Izaberite stranicu

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, за „Новости“, о јубилеју 800 година манастира Ђурђеви Ступови: Био и остао топло прибежиште и лука спасења, светиња која је духовно формирала поколења
Ове године на васељенском нивоу прославићемо велики јубилеј, 1700 година од доношења Миланског едикта. Осмовековни јубилеј Ђурђевих Ступова навршава се такође ове године и он за Епархију будимљанско-никшићку има посебни значај. И не само за епархију, него и много шире, јер је опширни летопис овог манастира део историје Црне Горе, Србије и Српске Православне Цркве од праскозорја њене самосталности.
Овако Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, у разговору за „Новости“, објашњава важност обележавања 800 година постојања задужбине жупана Првослава, синовца Немањиног, у Беранама.
Обележавање осам векова живота манастира увелико траје?
– Акценат смо ставили на културну страну јубилеја па смо у сарадњи са појединим научним установама и институцијама културе организовали пре две године научни скуп у Беранама „Ђурђеви Ступови у црквеном животу и историји, у сусрет осамстогодишњици Будимљанске епархије“. Зборник радова са тог научног скупа под насловом „Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија“ изашао је прошле године. За Епархију будимљанску са седиштем у Ђурђевим Ступовима драгоцено је што је са научним скупом и изласком зборника добила снажну подршку великог броја људи од знања и пера за будуће сличне пројекте истраживања. Имамо на уму да се приближава 800-годишњица Српске православне Цркве уједно и Будимљанске епархије, па би до 2019. године ваљало да се појави још која вредна публикација те врсте.
Какву је улогу имао манастир и свештенство у протеклих осам векова?
– Овај манастир је од свог настанка до данас делио и добро и зло са народом. Зато је био и остао и божији и народни дом, топло прибежиште и лука спасења, светиња која је духовно хранила и формирала поколења наших предака. Од свештенства из периода турског ропства, после епохе будимљанских епископа, које је узимало тешкоће народа на своја плећа (и зато код народа остало у светлој успомени до данас) најчешће се помињу игуман Никифор из доба вожда Карађорђа, и тројица игумана из породице Зечевић: чувени Мојсије, и не мање заслужни Никодим и Јоаникије.
У манастиру је 1219. године Свети Сава основао једну од првих епископија, четврту по реду.
– Често се позивамо на један од средњовековних извора где се Епархија будимљанска помиње као четврта по реду од укупно осам које је основао Свети Сава. Стара Будимљанска епархија доносила је зреле духовне плодове у средњем веку и касније све до почетка осамнаестог века. Њен допринос у области духовности и културе на овом западном делу старе Рашке види се по броју светиња изграђених на њеном подручју од манастира Мораче, Шудикове, Калудре, Брезојевице, Урошевице, Лучице и многих других заборављених светиња од Бихора и обронака Ибарског Колашина до Плава и Гусиња. У овом крају цветала је стара српска писменост што се одлично може пратити од краја 12. па све до средине 18. века. Развој писмености, живописа и градитељства које је у време Светог Саве и жупана Првослава добило снажан замах продужавао се кроз наредне векове. Трагичне последице Прве, нарочито Друге сеобе, а потом и укидања Пећке патријаршије 1766. године на овом подручју нису ублажене за дуги низ деценија касније. На известан начин трају и до дана данашњег…
Ког дана ће бити обележен јубилеј, који припрема одбор на чијем је челу председник Црне Горе?
– Велики јубилеји наших светиња обавезују и Цркву и државу да их заједничким снагама што лепше обележе и прославе. Ми смо се на време обратили држави и подсетили је на место које јој у оквиру прославе осмовековног јубилеја Ђурђевих Ступова припада и у организационом и у протоколарном делу. Држава је нашу иницијативу прихватила, па је формиран Одбор за прославу у чијем саставу су осим председника Црне Горе, двојица архијереја, један министар, културни посленици и представници локалне самоуправе. Колико ће тај одбор урадити остаје да се види.
Споменица
Епархијски лист „Свевиђе“ у току јубиларне године објавиће књижевно-историјску споменицу о Ђурђевим Ступовима из које ће моћи да се сагледа живот манастира у протеклих осам векова, а посебно за последњих двеста година.
Стихови краља Николе
За Будимљанску жупу и манастир је речено „да је стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница“?
– Ти епски интонирани стихови краља Николе из његовог „Васојевићког кола“ ослоњени су на богато наслеђе Немањића у старој Рашкој и њене западне светиње Ђурђеви Ступови у Будимљанској жупи. Васојевићи одавно негују бајковито предање да су од рода Не мањића, а та прича била је још убедљивија са истицањем немањићке задужбине Ђурђевих Ступова као саборне светиње у Васојевићима. Епска традиција коју је добро разумевао краљ Никола дубоко је укорењена у души народа. Она је незамислива без дубоког памћења, старих светиња и легендарних јунака чиме обилује и поезија књаза песника. Иако просвећени владар, имао је епско надахнуће и кад је певао и кад је ратовао; то надахнуће носило је и њега и народ кад је пре сто година с песмом ослобађао Ђурђеве Ступове, Пећку патријаршију, Дечане… што је несумњиво најсветлији венац његове владавине и делимично испуњење завета који је саопштио у химни „Онамо намо“.

Извор: Вечерње новости/Епархија будимљанско-никшићки

Pin It on Pinterest

Share This