Izaberite stranicu

РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ

„Од духовних центара и туристичке агенције до хотела у Будви“

„Вијести“, 5. јануар 2010.г.

Уочљиво је да се питања црквене имовине у Црној Гори већ неколико година уназад покрећу само пред Божић и Васкрс као највеће хришћанске празнике. Наравно, медији су слободни да врше избор тема и саговорника, али је, чини ми се, цивилизацијска и људска норма да се свештенству и вјерницима свих вјера испоштује право да вјерске празнике проведу у миру и молитви, а не у полемикама и надгорњавањима по медијима.

Примијетно је и то да се питањима имовине и мисије Митрополије Црногорско-Приморске приступа селективно. Још нијесам прочитао текст о мисији и пословању Римокатоличке цркве у Црној Гори или Исламске заједнице. Без обзира на важну чињеницу да те традиционалне цркве и вјерске заједнице у Црној Гори дјелују у истим правним оквирима, Митрополија се тенденциозно и злонамјерно приказује као „институција мимо и изнад сваког важећег закона“ што, наравно, није случај. На такав начин се крши одредба чл. 2. важећег Закона о правном положају вјерских заједница којим је прописано да „све вјерске заједнице уживају једнака права и имају исти правни положај“ те да имају својство грађанско-правних лица. Митрополија се таквим поступањем доводи у дискриминаторан положај у односу на друге цркве и вјерске заједнице, а њено свештенство и вјерници, који чине већину у Црној Гори, доводе у статус дискриминисаних лица.

Само правно неуки људи могу да се позивају на чл. 6. поменутог Закона који вјерским заједницама забрањује дјелатност од „општег  и посебног друштвеног значаја“, јер дјелатност грађанско-правних субјеката не спада у такву дјелатност која је у комунистичком периоду, када је донијет тај закон, означавала, као што и данас означава потпуно друге дјелатности као што су војна индустрија, ваздухопловство, јавно-правне установе и слично. То најбоље потврђује и став Министарства финансија који је базиран на важећим прописима.

Није тачно да Митрополија није порески обвезник у Црној Гори, јер је на законом прописани начин регистрована и као порески обвезник са својим пореским идентификационим и регистарским бројем и шифром дјелатности која је предвиђена за вјерске заједнице. Та чињеница може да се некоме свиђа или не свиђа, али је она истинита и нико нема право да је прећуткује и ствара виртуелну слику. Порески обвезник је и Епархија Будимљанско-Никшићка која се намјерно прећуткује као да не постоји у Црној Гори. То су јавни подаци и ријеч је о јавним исправама које су доступне и до којих се веома лако долази само уколико има добре воље.

Демонстрирана логика више личи на ону превазиђену из периода када је гоњена Црква, а не на један цивилизацијски и професионални приступ тако озбиљним питањима. У центру Подгорице римокатоличка црква посједује и спортску дворану коју изнајмљује за потребе других привредних и спортских друштава. Сматрам да је то нормално као што је нормална чињеница да цркве и вјерске заједнице у скоро свим земљама ЕУ имају своје болнице, универзитете, хуманитарне мисије и сличне институције које дјелују у складу са законима тих земаља. Данас смо дошли у позицију да се Митрополија налази на стубу срама само због тога што унапрјеђује своју мисију у складу са важећим законима. Зар вјерници немају право на информисање и да ли то значи да им треба укинути Радио Светигору?

Свештеници и вјерски службеници плаћају ПДВ као и сви други грађани у Црној Гори, а на сав грађевински материјал за обнову и градњу храмова се, такође, плаћа ПДВ. Познато је да сва привредна друштва послују у складу са законом и она се не региструју код Митрополита Амфилохија или у манастирима него у привредним судовима и подложна су свакој контроли и инспекцији.

Митрополији се, као и Римокатоличкој цркви и Исламској заједници у Црној Гори, мора вратити неправедно одузета имовина из времена комунизма, а Црна Гора као земља којој се диктира законодавство из Брисела, у складу са европским стандардима, мора још више да се отвори према црквама и вјерским заједницама и помогне њихову духовну мисију кроз потпуно укидање ПДВ ради општег добра личности и друштва.

Протојереј мр Велибор Џомић,
члан Правног савјета Митрополије Црногорско-Приморске

Pin It on Pinterest

Share This