Остатке давно већ порушеног манастира Јеловица, надомак кањона Невидио, ових дана кроз шуму дрвећа огрејало је сунце! Очишћен је од корова и ситног отпада захвалјујући труду оца Драженка Ристића, који је са својим парохијанима из Пошћења, Комарнице, Косорића, Шавника, Бара, Бијеле, као и Самобора организовао акцију.
Сабрали смо се и с песмом сишли до манастиришта, у нади да ће једног дана пропојати црквеним песмама. Оно је сведок постојања духовномолитвеног живота на овом простору, а исто тако потврђује неистраживо богатство светиња у дробњачком крају. Очистили смо га колико смо могли, а надамо се да ће дати драги Бог да га и обновимо прича свештеник Ристић.
На празник преноса моштију Светог апостола Вартоломеја на манастиришту је служена света литургија. Порушена светиња, која је некада блистала лепотом, била је посвећена светом великомученику Георгију. Смештена је у прелепом крају између села Дужи и Пошћење, испод Жуте греде, на скоро 870 метара надморске висине.
Територијално припада селу Дужи, а у неким записима се спомиње и као манастир Поддужи. Од поузданих извора говори један запис из Србуље у Превишкој цркви из 1655, по којем је пострадао од „проклетијех Климената“.
У другом запису који је, вероватно, настао 1718. наводи се: „Ја грешни Макарије, монах манастира Поддужи, пишем ово писмо знајући да сутрашње вече нећу дочекати“. Вероватно је манастирско братство знало за долазак Турака, па је Макарије оставио овај запис и постоји могућност да је манастир тада и страдао подсећа отац Драженко.
Народно предање каже да је у доба оснивања манастира Мораче (1252) живео на Пошћењу Орлибан Страхињин Косовчић и да је био старешина дробњачког племена. Њему се приписује оснивање сада порушеног манастира Јеловица. Други оснивање приписују војводи Ђурјану Косовчићу, предводнику Дробњака у Косовском боју. Било како било, о неким детаљима истраживаће стручњаци и археолози, када дође за то време и Господ пошаље своје добре људе да помогну обнову ове светиње.
Или исељење или обнова
И овом светилишту попут других у Црној Гори прети исељење у случају да на Комарници почне да се гради хидроцентрала. Ако се то не догоди, онда би његовом обновом оживео и туризам у том крају. Туристи и други посетиоци Невидија при излазу из кањона манастир не би могли заобићи.
Велиша Кадић
Извор: Новости
Манастир Јеловац
На територији дробњака налази се и манастир Јеловица од којега су данас сачувани само темељи. „Народно предање каже, да је у доба оснивања манастира Мораче (1252. г.) живео на Пошћењу Орлибан Страхињин Косовчић и да је био тада старјешина дробњачког племена. Њему се приписује оснивање сада порушеног манастира Јеловца…” Манастир се налази у југозападном дијелу Дробњака, на десној обали Комарнице. Територијално припада дробњачком селу Дужи, отуда се у литератури некада наводи и као манастир Поддужи. О манастиру Јеловица сачувано је веома мало писаних података, а тичу се најчешће његових разарања. Иако је био смјештен на скоро неприступачном терену, Турци су до њега стизали да га опљачкају и запале. Светозар Томић наводи на основу предања која је чуо у народу натврди да је манастир био богат књигама и црквеним утварима. Претпоставља да су се у њему и књиге преписивале. Манастир је имао више калуђера. Неки су били парохијски свештеници, док су остали бринули о манастиру и подучавали ђаке који су се спремали за свештенички и монашки чин. Претпоставља се да су калђери из манастира Јеловица после једног већег разарања манастира прешли у манастир Свету Тројицу у Пљевљима и са собом понијели нешто књига и свештеничких одежди. Један карактеристичан запис који је вјероватно настао 1718. године говори о калуђеру који у манастиру Јеловици пише писмо: „Ја, герешни Макарије, монах манастира Поддужи, пишем ово писмо зајући да сјутрашње вече нећу дочекати.” О монаштву манастира Јеловица такође имамо мало података. Предање памти да је у овом манастиру било доста калуђера Маслокапа. Позната су имена Саватија и Михаила које је Сулејман-паша Скопљак као таоце послао у Босну 1806. године и последњи Данило Маслокапа – Вуковић. Манастир Јеловица је вјероватно спаљен 1718. године када су Турци покушали да у Дробњаку изграде џамије и населе муслиманско становништво, као и да потурче дио православног становништва. Тим послом у Дробњак исте године стиже више хоџа из Бихаћа. Дробњаци предвођени Јоком Караџићем похватају и убију бихаћке хоџе, а њихова тијела, с руке на руку, како не би један другога одали, баце у кањон Невидио. Од тада манастир вјеревоатно више није обнављан, тако да ћемо бити лишени праћења његове просветне дјелатности у преостале двије фазе. „Са сеобама и са гашењем искре живота у твари пропадљивој, нестала су и предања, тако да немамо података шта се догодило са манастиром Јеловица. Остала је само нека чудна прича да се памти.”
Бојан Струњаш
Извор и фото: bratstvokosovcic.weebly.com
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/15533/18_09_2014_o_drazenko_ristic.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
У парохији шавничкој организовали чишћење остатака древног манастира Јеловица
Парохија шавничка и вјерни народ дробњачког краја организовали су, заједно са надлежним парохом свештеником Драженком Ристићем, 6. септембра 2014. чишћење остатака древног манастира Јеловица, који се налази на неколико десетина метара од кањона Невидио.
„Сабрали смо се и сишли до манастиришта, у нади да ће ово свето мјесто једног дана пропојати црквеним пјесмама. Оно је свједок постојања духовно-молитвеног живота овог простора, а исто тако потврђује неистражено богатство светиња и других објеката у дробњачком крају. Сабрала су се браћа из Пошћења, Комарнице, Косорића, Шавника, Бара и Бијеле, као и племеници из Самобора. Манастириште смо очистили колико смо могли, а надамо се да ће дати драги Бог да га и обновимо“, рекао је свештеник Ристић.
Сјутрадан, на празник преноса моштију Светог апостола Вартоломеја служена је Света Литургија на темељима овог манастира.
Манастир је био посвећен Светом великомученику Георгију, а о његовој историји понешто се зна из народног предања и сачуваних записа. Налази се између села Дужи и Пошћење, испод Жуте Греде на око 870 м надморске висине. Територијално припада селу Дужи, а негдје се спомиње и као манастир Поддужи. Од поузданих извора свједочи један запис из Србуље у Превишкој цркви из 1655, по којем је манастир пострадао од „проклетијех Климената“.
Други запис, вјероватно из 1718. говори: „Ја грешни Макарије, монах манастира Поддужи, пишем ово писмо знајући да сјутрашње вече нећу дочекати“. Вјероватно је манастирско братство знало о доласку Турака, па је монах Макарије оставио овај запис и вјероватно је манастир тада и страдао.
Народно предање каже, да је у доба оснивања манастира Мораче 1252. живио на Пошћењу Орлибан Страхињин Косовчић који је био старјешина дробњачког племена. Њему се приписује оснивање сада порушеног манастира Јеловица. Други аутори оснивање манастира приписују војводи Ђурјану Косовчићу који је предводио Дробњаке у Косовском боју.
Детаљима из историје ове древне светиње бавиће се и истраживати их стручњаци и археолози када дође за то вријеме и када Господ пошаље своје добре људе да помогну обнову ове светиње, којој, на неки начин, пријети и исељење, јер је у плану градња бране на Комарници и због тога постоји могућност од потапања.
Свештеник Драженко Ристић изражава наду да се то, ипак, неће догодити и да ће са обновом овог манастира оживјети и туризам дробњачког краја, јер прво са чиме се туристи и посјетиоци срећу на излазу из кањона Невидио јесте управо овај манастир који чека да га, уз помоћ Божју, обновимо.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка