Izaberite stranicu

Светом архијерејском литургијом, поменом страдалим Грбљанима, Поборима, Маинама, Паштровићима и Кртољанима у Балканским ратовима, Првом и Другом свјетском рату и монодрамом „Царица Јелена“ данас је у манастиру Подластва у Грбљу обиљежен Видовдан.

Након свете архијерејске литургије коју је служио са бококоторским свештенством, митрополит црногорско-приморски Амфилохије на споменику испред манастира подигнутом 1992. године и споменику грбаљским добровољцима Балканских ратова служио је помен ратницима страдалим прије Косова, на Косову, по Косову и до данашњих дана. Митрополит Амфилохије је истакао да се „сваког Видовдана сјећамо оних који су прошли Голготу за вјеру и отачаство, од Зиданог и Везировог моста до Камника и који су остали без гробова,што не значи да су остали без вјечног живота“. Он је уручио и похвале за обнову цркве Светог Николе у Братишићима, Драгану, Николи и Жељку Ћетковићу. У име црквене општине грбаљске митрополиту и присутним вјерницима захвалио се предсједник, Пеко Мазарак. „Божјом вољом и хтијењем њихових потомака мученичке кости са стратишта пренијете су 1992. године овдје и почивају испред овог манастира“, нагласио је Мазарак.

Након помена, у свијетлу јубилеја 1.700 година Миланског едикта, монодраму „Царица Јелена“ посвећену мајци Цара Константина извела је цетињска глумица Јелена Иванишевић.

У својој бесједи митрополит Амфилохије је истакао се од Константинове епохе ништа није промијенило јер европски и амерички властродршци „настављају експанзију и повампирују древну римску паганску идеју да загосподаре свијетом“.

„Поново је стари Рим, стара римска идеја кроз Брисел и кроз Њујорк постала центар свијета. То је тежња да господаре свијетом на исти начин на који је је то радио Цезар у древна времена, на који је радио Цар Константин који је обједињавао, а послије њега цареви све до Карла Великог, Наполеона, Хитлера и Стаљина на истоку. То је римска идеја господарења и владања свијетом. Ово што се догађа у Сирији и оно што се са нама догодило 1990. Све је то када се дубље завири наставак константиновско-јеленинске приче. Сукоба између царства овога свијета, господарења и власти које се заснива на насиљу и тирјанству нарочито против Бога и Цркве и борбе за истинску слободу.

Великомученик цар Лазар није освајао, није вршио насиље него је бранио своју земљу, свој народ, вјеру, своје светиње и жртвовао се за њих. Тако је и Цар Константин на светом путу научио. Било би добро да у свјетлости Цара Констатина и Јелене и све послије што се догађало и што се догађа на тлу Европе посматрамо ова збивања. Прије 200 година овдје су вршили насиље Французи, онда Енглези, па Аустријанци и Њемци преко њих. Исти они данас заводе нови свјетски поредак. Није давно било кад су бомбе падале по Цетињу, Даниловграду и по Црној Гори. Да не говоримо о Косову. Те бомбе су прије тога падале 1995. године у нашем комшилуку у Босни и Херцеговини. Бомбе из истих центара су падале и 1944. и 1943, 1941. и 1914. Зато ја често кажем – никада ниједна бомба са ових простора није падала по Риму, Бечу. Ни на Лондон ни на Париз, ни на Загреб. А ми смо увијек варвари које треба дотјерати у ред“, нагласио је митрополит Амфилохије.

Осврћући се на свој помен Влади Србије приликом протеста у Београду, митрополит Амфилохије је рекао да то „није питање политике или власти ни граница државе већ бити или не бити“. „То је питање судбине народа и Цркве. Светиње над светињама. Ако Црква заћути камење ће проговорити“.

Он се осврнуо и на политику руководства Србије на путу ка ЕУ. „Све смо испунили што су тражили, зашто неће да нас приме?  Вучић каже послије предаје Косова „отворила су нам се сва врата у Европи и Бриселу“. Рекао сам му „отворила су вам се врата јер сте легли на руду“. Није му било пријатно. Рекао ми је „Нијесам ја издајица“.

У манастиру Подластва митрополит Амфилохије је испричао и анегдоту са недавне сахране посмтрних остатака краља Петра II Карађорђевића на Опленцу.

„На литургији се три пута на црквенословенском, грчком и српском говори – „Господи, Господ призри, с небесни Вишњи посјети виноград свој“. Први пут је ту молитву изговорио на Опленцу патријарх, а онда је дао мени да ја на грчком изговорим. Био је ту неко поред нашег доброг Николића па је то чуо и рекао Дачићу. „Ево ти сад одржа четрдесетодневни помен“, испричао је митрополит Амфилохије додајући да „том духовном мртвилу треба одржати и четрдесетодневни и годишњи помен“.

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This