Izaberite stranicu

Драго ми је да сте се одазвали у оволиком броју, да имате времена или жеље зауставити се упркос вашим свакодневним обавезама, вашим разним личним проблемима и мало почети размишљати о неким ширим темама који се тичу шире друштвене заједнице, али и мале дјеце која се још нису ни родила. Управо је то дужност хришћана: уочити проблеме свијета и онда тим проблемима давати хришћански одговор, тражити од Бога решење за те проблеме.

Наслов мог предавања, “Разлози против контрацепције, стерилизације, вјештачке оплодње и утробног чедоморства”, означава да ће вечерашња тема бити мало шира и да се неће односити само на нерођено дијете. Прије него што вам почнем говорити о овим стварима са медицинске, биолошке стране, морамо се замислити о озбиљности ове теме из теолошке перспективе. Биће, дакле, ријечи и о Богу, и о стварању свијета, стварању људи, о нашој улози у свему томе скупа. Драги Бог је створио човјека, па упркос томе што су били непослушни и што их је истјерао из раја земаљског, Бог и даље ипак сарађује са људима.

Позвао је те људе на сарадњу у стварању нових људи. То је једно величанство, узвишеност позива, да муж и жена имају право са Господом Богом сарађивати у тако важном дјеловању као што је стварање нових људи. Дакле, морамо се замислити и над драгим Богом на почетку. Он постоји, Он нас посматра, Он за нас има неки свој план. Вјерујем да сте сви овде вјерници и да вјерујете да Бог постоји, али ће можда ово предавање слушати и неко ко се колеба, лаже самог себе да Бог не постоји, има и таквих још увјек. Зато ћу прво њима нешто рећи на ту тему.

Шта би први астронаути који су дошли на Мјесец помислили да су тамо угледали неки већ паркирани мерцедес? Наравно да би себи поставили питање: ‘’Откуд сад тај мерцедес паркиран на Мјесецу?’’. И замислите сад да се нађе тамо неки атеиста и да каже: ‘’Знате шта, није то никакав човјек створио тај мерцедес и одвезао на мјесец. То је свемирска прашина пувала милијарде година, па је дошао овај атом, па су се сложила врата, па гума, па се још и олакирало… Тај мерцедес се сам по себи нашао и створио на мјесецу.’’ Свако би рекао да је то глупост, уопште и помислити да се један ауто може сам од себе створити на Мјесецу. А једна људска ћелија је компликованија од свих аута и компјутера на свијету, једна жива ћелија бактерије, вируса или човјека, а гдје су органи, или организам човјека, које је то богатство! Колико су јадни атеисти који поричу постојање Бога и онда желе некога увјерити да се у космосу, који је тако огроман: звјездано небо, па колике су даљине свјетлосних година…само по себи могло створити нешто, било што, ни мерцедес, ма ни бицикло, нити једна једина ћелија без Божијег плана, Божијег захвата. Неко нас је замислио, неко постоји – то је Бог, Који је створио тај свијет.

Који је то позив, која је то величина кад Бог заједно са људима данас продужава стварати свијет и у сарадњи са женом и мужем ствара нове људе. Мислим да се људи недовољно замишљају над том узвишеним вриједностима: бити отац, бити мајка. Они међу вама који су родитељи су вјероватно доживјели оно што сам и ја доживио кад ми се родила прва ћеркица. Када сам отишао изјутра у породилиште дежурна сестра ми је донела ћеркицу и рекла: ‘’Ево, изволите, то је ваше дијете.’’ Ја је узмем, па гледам: па то дијете има очи, има руке, има све. Мени је било прво питање: ‘’Откуд сад то?’’. Муж и жена у суштини не знају кад се дијете зачело и како се то развијало, те ћелије и све скупа и да наједном добијеш на своје руке: ‘’Изволите, то је ваше дијете.’’! Били су сами она и он и наједном сад добијају један поклон: ‘’Ево, изволите, то је ваше дијете.’’! Које је то чудо! Имате људе који стално траже неко чудо, а замислите ово чудо које имаш пред собом: родило се дијете, човјек се појавио у том свемиру. Људи заборављају шта су праве радости, траже нешто, зује наоколо грчевито: још ово, још ово, а заборављају која је радост бити отац, мајка дјетета, дјеце – колико Бог да.

Ево, сад кад смо се мало замислили над Богом, Који нас је створио и Који и дан данас ствара људе у сарадњи са мужем и женом, мислим да можемо ићи још корак даље и спустити се на ниво дјетета, да би им се приближили, да би били блиски онима о којима разговарамо. Јако су нам потребна дијеца да се њима дружимо, играмо, јер ми смо реални људи. Сад замислите неког господина, бизнисмена. Сви му се диве на послу, а тај је човјек, док је на неком том нивоу пословне сарадње, далеко, удаљен од реалности живота. Треба да се мало спусти на под у својој кући, ако има дијете од годину, двије, три, или макар са туђом дјецом. Па да се мало са том дјецом поигра. Док се спусти на под поред те дјеце, он открива један нови свијет и кад се почне са том дјецом играти онда види шта њих занима, о чему разговарају. Откриваш нештo што си можда и заборавио већ.

То су та дјеца која су се већ родила, а морамо се приближити и онима малима који се још нису родили, да их што више упознамо. Без обзира што је дијете мало још док се није родило, оно није премало – оно ипак постоји. Ево, код зачећа дјете је већ величине пети дио милиметра, то је величина јајне ћелије онда кад се оплоди. Та би се величина чак и простим оком могла видјети, кад би било доступно. Живот од зачећа: да није живо не би се могло развијати. Од овог стола неће настати два стола, али од те прве ћелије, која је настала зачећем, врло брзо се створе двије ћелије. Већ седамнаести дан од зачећа срце му куца, то три дана након изостанка менструације. Кад жени не дође менструација онај дан кад је очекивала, тад је дјетету већ отприлике двије недеље старости, са три недеље од зачећа у мозгу се уочава појава мождане коре која је друкчије боје, та мождана кора је битна да човјек уопште може размишљати. Са пет и по недеља ниче главица, ручица; ради фискултуру, кад је шест недеља. Са осам недеља буди се и спава, штуца, слуша гласове. У једанаестој, дванаестој недељи дијете је величине као палац наше руке, а изгледа као одрасли човјек, с тим што је глава мало већа у односу на друге дијелове тијела, јер се мозак брже развио.

Исус Христос јако воли дјецу. Исус је рекао да што учиниш једном од најмање браће да Њему чиниш. А ко је наш најмањи брат или сестра у буквалном смислу ријечи? Па управо тек зачето дијете. Највриједније створење свемира у најмањој количини материје, то је то мало дјетенце на које се односе Господње ријечи. А како је могао боље заштити дјецу, него тако што је рекао: пазите што радите, што њему учиниш мени чиниш и тако се на неки начин поистовјетио са оним сиромашнима, јаднима, али и са том, као тачкица малом, дјецом. Сви смо ми били као тачкица. Хуманост појединца се и огледа у томе како се односи према најњежнијима, најслабијима. Исто тако и хуманост доктора и фармацеута се огледа у томе како се односе према најмањој дјеци. Видите, та дјеца су најугроженија данас, никад као данас. Последице су страховите.

Сад кад смо се већ замислили над вриједношћу и љепотом живота, над величином и значењем сарадње људи са Богом на стварању нових људи, можемо и мало конкретније говорити о штетним последицама убијања нерођење дијеце. Међутим, прије тога морам још рећи нешто и о разлозима због којих се не смију примјењивати контрацепција, стерилизација, вјештачка оплодња. Драги Бог је предвидио достојанство зачећа кроз специфични однос мужа и жене. Кроз љубав мужа и жене ствара се на специфичан начин и то мало дијете. Постоји једна веза коју је Бог предвидио између зачећа дјетета и брака, брачне љубави.

Не смије се кидати људска сполност од брака и од зачећа, јер Бог је то предвидио као једну цјелину. Брак, брачни однос је повезан са зачећем и у томе је та светост зачећа. Наравно да, ако се дијете зачне и без тога: силовањем, родоскрвнућем или прије брака, оно има право живјети и дужност нам је заштити живот и ту дјецу вољети. Дјеца нису крива како су се зачела. Али, требамо се борити за то достојанство зачећа, чувати ту узвишеност и достојанство зачећа. Значи, брак повезан са брачном љубављу и са отвореношћу животу. Контрацепција, видите, управо кида ту повезаност. Исто то чини и стерилизација, трајно поништава ту повезаност брачног односа са зачећем. Сад се супружници на неки начин понашају као да су изнад Бога, да кажу: ‘’Боже, ми мислимо да смо изнад тебе и ми ћемо теби дириговати кад ћеш дати нову душу, а када нећеш.’’ Муж и жена учествују у стварању тијела, они дају своје специфичне ћелије, у стварању материјалне базе, али Бог даје душу. Бог је изнад нас и ми се не можемо понашати као да смо изнад Бога, него требамо бити отворени према Божијем плану. Ако се има брачни однос, он мора бити отворен животу. Наравно, не смије се проводити сексуални живот ни прије, ни иза брака који је Бог благословио и који је за цијели живот. А кад Бог благослови брак, то је та Света Тајна брака и онда се не смије кидати та повезаност брачнога односа са зачећем. Постоји решење без гријеха, то је суздржаност као један облик поста, да уопште не постоји брачни однос, ако постоји оправдан разлог за избјегавање новог зачећа. Није никакав гријех ако се супружници одричу тог брачног односа за неко вријеме. Ово би било својеврсно објашњење са духовне тачке гледишта због чега не смију да се примјењују контрацепција и стерилизација.

На одређен је начин слично и објашњење зашто се не смије примјењивати вјештачка оплодња. Јер и вјештачком оплодњом се кида она веза између брачног односа и зачећа. Код контрацепције и стерилизације супружници желе имати брачне односе, али спречавају зачеће средствима и поступцима, а код вјештачке оплодње је обратно: желе зачеће, али без брачног односа. Вјештачка оплодња је кад се беба зачиње, али без брачног односа мужа и жене. Ту имамо инсеменацију и оплодњу у епрувети, а нажалост, почели су и са клонирањем, и већ га и те како примјењују. То није достојно човјека, то није оно како је Бог замислио достојанство зачећа. Достојанство зачећа је у брачном односу, дјете има право бити зачето на достојанствен начин, кроз брачну љубав мужа и жене. Шта је инсеменација знаће они који су са села и били су у прилици видјети како ветеринар вјештачки оплођује краву. Оплодња у епрувети је када до зачећа долази изван тијела, у некаквој посуди, након што се женама прво дају некакве ињекције да се ослободе јајне ћелије, које потом изваде из жене. Један гинеколог ми је једном рекао да је из једне жене извадио преко осамдесет јајних ћелија. Преко осамдесеторо дјеце се зачело, а од тога ни једно се није родило. Чак и они који се баве оплодњама у епрувети признају у својим часописима и чланцима да се мање од пет процената дјеце које су зачели у епрувети уопште роди. Ја не говорим о проценту стимулираних циклуса, кад они стимулирају један циклус па се ту ослободи пуно јајних ћелија, па колико ће се онда од тих јајних ћелија дјеце зачети и родити, то је већ други проценат. Говорим о проценту дјеце која се роде од оне која су вештачким путем зачета, од не знам колико јајних ћелија које изађу у једном циклусу. Један гинеколог који се тим бавио, па се покајао, је рекао што се тиче оплодње у епрувети да је једно прича за новинаре, дословно је рекао: и за будале које вјерују у то што им се прича, кад је ријеч о тим епруветама, а да је сасвим друго оно што се стварно дешава иза затворених врата, а што они никоме не говоре. Не треба мислити да је вјештачка оплодња решење, јако је пуно неплодности и у порасту је, и то најчешће људском грешком. Не увијек, али врло често.

А гдје су сва та дјеца која су зачета, а нису се родила. Значи, на некој од те дјеце изводе смртоносне експерименте. У неким западним земљама је то забрањено, а у Источној Европи финансирају такве експерименте, смртоносне експерименте, желе искоришћавати тијела те дјеце испитивањем тих неких матичних ћелија. Развијају то мало дијете у епрувети, онда га расјеку у комадиће, онда те комадиће опет развијају да добију ћелије које се могу претварати у разне друге ћелије. Онда неки богаташи, којима је оштећен мозак хоће да им се дају инекције у мозак са тим дјечијим ћелијама. Желе, наводно, помоћу тих матичних ћелија лијечити и неке друге болести. То је канибализам, људождерство, али то богати плаћају. Неку од те дјеце баце на смеће. Са некима од њих шверцују на црном тржишту, гдје их продају. Један гинеколог ми је рекао да је цијена таквог залеђеног дјетета, великог као тачкица, пет хиљада долара. Има случајева, који се и у новинама могу прочитати, да код неких путника који путују из једне земље у другу, у коферу нађу шверцовану смрзнуту дјецу из епрувете. Неку од те дјеце заледе у фриждер, неку тако покушају ставити у материцу. Од тих покушаја кад их стављају у материцу најчешће не успије ни један, те умиру због неприродних услова, а некад се приме и сви. Ево сад смо чули на телевизији да је једна жена родила осморке. У Загребу су прије једно три године три гинеколога, угледни професори, дали прес конференцију о штетним последицама стимулацие овулације, шта се све дешава штетно по здравље жене кад је припремају за оплодњу у епрувети, када јој дају стимулације да јој се ослобађају јајне ћелије. Због тога умиру, јер то доводи посебно до рака дојке и рака јајника, али о томе се ћути, не жели се давати у јавност. Мислим да сам доста рекао против вјештачке оплодње.

Седамдесет процената жена које траже оплодњу у епрувети имају болесне, зачепљене јајоводе. То су цјевчице које спајају трбушну шупљину с материцом. Оне су имале нормалне јајоводе, који су се због њиховог начина живота разбољели. Разбољели су се, врло често, зато што је жена радила абортус, па су се појавили ожиљци, неке инфекције… Тако су се јајоводи за- чепили, сасвим или дјелимично. До зачепљења јајовода може доћи и због ванматеричне трудноће, затим, врло често, због полних болести, нарочито кламидије трахоматис (Chlamydia trachomatis), уреаплазме уреалитикум (Ureaplasma urealyticum), гонореје (Neisseria gonorrhoeae)… Даље, због предбрачних и ванбрачних сексуалних односа у којима су се она или он негдје заразили, па су то донијели у свој брак.

Већина жена и не зна да су заражене кламидијом, ништа не осјећају. Виде да нешто није уреду, да не остају трудне, или дијете које се у њиховој утроби зачне умире још прије порођаја зато што бактерија изгризе његове овојнице, те дође до некрозе; овојнице иструле, да кажем народним језиком. А та кламидија се преноси и преко оног грешног средства које јако рекламирају, преко презерватива. Лажно увјеравају народ да је то некаква заштита. Штавише, рекламирањем те пластике и подржавањем ванбрачних и предбрачних односа, постали су криви за многе болести, па и за пораст неплодности. Поготову жене имају посљедице од кламидије, јер су јој јајоводи њежни и уски, па се због инфекције понекад затворе. Жена тако постаје или неплодна, или долази до ванматеричне трудноће, или се беба усади у материцу али умре зато што мембрана некрозира.

Разлози неплодности жене су и гнојења настала у вријеме употребе спирале. Нагноји се материца изнутра и та гној се прошири кроз јајоводе. Јајоводи онда постају нешто сасвим друго: врећа пуна гноја. Жене са таквим јајоводима врло често имају ванматеричну трудноћу, или трајну неплодност.

Постоји и такозвана ендоментриоза (Endometriosis) слузнице материце, када материца оде на погрешну страну: прошири се према јајницима, према трбушној шупљини. Разлог томе су брачни односи у вријеме менструације, или употреба тампона. Слузница се задржава, иде у кривом смјеру, или дође до инфекције јер је крв хранљива за бактерије, и тамо намножене бактерије иду према материци, према јајоводима. Брачни односи у вријеме менстурације су лоши не само због ендрометиозе, него и инфекције, зато што је тада материца отворена и свака упала лако продре у њу, или према јајницима.

Има још узрока неплодности. Са мушке стране ту су алкохолизам, наркоманија, цигарете, али такође и уска одјећа, џинс. Још нешто доприноси неплодности код мушкараца, што је код вас јако непознато. Ни ја нијесам знао, док на једном конгресу нијесам чуо гинеколога, бившег министра здравља Словачке, доцента Ковача. Он је говорио о проблемима у Словачкој, гдје се рађа премало дјеце. Поменуо је мушку неплодност, за коју је као један од разлога навео квалитет исхране, односно употребу фитоестрогена биљних хормона, којима је нарочито богата соја. Они су слични женским хормонима и мушкарци који их много једу све више се феминизирају у неком смислу, чак и изгледом, и постају све мање плодни. А соја се налази у скоро свим саламама и у скоро свим паштетама, јер је јефтинија од меса, а вуче на себе воду. Међутим, и многи други производи садрже соју, само мало читајте шта пише на производима које купујете па ћете се изненадити колико њих садржи фитоестроген. Зато предлажем да што више једете домаћу храну, коју сами узгајате, у своме врту, или од властите стоке. Бићете здравији, нећете имати не само ових проблема, него ни многих других. Шта вам значи да имате пуно новца и купујете у супермакетима, а не знате шта је све у производу?

Већина контрацептивних средстава уопште није контрацепција, него – абортус. То што су абортивна средства назвали контрацептивним, у суштини је велика превара. Контрацепција је оно што спрјечава зачеће, сусрет сперматозоида и јајне ћелије. Када је то спрјечавање трајног карактера, онда је у питању стерилизација, а када је привременог – контрацепција. И једно и друго је у Католичкој Цркви смртни гријех. За Православну Цркву важи слично. Мој пријатељ отац Василије Обухов из Руске православне Цркве, који води Центар за живот, послао ми је копију приручника за исповијест, гдје се контрацепција води као тешки гријех. Оно што убије дијете кад се зачне, што му не да да живи у материци, није контрацепција; то је убиство, абортус. Највећи број дјеце која данас бивају убијена у многим европским земљама, вјероватно и у Црној Гори и у осталим државама бивше Југославије, убијена су прије инплатације, такозваним контрацептивним средствима. То су, дословно, све врсте антибеби пилула и неке врсте спирала. Никада није постојала антибеби пилула која спрјечава зачеће, нити данас постоји. Када су, крајем шездесетих година, произведене прве антибеби пилуле, имале су већу количину хормона него ове данашње. Но, и при њиховој употреби је долазило до овулације у два до десет одсто циклусâ. Шта то значи? Јајна ћелија се ипак ослобађала док је жена гутала двије или десет кутија тих антибеби пилула. Данас те пилуле имају још мање хормона у себи и чешће се догађа овулација. Код мини пилула сматра се да се у више од пола циклуса ипак догоди овулација, и они који производе такве пилуле признају да је то тако. Али, жена која гута антибеби пилуле најчешће не примјети да је трудна, због њихових абортивних учинака. Због хормона који се налазе у антибеби пилули, слузница материце не доживљава свој уобичајни развој од менструације до сљедеће менструације. Иначе, након менструације, стара слузница излази ван и ствара се нова, да би се дјетенце имало гдје усадити, ако би тог мјесеца дошло до зачећа. Жене које гутају такве пилуле имају поремећај слузнице: она је суха, стањена. И тако, кад ипак дође до овулације и до зачећа, онда то дијете, које се зачело у јајоводу, па путује према материци, на том путу умире од глади јер слузница његове мајке је суха и стањена и нема жлијезда које производе храну за њега. У моменту када јој кћеркица или син умире у њеној материци поремећеној због хормона, не ријетко, мама се смије, шета улицом, разговара, пије кафу, јако је расположена, или спава.

Исто тако страшно дејство има и спирала. То је жица обмотана пластиком, некада баш у облику змије. То је страно тијело у организму, као када вам се у руку забоде трн. Организам хоће то да избаци и реагује упалом, гнојењем. Та упала која се ствара у материци има утицаје на нерођено дјете. Дијете се зачне уз сваку врсту спирале, и уз оне које имају у себи хормоне, и уз оне које имају бакар. Ако спирала има хормоне, онда се они ослобађају и слузница материце се исушује и истањује и бебица умире. Бакар, пак, улази у ензиматске процесе у слузници материце и ту се заметак не може усадити. Кад се жене које носе спирале тестирају на ране тестове који показују трудноћу, установи се да су у просеку три, четири пута трудне у току године. Оне најчешће то не примјете, јер дијете умре у првим данима свога живота, јер му спирала не допушта да се усади у материцу.

Морам вам рећи и колико антибеби пилуле штетно дјелују на здравље жене. У новинама је недавно објављен текст: дјевојка шетала улицом и пала мртва – јер је гутала антибеби пилуле. То није једини случај. Долази до згрушавања крви и тај угрушак често одлута, зачепи крвни суд неког органа. У хируршкој пракси ми се догађало да ми дође жена и имам што да видим: нога натечена, пуна угрушака од тих пилула. Посљедице њихове употребе су и: рак коже, дојке, материце, старење прије времена, арте- росклероза, мождани и срчани удар. Тај хормон је сличан кортикостероидима који смањују отпорност организма, тако да су жене које ко- ристе антибеби пилуле склоније свим заразним болештинама. Честа посљедица коришћења спирала је анемија. Знам случај када су довезли жену коју су нашли у несвјесном стању. Примили смо је у шок собу. Годину дана раније уградила је спиралу. Од тада јаче крвари, зуји јој у ушима… Док се возила на бициклу, занемоћала је и пала. Могла је погинути. Затим, упале из материце се знају прошиирити на трбух. У Хрватској више не употребљавају спирале, а чини ми се да их у Црној Гори још увијек употребљавају. Пуно смо учинили у борби против њих. Догађало се: отварају се врата, не пита се има ли кога у амбуланти или не. Хитан случај! Гурају се колица, жена се грчи од болова, пресавија се, у шоку је, трбух је страшно боли. Да ли је пукло слијепо цријево, чир на дванестопалачном цријеву? А, кад јој хирург отвори трбух, одмах му је јасно: унутра је по литар и по гноја, гној капа из јајовода – јер је у материци спирала. Колико је жена тако упропаштено! Жену је послије стид да каже шта јој је било, па каже: „Имала сам цисту на јајнику“. А остала је и без материце и без јајовода зато што је користила спиралу.

Постоје средства која жене гутају послије брачног односа, неки хормони. Ако се зачело дијете, то је убиство. Овим хормонима се материца деформише да се плод не би усадио у њу. Постоје и неке депропревера нортланд ињекције. Све то има абортни учинак.

А у свијету су чак измислили и вакцине против трудноће. На превару су вакцинисали жене у разним земљама. Као: „Ви нијесте биле у војсци, па ако се убодете на ексер можете добити тетанус“. У тим вакцинама против тетануса била је помијешана вакцина и против трудноће. Жена вакцинисана том вакцином развија у себи антитијела против хцг хормона (Human chorionic gonadotropin (hCG) ) и уколико зачне дијете, оно умире. Кад су у преосталим ампулама открили да је ријеч заправо о подвали, поставили су питања својим министарствима здравља. Они су рекли: „Ми нијесмо провјеравали, иза тога стоји Свјетска здравствена организација“. Свјетска здравствена организација је годинама радила експерименте са том вакцином у Индији.

Није свеједно из каквих материца ће се рађати дјеца. Немојте дозволити да материце буду сметлиште те индустрије. Тијело и жене и мушкарца мора бити достојни храм Духа Светога, а не сметлиште.

Нажалост, дјецу убијају и хируршким методама, вакуум аспираторима, сијеку дијете на комаде разним клијештима и ножевима. То има штетне посљедице и по жену. Штетна посљедице абортуса на првом мјесту је губитак дјетета. Ако некоме нешта украдете можете му вратити, ако некоме нешто ружно ка- жете можете му се изинити, а кад човјек погине више му живот не можете вратити.

Физичке посљедице абортуса на мајци су: повреде грлића материце, пробијање материце, крварење, упале у материци, упала јајовода, сепса, крвни угрушци који запну у крвним судовима, непроходност јајовода, неплодност, неуредна крварења из материце, ендометриоза, чешћа појава ванматеричних трудноћа, ожиљци, суженост грлића ма- терице, већа учесталост спонтаних побачаја, рак дојки… Све ово изазвали су гинеколози, а онда ће све то да лијече.

Фармацеут који продаје абортивна средстава – и он је крив. Лопов је не само онај који краде, него и онај који држи мердевине.

Постоји и постабортус синдром – психичка посљедица абортуса (не само код жена, него и код мушкараца) – људе прогони савјест, депресија, осјећај кривице, жаљења, несанице, тешки снови, напад узбуђења, фрустрације, губитак самопоштовања, психичка саморазарања, појава емотивних хладноћа и животног песимизма, пад мотивације, појава сексуалних поремећаја, поремећај комуникације са другим људима и брачним другом… Знају се јавити и акутне психотичне реакције, афективна психоза, губитак интереса за раније активности, склоност болестима зависности, склоност сталном плакању и само драги Бог може то излијечити.

Е, сад, замислите колико људи око нас трпи. Ови гријеси су прожели друштво. Због њих пате чланови наше породице, људи које знамо од дјетињства, нечији родитељи, браћа, најближe комшије, родбина… Идеш улицом и гледаш те људе, неке тужне фаце. Они се, можда, нијесу ни покајали, ни исповиједили. Понављам, само драги Бог има снагу да може ово лијечити, преко свете тајне исповјести. У Цркви, свештеник има право, у име Божије, покајаног грешника разријешити гријеха. Е, то је наша шанса. Није све изгубљено, јер ми вјерујемо у опрост гријеха.

Практично, сви европски народи изумиру. Разлог су стерилизација, абортус, контрацепција, хомосексуализам… Све су то разлози удаљавања од Божијег плана. Изумиру и зато што игноришу брак. Избјегавају брак због неоправданих разлога. Морамо поново рекламирати брак. Колико је младића ножењених, колико дјевојака неудатих… Постоје оправдани разлози; не треба осуђивати људе. Можда нијесу сусрели особу с којом би ушли у брак? Не можеш се оженити или удати за било кога. То су оправдани разлози. Међутим има неоправданих – кад неко презире брак, не жели се за другог жртвовати, жели сам или сама свој живот остварити. Знам примјер једне дјевојке, била је фина, побожна, али говорила је да неће да се уда да би се жртвовала за болесног брата. На крају, добила је рак дојке и умрла. Не може те никакав психијатар утјешити психоанализом као што би те утјешио твој муж да га имаш.

Мислим да су данас највише дјевојке криве зашто је премало бракова, јер имају велике захтјеве. Она захтијева да њен будући муж има стан, ауто, добро запослење… Па, не мора се све имати одједном. Откуд све то младићу, када је он то могао зарадити? Можда је добио на поклон, па то не зна цијенити; можда је лопов… Зар није љепше стицати имовину заједно, као што су то чиниле наше мајке и баке, зар то није благословено?

Зашто се брак избјегава, криви су и предбрачни сексуални односи. То је сурогатни живот, не онај којег је Бог предвидио.

Контрацепција је развила негативан став према браку и рађању дјеце. Умјесто да се радују дјетету, људи га се плаше. Треба се чувати онога што не ваља, а не бојати се дјеце. Ту је врло штетно дјеловала и школа. Колико сам видио на интернету, и ви у Црној Гори преплављени сте тим неморалним одгојем. Страни плаћеници који се боре против рађања имају своја удружења, држе предавања, дијеле летке.

Казаћу вам један примјер из Риге, главног града Летоније. Тамо говоре руски и ја сам, пошто добро говорим руски, у једној школи одржао предавање. Пред почетак предавања дошла је телевизија и њихов новинар је међу дјецом урадио анкету. Нико од сто ученика који су дошли на предавање није желио да уђе у брак, нити да буде родитељ. Зашто, питам их. Па, кажу, нас су већ научили како да живимо сексуалним животом прије брака. Неколико пута су им у школи одржали таква предавања и брак су схватили као наметнуту обавезу. Шта ће им дјеца – и она су обавеза – када им је главни циљ да заврше школу, оду негдје на Запад и зараде новаца. Гдје је будућност било ког народа ако младе генерације не желе ступити у брак, не желе бити родитељи? То је резултат секс-едукације, тог негативног, мрачног, антихришћанског, и не само антихришћанског него учења против свих вјера, то је паганство. Они наступају тако што дођу у школу и рекламирају разна средства за извођење гријеха. И то је подршка онима који већ грјешно живе. А она дјевојка која је невина, поштена, или младић, стиде се сами себе. Таква предавања одобрио је директор, а држи их неки љекар. И све је пошло наопако: они који би требало да се покају због грјешног живота бивају подржани у своме гријеху, а они који су поштени осјећају се инфериорнима. Резултат тих предавања је пуно више гријеха, предбрачних односа, болести, негативног односа према браку, чак неки облик геноцида, или геносуицида.

У Малавију, у Централној Африци, преко пола становника млађе доби је заражено сидом. Ја се електронски дописујем са десет, петнаест особа из Малавија. И питам их како то да је у њиховој земљи, гдје су више од пола становника Хришћани (католици, протестанти), толико младих заражено сидом, какви сте ви то вјерници ако сте се толико заразили. Знате што су ми рекли? Прво су им долазиле разне међународне организације и рекламирале контрацепцију, па се појавила порнографија… Најпрофитабилније занимање у Малавију данас је гробар. Сахрана до сахране.

Надате се да смо ми овде отпорнији на сиду? Они причају да постоји некакво средство, некаква пластика која рјешава све наше проблеме. Е, то је та подвала. Прво, нико није открио нити ће открити презерватив који чува од гријеха. А гријех је сида душе. Нико нема право да људима предлаже гријех. То је противвјерска дјелатност. Ни школа нема на то право. А школа је спроводила противвјерску дјелатност дуго и систематски, када су лагали на нема Бога. У посљедње вријеме ни код вас не гово- ре отворено да нема Бога. Промјенили су тактику и нападају друге Божије заповијести. Кад рекламирају блудност, они нападају Божије заповијести. Родитељи морају реаговати. Немојте нам дирати дјецу! Није школа власник дјеце! Пошаљеш дијете у школу са повјерењем да ће научити да пише, рачуна, а тамо неко настоји да злоупотријеби школу за мисионарење тог новог паганства, гдје рекламирају оно што Бог забрањује, рекламирају гријех. Па, због тога је већ давно изумрло Римско царство, због гријеха блуда.

Кад би у вашу школу дошао човјек, не знам одакле, из које државе, и рекао: Господине директоре, ја мрзим Вас и Вашу Државу; ја ћу ваше ђаке да научим како да живе да би ви као народ изумрли, тај директор би, сигурно, позвао полицију. Међутим, ти и такви људи су промијенили тактику. Они неће рећи директно да нас мрзе, него кажу: Знате, ми ћемо ваше ђаке научити да живе тако да се не разболе. И онда уче дјецу разврату, гријеху, а резултат је да они не желе брак, не желе бити родитељи. И поврх свега тога, живјећи развратно, по упутствима „сигурног секса“, како су их научили ови мисионари у школи, ипак су се заразили и многи су постали неплодни.

Пробали су такав програм спроводити у Хрватској, али су се побунили бискупи и родитељи и та предавања су забрањена. Немојте да вам у школе уђу такви „мисионари“, пропашћете.

Амерички национални институт за здравље још 1996. године објавио је документ да употреба баријерних метода контрацепција, у које спада презерватив, не потврђује да се тиме спрјечава ширење вируса ХПТ који је узрочник рака материце. Деведесет пет одсто жена које имају рак грлића материце заражене су овим вирусом, који се преноси употребом презерватива као и без њега. Дошло је вријеме да дјевојка којој су у школи говорили да је презерватив штити од болести, а она је добила рак материце, тужи ту особу, тог доктора који је то рекламирао и тог директора који му је то омогућио.

 

Знам медицинску сестру која ради у једној болници у Загребу у којој се лијечи рак материце (а у Загребу се рак материце лијечи у неколико болница). Каже да је код ње на одјељењу свакодневно седам, осам дјевојака са раком материце. Већином умру јер су се касно јавиле. Е, то су те дјевојке које су вјеровале у презерватив.

Из документа из 2000 године, који је издао Национални институт за здравље Владе Америке, види се да нема клиничких потврда да презерватив штити од заразе сифилисом, херпесом гениталис, кламидијом трахоматис… Тај презерватив је огромна обмана!

И сида се врло лако преноси, без обзира на презерватив. Сида се може пренијети и пољупцем, али о томе се ћути. Зашто? Зато што рекламирају ту пластику.

Једино што помаже у борби против сиде је васпитање, предбрачна суздржаност и брачна вјерност. Док још није био председник Америке, Буш је прочитао у новинама ово што сам ја сад рекао. Онда се упознао са доктором који је написао тај чланак и заједно са њим је ишао по школама Америке и држао предавања о суздржаности. Говорио је да ће, ако буде председник Америке, подржавати предбрачну суздржаност. И био је предсједник и остварио је предизборно обећање. Државни новци трошени су на програме суздржаности (против предбрачних сексуалних односа). Резултат је био – смањење полних болести.

Уганда је једина држава на свијету која је смањила проценат заражености сидом. Имали су преко 20 одсто обољелих. Сада имају око 6 одсто, јер су увели програме суздржаности. Познати глумци и спортисти на телевизији говоре о суздржаности од пребрачних односа. То исто ради и њихов председник.

Тајланд има 66, а Филипини 82 милиона становника. Прва особа заражена од сиде одкривена је и једној и у другој држави исте године, 1984. након три године, приближно је исто стање… И онда, 1991, долази им Свјетска здравствена организација и прогнозира: Ви, на Тајланду, уколико не будете рекламирали презерватив, 1999. године имаћете 60, а можда и 80 хиљада заражених, а ви на Филипинима око 80, па и 90 хиљада. Филипини су хришћанска земља и Црква није дозволила рекламирање презерватива, него је спроводила програме суздржаности. Тајланд је паганска земља која је прихватила све што јој је Свјетска здравствена организација предложила: на сваком кораку продавали су презервативе и посвуда их рекламирали.

Те 1999. године на Тајланду је било не само колико су прогнозирали, него чак 755 хиљада заражених, и умрлих 65 хиљада, а на Филипинима свега 1005 заражених, а умрлих 225! Године 2003. на Тајланду већ је заражено сидом 899 хиљада људи, а умрло 125 хиљада, а на Филипинима 1246, а умрло 260. Прошле године на Фи- липинима је било нешто мање од 4 хиљаде заражених, и то углавном у иностранству, а на Тајланду се масовно умире. Ето колико је за Филипине значило васпитање о суздржаности, а како је Тајланд пропао под тим свјетским реклама.

Прошле године сам са Американком Карен Малец и оцем Јованом Пламенцем обишао градове у Србији и Републици Српској. Били смо и у Црној Гори. Та Американака је износила доказе да је рак дојке врло често изазван абортусима. Свега 15 одсто случајева рака дојке догађа се због генетике. Осталих 85 одсто је вјештачки изазвано, нарочито због абортуса, или антибеби пилула, или због тога што избјегавају рађање.

 

Дјевочица кад се роди, и све док почне да рађа, има незреле жлијезде у грудима, типа један и типа два. Рак дојке настаје управо од тих незрелих жлијезда. Тек при крају трудноће, жлијезде сазрију, да би могле произвдити млијеко, и код тих зрелих жлијезда нема рака. Кад мајка доји дијете, то су жлијезде типа четири, и ни код њих нема рака.

Што жена раније почне да рађа, и што више дјеце роди, што их више доји, заштићенија је од рака дојке, али и рака јајника. Међутим, пазите, тек при крају трудноће њене груди сазрију. Када је она била трудна, па је дјетету одузела живот абортусом, шта се догодило у њеним грудима? Жлијезде су се умножиле, да би могле да производе млијеко, али оне остају у незрелој фази. Неке од тих умножених жлијезда типа један и два постану ћелије рака. Значи, пород чува жену од рака, а побачајима она провоцира његов настанак.

Свјетска здравствена организација је, прије пар година, антибеби пилуле прогласила првом групом канцерогених елемената, узрочника рака.

Зашто је рак јајника чешћи код жена које нису рађале? Смањује се опасност од обољена рака јајника код жене која је више пута трудна, и што дуже доји дијете. Док је жена трудна, не догађају се овулације и јајник мирује. Ако жена доји дијете у просјеку годину дана, она нема циклусе и њен јајник „спава“. У суштини, што је мање овулација, мања је могућност да ће неке ћелије јајника обољети од рака.

Рађање и дојење је најсигурнија и најприроднија за- штита против рака дојке и јајника, о којој нико не говори. Предлажу мамографију и прегледе. Тиме, донекле, доприносе да жене у мањем проценту умиру од рака. Међутим, нажалост, у исто вријеме провоцирају рак антибеби пилулама, абортусима…

Светигора

Pin It on Pinterest

Share This