Select Page

Познати руски сликар, академик Сергеј Присекин донио је у храм Светог Николе у Котору импозантне иконе које су биле намијењене православном храму Христа Спаса у Москви.
У которској православној цркви у току је постављање на зидове ових великих платана површине преко 15 метара квадратних. Присекин, који је и члан Руске академије сликара и који је осликао и храм Христа Спаса, рекао је да је овај чин плод сарадње са митрополитом Амфилохијем и парохом которским и бококоторским намјесником Момчилом Кривокапићем.
Ја сам болестан човјек. У посљедње вријеме тешко радим, али сам све тешкоће ријешио уз вољу Божју, тако да ово што данас видите у Котору право је чудо каже Присекин.
Велику захвалност дугује и рођаку Александру Бељакову, бившем официру и почетком 90-их прошлог вијека шефу мировне мисије Русије у Босни, генералу руске армије у пензији, који сада живи у Херцег Новом гдје је на Руском гробљу недавно саградио цркву Светог Фјодора Ушакова, а отворио је и јединствени Музеј сидара.
Храм Христа Спаса био је изграђен као црква-успомена на побједу у рату 1812. над Наполеоном. Зато је и остао главни храм у Русији, не само по величини. Градили су га императори. Александар први Романов је дао идеју, Николај први, његов син, га је градио, а цар Николај други, посљедњи руски цар, завршио.
Након што га Стаљин срушио у вријеме комунизма и на његовом мјесту изградио базен, радови на реконструисаном храму били су завршени 1998. да би поново био отворен 1999. године. То је доказ да цркву Божју нико не може да уништи каже Присекин, који је право да ради на храму добио након сверуског конкурса на којем је побиједио.
Била је то иницијатива нашег патријарха Алексеја другог, а главни циљ је био грађење великих светиња Русије уништених у вријеме комунизма дода је Присекин. Он наводи да се осликавање новог московског храма одвијало на основу црно-бијелих фотографија што је знатно отежавало посао.
У принципу, све што је остало од првог храма Христа Спаса биле су само слике. Након конкурса било је девет група које су добиле благослов да сликају фреске, плафон, зидове, четири куполе и јеванђелисте. Ове иконе су биле намијењене за храм Христа Спаса, али када је урађена реконструкција нису могле стати због подлоге и технологије каже Присекин. Он истиче велико пријатељство црногорског и руског народа потврђено кроз историју, те допринос руских адмирала и генерала успостављању црногорске државности.
Велика платна
Прво је проблем био како превести и на који начин овако захтјеван материја као што су огромна уоквирена платна. Међутим, Руси све могу, а иконе тешке по 120 килограма су ту и прислоњене на зидове већ изазивају знатну пажњу. Требало би да до недјеље буду постављене казао је Кривокапић.

Милена Васиљевић

Извор: Блиц

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/15554/21.09.2014.Radio%20Kotor%20razgovor%20ikone.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This