге Божје Митрополит Г. Амфилохије.
Архиепископ Амфилохије је потом служио помен Оташу Савином Меденици барјактару краља и господара Црне Горе Николе првог Петровића, првом и вјечном ктитору овог храма, који је сахрањен поред цркве, чије име је овдје записано неизбрисивим словима, а чијим прилогом је ова Светиња и подигнута први пут 1905. године.
,,Док је био овдје на земљи Оташ је био барјактар краља Николе. Призвавши га у Небеско Царство своје, Господ га је убројао у Своју небеску, архангелску и ангелску војску. Постао је барјактар небеске војске, барјактар не само свих Меденица него и свих Морачана и Ровчана и шире, јер је овдје понио не само земни барјак него и вјечни барјак Христов, посвједочивши то својим животом и дјелом и овим Светим храмом“-казао је Митрополит Амфилохије.
Он се сјетио својих ђачких дана када је овдје, у Морачи, учио Основну школу код дивног и часног учитеља Нокаша Меденице, и зидина цркве, која је на овом мјесту остала из времена Оташа Савиног Меденице.
..Иако као дијете нијесам много знао шта су те зидине, оне и данас грију моју душу. Видио сам у то вријеме много других кућа и зидина у Морачи и Колашину, али највише ме дотакао Олтар Немањића, лавра Немањића у којој сам се причешћивао са својим родитељима, браћом и другим Хришћанима, Морачанима и Ровчанима. Запамтио сам из дјетињста ове зидине и памтим како сам се осјећао кад сам дошао овдје после година мог лутања по свијету, студија и рукоположења за свештеномонаха, и кад нијесам нашао ни камен на камену од ове Светиње Оташа Меденице. Осјетио сам као да ме стријела погодила у срце моје. Питао сам шта је са камењем. Добио сам одговор да су то камење однијели у Колашин. Дај Боже да га нијесу уградили у свињце колашинске поред Свињаче. Ако су га уградили у школу или неку другу зграду нека им буде опроштено, па и у Дом културе ако су га уградили, али кад би то био, у то вријеме, истински и прави дом културе. А није то био, то ми гарантује Оташ Меденица, чији су барјак примили његови потомци. Благо вама Петре и Ђорђе, и свим Меденицама, што је тај огањ вјере Христове заблистао у вашим срцима, и то у једном злом и опаком времену када су се овдје многи од Христових ученика претворили у Јудине сватове, па су, као Јуда среброљубац, продавали Бога за сребрнике, научени од лажних учитеља Маркса, Енгелса, Броза и тута-компаније. Хвала Богу да се овдје опет вратио Оташ Меденица и њетов барјак. Наш Добрија је овдје сачувао парче од оне прве цркве заједно са оном розетом и натписом гдје се помиње краљ Никола Петровић и крстом који је подарио син Томо за покој душе мајке Веруше“-сјећао је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Црногорско-приморски је пожелио да овај храм, који је израстао из Морачке лавре Немањића, буде нови путоказ не само часном братству Меденица него и свима нама.
,,Дух безбожништва рађа дух човјекомржње. Зато се немојте чудити што су, у то вријеме, Бога убијали у срцима Морачана и Ровчана, што су се браћа побила, што је братска крв залила ове просторе. Богоубице се увијек претварају и у оцеубиице, и матереубице, и у братоубице. Памтим 1942. страшну, несрећну и проклету годину, када су одавде, са Црквине, партизани, браћа, кренули да се бију са својом браћом. А с друге стране их дочекала опет браћа, Васојевићи и остали. Памтим Бистричко поље крвљу заливено. И данас носим страх у својим костима од ужаса који се догађао на овом чистом, невином, Светом мјесту око овог Светог храма и других Светиња. Памтим и оне побијене… Поменуло се не повратило се. А до тога је дошло зато што смо заборавили овај хљеб Живота, Свето Причешће, заборавили да праштамо једни другима, да се кајемо, да љубављу загрлимо једни друге, браћу своју. Мислили смо да ћемо срећу, будућност и бољи хљеб зарадити кољући се и убијајући међусобно. Али хвала Богу опет се враћамо, коме би ако не би Њему- живоме Богу, Хљебу Живота, Тијелу Христовом. Враћамо се овој Светињи, коме би ако не би њој. Враћамо се Божанској љубави, Богу као љубави, и себи као бићима за љубав створеним, у духу покајања и мирења. Дај Боже да овај храм помири браћу, да се опет вратимо братској љубави, Хљебу Божје љубави да би се учили, не да убијамо једни друге и отимамо једни од других, не да мрзимо једни друге, него да љубимо и цјеливамо једни друге, да се мирбожамо и праштамо једни другима, да се кајемо, и да на Богу, на Светињи Божјој, на врлини, чојству и јунаштву градимо своју будућност а не на братоубиству и богоубиству“-поучавао је сабране ријечима потресне очинске поуке Митрополит Црногорско-приморски.
Он је запитао присутне шта је остало од онога што је грађено на богоубиству од 1945. године на овамо.
,, Ни камен на камену није остао. Предузећа и задруге пропали, душе пропале, народ се поскитао.И гдје смо се нашли? Опет смо се нашли на овом камену станцу гдје смо и били кроз вијекове. Вратили смо се лаври Немањића, Светом Крштењу, Светом Причешћу, богољубљу и братољубљу, зато смо данас овдје. Не одричимо Божје и братске љубави поручује нам Оташ Меденица“-казао је Митрополит Амфилохије.
Владика Амфилохије је подсјетио и на значај Патријаха Гаврила Дожића, нагласивши да смо, до дан данас, били неспособни да некој улици у Колашину и Подгорици дамо његово име. Чак су ткз. ,,заштитари“ тражили од Митрополита Амфилохија да скине чак и његов лик који је постављен у манастиру Морача, јер смо, по његовим ријечима ,,До те мјере изгубили памет и савјест“.
,,Патријарх Гаврило, затим велики витез Архимандрит Михаило Дожић који је обнављао манастир Добриловину, како је пјевао књаз Никола ,,Ви сте сожер Рашке земље“, није рекао Монтенегра. Данас се власт одриче и Косова и Метохије, али не и Црна Гора и Црногорци, и даје га и продаје другоме за привремено. Ако Бог да, док је Патријарха Гаврила, Пећке Патријаршије и Светог краља Стефана Дечанског, и док је барјактара какав је Оташ Меденица и Милош Меденица, биће и Метохија онога коме је Бог дао а не онога коме су је дали моћници и злочинци овога свијета. Кад Црногорци скрену са путева Патријарха Гаврила, барјактара Оташа и других, и војвода Мине и Радула, и кнезова Рашка и других, отићи се у бестрагију. Али даће Бог да се то никад не догоди.“-поручио је Владика Амфилохије.
Благословивши их, он је захвалио Ђорђу и Петру Меденици, чијим је прилозима овај храм изграђен и уручио обојици по високо одликовање Српске Православне Цркве Орден Светог краља Милутина, који им је додијелио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на челу са Свјатејшим Патријархом Српским Г. Иринејем, за изузетан и немјерљив допринос у изградњи храма Светог Архистратига Михаила на Црквинама.
Митрополит Амфилохије је додијелио архијерејске грамате приложницима за помоћ у градњи овог храма, из братства Меденица: Дарку Душановом, Зорану Рајковом, Момиру Миодраговом, Миловану Мијаиловом и Драгану Миодраговом Меденици.
У име братства Меденица, кључеве од новог храма Високопреосвећеном Митрополиту Господину Амфилохију уручио је г. Петар Меденица који се обратио сабранима и захвалио Митрополиту Г. Амфилохију и свима који су дошли да подијеле братску љубав и да их обасја свјетлост ове Морачке Светиње и све позвао на праштање и братску љубав, заблагодаривши Богу што је вратио вјеру у његов народ.
Овом приликом Високопреосвећени Митрополит Господин Амфилохије пререзао је славски колач поводом славе цркве Светог Архистратига Михаила, празника који ћемо прославити у недјељу 26. јула.
Храм Светог Архистратига Михаила је подигнут од темеља до крова, на мјесту старог, који се срушио због дотрајалости 1936. године. Градња је отпочела 2002. године, када је Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије освештао камен темељац, и једини је храм са два звоника у овим крајевима- рекао је, у изјави за Радио ,,Светигору“ надлежни парох јереј Обрен Шарић.
,,Храм је први пут подигнут 1905. године, прилогом братственика Оташа Савиног, који је сахрањен поред храма. Збогдотрајалости је пао 1936. године, од њега је остала розета која је уграђена у нови храм, а пронађен је и сребрни крст из 1910 године. Највећи приложници новог храма су Шћепанови синови Ђорђе и Петар, и братство Меденица. Храм је засијао у пуном сјају, са два звоника, унутра комплет опремљен са дуборезаним иконостасом и сликаним иконама.“-каже отац Обрен Шарић.
За неких седам година, од када је отац Обрен Шарић надлежни парох ове парохије, ово ће бити четврти храм који је освештан. Прво је наново подигнут храм Светог Пантелејмона и Светог Климента у Барама Радовића, родном мјесту Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је освештан 2009. После њега освештан је храм у Горњој Морачи. Поводом сто педесете годишњице од градње, 2013. године обновљен је и освештан храм Светог пророка Илије а 2014. године и храм преноса моштију Светог Архиђакона Стефана на Крњој јели, који је приликом освећења предат на управљање Епархији Будимљанско-никшићкој и Преосвећеном Владики Јоаникију.
Слободанка Грдинић
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/17184/19.07.2015.%20Mitropolit%20Crkvina%20Moraca.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
