Иван Црнојевић се нашао у изгнанству у Италији, гдје се у Анкони пред божанским ликом Богородице завјетовао да ће, ако се икад врати у домовину, подићи храм у њену част
Међу бројним заштићеним објектима од непроцјењивог културно-историјског значаја у Историјском језгру Цетиња, које је као споменичка цјелина кандидат за упис на Листу заштићене свјетске баштине Унеска, налази се и Дворска црква на Ћипуру с археолошким остацима манастирског комплекса Црнојевића.
Причу о овој цркви коју је за потребе дворских вјерских церемонија, на мјесту порушеног сједишта Зетске митрополије 1886. године изградио последњи црногорски суверен Никола Први Петровић Његош, можемо започети још с краја 15. вијека када су освајачки походи Турака приморали господара Зете Ивана Црнојевића да сједиште државе, из утврђеног града Жабљака, премјести најприје на Обод, а затим у Цетињско поље.
У мјесту Ћипур чији назив потиче од грчке ријечи „куприа“ и значи врт или башта, почетком 1482. године Иван Црнојевић је подигао себи двор, а двије године касније и манастир што је формално означило оснивање града Цетиња.
Кад је под нападом турске војске 1478. године пала Иванбегова престоница Жабљак, иако се у писму турског султана Мехмеда Освајача каже „да Турци нијесу тако лако заузели Црнојевићку земљу, већ им је требало доста војске и прилично труда да га нагнају да је напусти“, Иван Црнојевић се нашао у изгнанству у Италији гдје се у Анкони пред божанским ликом Богородице завјетовао да ће, ако се икад врати у домовину, подићи храм у њену част.
Свој завјет је испунио чим се вратио из Италије 1481. године и за кратко вријеме ивицом Ловћенског долца створио престоницу с двором и манастиром гдје је смјестио Зетску митрополију. У краћој верзији Повеље о оснивању ове своје задужбине Иван Црнојевић каже: „И саздах храм на мјесту званом Цетиње, у славу и хвалу госпође матере Божје, у име њеног рожденства и манастир при њој створих за упокојење мисли, али и митрополија зетска да буде ту ако буде по вољи милостивој госпођи. (Године 1482., писа се мјесеца јануара 4. дан на Ријеци…)“.
Крајем 17. вијека, тачније 1692. године, манастир Црнојевића је срушен у експлозији коју су, напуштајући Цетиње, подметнули Млечани како би побили турске команданте, а његов изглед сачуван је на једној илустрацији Октоиха петогласника према којој се на средини комплекса налазила црква, посвећена рођењу Богородице. Њена дужина, с олтаром, износила је око 14, а ширина нешто мање од седам метара. Око цркве, сем иза олтара, подигнут је био трем с колонама на 18 стубова који су имали капителе са дивно извајаним орнаментима. Изван колонаде, са сјеверне стране, налазила се једна црквица посвећена апостолу Петру. Поред тога у манастирском комплексу су се налазиле зграде конака, куле, бунар са живом водом, магацини за муницију, жито и друге намирнице, кухиња и други помоћни објекти, а у цркви и гробови оснивача Ивана Црнојевића који је умро у дубокој старости 1490. године, као и осталих чланова његове династије који су преминули на Цетињу. На овом мјесту је, између осталог, радила и прва ћирилична штампарија на Балкану.
Обновљена гробница у цркви
Данас се у Дворској цркви на Ћипуру налази обновљена гробница у којој су 2012. године похрањени земни остаци господара средњовјековне државе Зете, првог господара Црне Горе и оснивача Цетиња Ивана Црнојевића који су пронађени крајем осамдесетих година 20. вијека током археолошких ископавања на Ћипуру када су свјетлост дана поново угледали и темељи манастирског комплекса. Том приликом оригинални стубови и капители дислоцирани су са локалитета у сталну поставку Историјског музеја, а на њихово мјесто постављене су копије које се могу видјети.
Посмртни остаци краљевског пара
У цркви с изузетно вриједним иконостасом који су урадили руски зоографи крајем 19. вијека и с владарским ктиторским натписом постављеним изнад врата, а која заједно с конзервираним темељима старог манастира Пречисте Богородице представља интегралну архитектонску цјелину и изузетну туристичку атракцију, 1989. године из руске цркве у Сан Рему пренијети су и посмртни остаци црногорског краља Николе И Петровића и његове супруге краљице Милене.
З. Петановић
Извор: Дан
Фото: Архива
