Издавачка установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора” објавила је са благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија поновљено издање из 1896. године књигу др Лазара Томановића „Петар Други Петровић Његош као владалац”. Ова књига, као и зборник текстова који доноси свједочанства Његошевих савременика, од данас се могу купити заједно уз „Дан” по цијени 4,99 еура за обје.
Уредник оба издања штампаних у едицији Његош владар и владика, је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, а дизајн је урадио Мирко Тољић.
Др Томановић је дјело посветио књазу Николи, наводећи да је намијењено „првом срећно владајућему господару Црне Горе о двјестигодишњици прослављење династије Петровић Његоша”.
Аутор ће на Крстовдан 1896. године на Цетињу забиљежити и да у овој књизи владици као пјеснику није ништа говорио, али да је Његошев владарски рад, обасјао новом свјетлости и његово пјесништво.
– До сада се писало о владици само као о пјеснику, и држало се да му је пјесништво било на штету државне управе, и ова да је изоставала на другом мјесту; напротив, ова књига свједочи, да је владици пјесништво било само одушка у његовом обилатом раду владалачком, пуном свакојаког искушења и горчине; и управо да се његов геније развио баш у његовој постојаној борби са тешкијем и вазда противнијем приликама, у којијема је владао; а одавно је Фосколо рекао, „да се знаменита дјела људског генија неће никад праведно оцијенити од онога, који гледа генија одијељена од човјека, а човјека од среће његова живота и његова доба.“ Било је само умјесно, да завршим ову радњу нарочитијем одјељком под насловом: „Владичино србовање са престола и у пјесми” одакле би се упознао пјесник у владаоцу, а владалац у пјеснику; али ту благодарну тему остављам другом вјештијем перу.
Ја ћу се радовати, ако сам успио, да испуним ону Милаковићеву наду, којом је завршио своју историју Црне Горе, и ако се ова моја радња узможе сматрати достојнијем наставком тог његовог дјела, забиљежио је др Томановић.
У поговору аутор ће навести да је у Биљарди пронашао и калуп од челика, нешто сасвим непознато, али да је већ био сложен и преломљен и последњи табак књиге.
Нашла се у биљарди скрињица са натписом: A bordo brig. „Уредан”. Sigr Marco Gopcevich Londra, и y скрињици калуп од челика, на ком је с једне стране у ловором вијенцу изрезан натпис: Златни Перун, 2 талира, а изнад натписа из стиснуте руке стријеле у два правца сијевају; на другој страни натпис: Црна Гора 1851, а око натписа змија се савила. Радња је врло фина. Ово је нови податак за историју владања Петра Другога, који свједочи, како је и при концу свога живота, у већ дубокој болијести, једнако велике мисли сновао о држави. Година на калупу свједочи, да је зачео мисао о ковању свог новца бавећи се у Напуљу, гдје је опћио са лордовима инглескијем и са Рошилдом.
Гдје је овај калуп израђен не знамо, али знамо, да је Марко Гопчевић био банкијер у Лондону. Околност, што је овијем путем калуп био послан а не преко поште, тумачи нам тајност, у којој је Петар ИИ држао ову мисао, те о њој нема нигдје трага по писменијем документима. Ствар је усмено била уговорена у Напуљу, а калуп је послан преко пријатељске руке.
У каквој је тајности владика ово држао, најбоље се види, што о томе ништа није знао ни Љубо Ненадовић, који је у Напуљу сваки дан био с владиком, нити је о томе ко што знао на Цетињу, јер нема ни усменога предања, које одиста г. Медаковић шћаше забиљежити”, записаће аутор дјела које се од данас може купити уз „Дан”.
Житије цетињског пустињака
Умјесто предговора у књизи „Свједочанства Његошевих савременика” штампане су Житије Светог митрополита Петра ИИ цетињског пустињака и ловћенског тајновидца, у којима, између осталог, митрополит Амфилохије биљежи да су „чудесна његова „јављања Господња”, мислећи на Владику Рада… Овај ловћенски духовни горостас, надсоломоновски мудрац, давидовски псалмопојац као Христос Г оспод, његов тихи Учитељ до данас је остао „знак препоречни’’. И то је једно од свједочанстава његовог светитељског лика! Све нам то да је преизобиље разлога, да ове године, у којој празнујемо двјестогодишњицу рођења овог изабраника Божијег, молитвено се обратимо овом цетињском и ловћенском боговидцу и великомученику: Свети Петре ИИ цетињски пустињаче и ловћенски тајновидче, Божији одабраниче, моли Бога за нас. Моли се Светитељу, да васкрсне гроб твој и храм Светог Петра, твога стрица, да васкрсне народ твој расијан по најму у туђина, који служи туку и манџуку, док му се на огњишту ватра гаси, поново без куће, изгорјеле на Косову. Што те више споре и клевећу ореол ти око главе мећу, записао је митрополит Амфилохије.
Р.К
Извор: Дан
