У уторак, 20. марта, породица Марковић из Генерал Мадариаге (Провинција Буенос Аирес, Аргентина), врло свечано је прославила Јовањдан, своју крсну славу.
Петар (Педро) Марковић – Перица, како га зову његови најближи, један је од оних малобројних преосталих црногорских исељеника који су имали благослов да живе у земљи својих предака. Рођен је на Цетињу 29. јуна 1927. године, а дошао је у Генерал Мадариагу 1936. године са својом мајком Зорком рођ. Вукасовић, братом Стефаном и сестрама Јованом и Маријом. Тамо су чекали свога оца и супруга Марка, који је још раније дошао да ради у планинама Тандила, па је тако и зарадио да доведе своју породицу. Једна од његових сестара – Марија, удала се за Хуана Гвозденовића 1945. године и отишла да живи у Венадо Туерто. Педро се оженио Хилдом Мрваљевић 1952. године и има троје дјеце. И данас, у поодмаклим годинама, показује свој неуморни дух и радо приме све који желе да га посјете. Зато је и овог 20. јануара, као и свека године, њихов дом био препун рођака, пријатеља и познаника, који су дошли да им честитају славу.
Педрова дјеца – Данијел, Олга и Мило, организовали су ручак и припремили славу. Њиховом слављу присуствовали су рођаци и пријатељи из других мјеста, а Педрова сестра Марија је са својом дјецом, као и сваке године, дошла из Венадо Туерта.
Свештеник Стефан Јовановић
Са шпанског: протођакон Игор Балабан
