Изложба архивске грађе Историјског архива о вјерским објектима Београда

Пројекти и остварења у документима Историјског архива Београда. Изложбу данас отворио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј
Обимна архивска грађа непроцењиве вредности, техничка и фото документација о архитектури верских објеката у Београду презентована је данас у Историјском архиву града Београда. Документација се, иначе, чува у фондовима и збиркама овог Архива и незаобилазна је у сагледавању значаја сакралне архитектуре у обликовању визуелне слике Београда. Изложена архивска грађа је основно полазиште на путу развијања свести о значају заштите градитељства као културно-историјског наслеђа Београда.
Верски објекти у Београду су представљени по конфесијама у оквиру јединствене урбане целине Београда и Земуна. Због конктинуитета у обради дате теме, пројектна документација Историјског архива Београда допуњавана је фототечком грађом из Музеја града Београда, Завода за заштиту споменика културе града Београда и приватних колекција Милоша Јуришића, породице Вицић и породице архитекте Богдана Несторовића.
У поздравном слову директор Историјског архива Београда мр Драган Гачић је казао: – На 32 паноа је приказана пројектна и фото-документација о верским објектима у Београду које Историјски архив Београда чува у својим фондовима и збиркама, а која обухвата временски период од друге половине 16. века па до пред сâм почетак Другог светског рата. Представљени верски објекти у Београду намењени су религијама и конфесијама заступљеним у граду – православној, католичкој са унијатима, исламској, јеврејској, протестантско-евангелистичкој и будистима, и покривају територију на десној обали Дунава према Београду. Ови објекти сведоче да је Београд историјски увек представљао важно верско седиште. Као део слојевитог културног идентитета београдске средине представљени су пројекти и остварења како водећих домаћих, тако и иностраних аутора, међународни конкурси, а поједина пројектна решења се први пут представљају стручној и широј јавности.
На поставци је изложено и 27 оригиналних рукописних књига из Збирке црквених матичних књига, које Историјски архив Београда такође чува у својим фондовима и збиркама. Напомињем да је укупно 539 књига преузето седамдесетих година прошлог века и обухватају период од 1721. до 1913. године, категорисане као архивска грађа од изузетног значаја. Књиге ће на основу посебних уговора између црквених конфесија и Владе Републике Србије бити враћене Црквама када се за то стекну услови. На изложби су изложени Протоколи крштених, венчаних, и умрлих Српске Православне Цркве, Матрикуле и Матице Римокатоличке цркве, затим Протоколи венчаних и умрлих Јеврејске општине сефардског и ашкенаског обреда, као и рукописна Књига фетви, на османском турском језику.
Отварајући изложбу, Патријарх српски г. Иринеј је захвалио Историјском архиву и свим сарадницима за изложбу о постојећим сакралним објектима свих религија и вероисповести,  и истакао да је Београд увек био мултинационални и мултирелигијски град у којем је свако могао и може да исповеда своје верско определење.
Патријарх је додао да се данас сви треба да трудимо да влада хармонија, да се поштују принципи Миланског едикта који је, на радост хришћанског света, обележен ове године, и да свако верује како верује и има слободу да то исповеда: – Свако нека слободно живи и верује по својој вољи и жељи – истакао је Патријарх српски г. Иринеј.
Поред Епископа ремезијснаког г. Андреја, свечаном отварању су присуствовали из Београдске надбискупије надбискуп Станислав Хочевар, рабин Јеврејске заједнице Исак Асијел, муфтија београдски Мухамед Јусуфспахић, амбасадор Белорусије г. Чушев, проф. др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета у Београду, проф. др Драгомир Сандо, продекан, представници јавног и културног живота.
Изложбу и каталог о верским објектима Београда (штампала Штампарија Српске Православне Цркве) помогла је Канцеларија за сарадњу са Црквама и верским заједницама.
Аутор изложбе и каталога је Ђурђија Боровњак.
Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић је са својим помоћницима Томиславом Бранковићем и Драганом Новаковићем такође присуствовао свечаном отварању.
После отворања изложбе приказан је филм Југословенске кинотеке о полагању камена темељца за зграду Богословије Светога Саве у Београду, који је премијерно био приказан 1914. године.
На паноима 1, 2 и 3 презентована је Саборна црква (1837-1845), најзначајнија београдска црква, подигнута на иницијативу митрополита Петра Јовановића и кнеза Милоша Обреновића. Поред овог храма, на овој изложби су и сви други београдски храмови нашли своје место. Посебно издвајамо документа с прегледом златног доба хришћанских верских објеката у Београду везано за период између два светска рата (1918-1941) када је изграђено око двадесетак храмова који су, на сасвим специфичан начин, изменили и унапредили визуелну слику Београда. Ово је период процвата сакралног градитељства за потребе Српске Православне Цркве, чији су снажни подстицаји били уједињење матичних српских области у обновљену Патријаршију (1920), утемељење Министарства вера и повећана пројектантска активност Архите