Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, чије освећење је заказано за 7. октобар, јединствен је по својој архитектури и љепоти и овакви храмови су последњи пут у историји рађени у вријеме великих хришћанских царева који су подизали оваква велелепна здања, саопштено је на данашњој прес-конференцији коју је Митрополија црногорско-приморска организовала у Подгорици.
Протомајстор Храма Момчило Станојевић казао је да он и остали градитељи ове светиње још нијесу свјесни значаја дјела које је урађено у протеклих двадесет година.
Он је казао да храм има основу од 1270 квадратних метара, колико има и његова крипта, да му је висина 41,5 метара, и да је на њему седам позлаћених крстова и 17 звона, од којих је једно тешко 11 тона. „Подгорица и Црна Гора су добиле Саборни храм Христовог Васкрсења по много чему јединствен у васељени, што у умјетничким радовима, што у архитектури, што у души и свему ономе што се у њему може видјети“, рекао је Станојевић.
„Храм има највећи полијелеј у Европи, што нисмо знали када смо га наручивали него смо то сазнали од његових ливаца из украјинског града Лвова који су дошли до тог податка. Таквог полијелеја заиста нема другдје, јер је тежак 1200 килограма“, рекао је он и додао да послије Јерусалимског храма овај храм има највише камене пластике на самој фасади, укупно 1860 квадратних метара.
Станојевић је саопштио и податак да је мозаик Христовог Васкрсења, који се налази изнад улазних врата, највећи у СПЦ јер покрива површину од 59,5 квадратних метара.
Секретар Одбора за градњу храма јереј Мирчета Шљиванчанин рекао је да умјетничко украшавање храма нешто заиста посебно. „Саборни храм по својој умјетничкој љепоти представља бисер међу храмовима. Он је једна синтеза цјелокупног хришћанског умјетничког наслеђа, како ранохришћанског тако и новијег, нарочито са простора данашње Црне Горе“.
Он је посебно нагласио да храм обухвата и хришћанско умјетничко наслеђе Свете земље и Светог града Јерусалима који је срце хришћанске васељене.
„Та богата украшеност храма ће бити оно чиме ћемо се ми, као народ и као покољење, сигурно поносити“, поручио је отац Мирчета Шљиванчанин.
На конференцији је саопштен и податак да је подгорички Саборни храм највећа црква у хришћанству осликана у фреско техници.
Фрескописац Милош Јанићијевић – Рашки је казао да послије 800 година од осликавања Сопоћана, који припадају свјетској културној баштини, први пут имамо храм осликан са позлатом на фреско-малтеру.
„То је једна врло важна чињеница и до тога не би дошло да није било нашег светог оца Митрополита Амфилохија. Он је једини Епископ у Српској Цркви који инсистира на фреско техници“, рекао је Рашки.
Фресокиписац Борис Маркуш је казао да потврђује да је у подгоричком храму „фрескопис као ликовна техника васкрсао“.
Учесници данашњег преса Митрополије најавили су наставак радова на уређењу простора око храма након освећења.
Медијатор преса био је парох подгорички протојереј-ставрофор Велибор Џомић.
Р.В.
