Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/12011[/picasa]

[audio:http://www.svetigora.com/files/audio/download/8349/2011_03_01_Maine_Opijelo_monahu_Zahariju.mp3]

ЦЕТИЊЕ, 01. марта (Светигора прес) – У манастиру Успенија Пресвете Богородице у Маинама (Будва) данас су сахрањени земни остаци монаха Захарија (Живановића) који се упокојио у Господу у 65. години живота.

Заупокојену архијерејску литургију са опелом служио је са свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије.

На Светој Литургији су појале монахиње манастира Рустово.

„Монах Захарије је чуо и послушао глас Господњи“, рекао је Владика Амфилохије у архипастирској бесједи. „Кренуо је путем Господњим, примио је на себе благи јарам Христов, монашко ангелско звање је примио на себе у овој Светој обитељи и прије него што га је примио, у чежњи за Њим, а нарочито од кад га је примио у овој Светињи, он је заиста ходио тим блаженим путем приносећи себе и сав свој живот на дар Христу Богу нашем“.

„Дошавши овдје у Црну Гору, прво у манастир Дуљево, а онда у ову стољеће и по и више запустјелу обитељ, обнављао је Духом Божјим, вјером и љубављу и самопожртвовањем. Тако је започео обнављање и своје душе наш брат Захарија. Од тада па до данас он је као ова свијећа што гори пред Престолом Господњим. Тако је и он горио испуњен смирењем, добротом и духовном самопожртвованошћу“.

„Никада га нијесам видио гњевнога нити нерасположенога, увијек је био испуњен радошћу и миром Господњим. И Господ га је призвао управо овдје, гдје је уградио најбоље и најсветије године свога живота, да почине од трудова својих, да се приброји своме старцу Сави и свима оснивачима, градитељима и приложницима ове Светоуспенске обитељи“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Монах Захарије је свој монашки пут живот започео као послушник код блаженопочившег схимонаха Саве (Коматовића), најприје у манастиру Дуљево, а потом у манастиру Маине. Овај манастир је великим трудом схимонаха Саве и његових послушника данашњег Архимандрита Бенедикта, садашњег игумана манастира Превлака, покојног монаха Захарије и монаха Агатона, обновљен из темеља, након једноиповјековне запустјелости.
И.Б./Р.В.

Pin It on Pinterest

Share This