Izaberite stranicu
velibor_dzomic

Протопрезвитер мр Велибор Џомић, члан Правног савјета Митрополије

Протојереј мр Велибор Џомић, парох подгорички и члан Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, коментаришући Нацрт закона о културним добрима, оцијенио је лошим предложена рјешења. Он је казао да ће бити лоше ако се усвоји у постојећем облику. Џомић је у интервјуу за „Дан“ казао и да Нацрт полази од нетачне и веома лоше идеолошко-политикантске претпоставке да су сви који су се трудили да се обнове светиње које је стока деценијама поганила заправо „девастатори“, а да су „праведници“ они који су деценијама доказивали да имају вољу да сметају и троше новац са народне грбаче. Он је додао да да су његови аутори из Министарства културе наслов преписали из Србије, а садржај у драстично редукованом виду у погледу избјегавања обавеза државе из Хрватске. Због тога се Митрополије одлучила да организује раправу о томе.
Није уобичајено да цркве и вјерске заједнице организују расправе о законским пројектима?
– Много тога данас није уобичајено, па се догађа. Није, наравно, ни неуобичајено, ни забрањено, а ни противно позитивним прописима Црне Горе да цркве и вјерске заједнице о стварима, па и о законима који их се тичу, кажу своју ријеч и изнесу свој став на овај цивилизиван, културан, научан, одговоран и демократски начин. Јавна расправа о Нацрту закона о културним добрима обиљежена је до сада само једним састанком који је недавно, готово стидљиво, уприличило Министарство културе, спорта и медија. У припреми овог законског документа не само да нису учествовали него нису чак ни консултовани представници цркава и вјерских заједница, али ни друга правна и физичка лица као власници највећег броја културних добара или споменика културе у Црној Гори. Није било ниједне телевизијске дебате или интервјуа на јавном сервису. Многи културни посленици до прије неки дан нису ни знали да је овај законски пројекат у процедури. Јавна расправа о овом Нацрту закона по свему судећи само представља једну формалност која се састоји у протоку времена и закидању времена јавне расправе што, наравно, могу и да докажем.
Шта се, заправо, хоће са округлим столом?
– Правни савјети су могли да своје примједбе на Нацрт закона упуте у Министарство културе и да се на томе остане. Ми смо то и урадили иако је познато да примједбе у јавним расправама обично остају мртво слово на папиру. Намјера нам је да окупимо стручњаке, једномишљенике и неистомишљенике из различитих области, да у присуству представника Министарства културе подигнемо ниво досадашње анемичне и непримијетне јавне расправе и тако допринесемо што бољим рјешењима која заиста потребује Нацрт закона о културним добрима који је Влада усвојила 25. марта на предлог Министарства културе, спорта и медија.

Да ли то значи да ће округлом столу присуствовати и представници Министарства културе?
– Позив је у писаној форми благовремено упућен Министарству културе, бројним учесницима, као и представницима међународних организација и дипломатског кора као гостима. До данас нисмо добили потврду из Министарства да ће присуствовати. Нема ниједног разлога да они не присуствују округлом столу, не саслушају примједбе, не објасне нам разлоге за понуђена рјешења и не изнесу своје аргументе. То је дио демократског живота и дијалога за којим се вапије. Ми их заиста очекујемо као добри домаћини и увијек су добро дошли. Али, ако се не одазову онда то значи да је још увијек на сцени један ригидан однос према цркви и неспремност Министарства културе да се, управо ради споменичког насљеђа Црне Горе, изађе из преуских бирократских кабинета и клишеа 
Да ли постојећи Нацрт закона задире у својинска права цркава и вјерских заједница, као и других власника споменика културе у Црној Гори?
– У својинска права цркава и вјерских заједница, као и других власника културних добара у Црној Гори, Нацрт овог закона не задире пошто и нема капацитета за тако нешто. Да су се његови аутори упутили у том правцу онда би они директно дошли у сукоб са међународним документима и конвенцијама које је Црна Гора ратификовала, али и са Уставом, Законом о својинско-правним односима и Законом о државној имовини Црне Горе. Нацрт закона уважава чињеницу да су цркве и вјерске заједнице, као и друга правна и физичка лица, власници своје имовине и то је добра страна. Могло је то да се каже и експлицитније као, на примјер, у верзији тог текста из децембра 2008.г. коју посједујемо. У обнародованој верзији се отишло у правцу немуштијег говора у том погледу, али је сваком правнику јасно да се то не може доводити у питање. Постоје велики проблеми овог закона у погледу неправничког ограничавања права власника културних добара и избјегавања бројних обавеза државне власти према њима у том погледу. У томе, као и у многим другим дјеловима, понуђени текст није европски, а није ни у духу правне науке.
Шта је онда коришћено као узор овог Нацрта закона?
– Упоређивањем овог текста дошли смо до необоривог закључка да су његови аутори из Министарства културе наслов преписали из Србије, а садржај у драстично редукованом виду у погледу избјегавања обавеза државе из Хрватске. Хрватски модел закона није лош, али није ни најбољи. Није ни примјенљив у данашњим црногорским приликама. Хрватске власти на републичком нивоу, без општина и жупанија, само за мисију Римокатоличке цркве годишње издвајају преко 60 милиона евра. У ту цифру не улазе дотације за споменика културе. Значајна средства добијају и друге цркве и вјерске заједнице сходно процентуалној заступљености. Једина ставка која у хрватском буџету за кризну 2009.г. није смањена ни за једну куну јесте она која се односи на донације црквама и вјерским заједницама. Да не говоримо да је правни начин регуласања односа између цркава и вјерских заједница и хрватске државе неупоредиво бољи од црногорског који датира из 1977. године. Постоје општи закон и посебни уговори са сваком црквом и вјерском заједницом. Издвајања из црногорског буџета за цркве и вјерске заједнице, као и уопште за културу, више су него смијешна. Црна Гора за сада нема, а реално је да ни у будућности не може имати, адекватан број стручњака, простора и других услова за тако велики број споменика културе. Аутори овог Нацрта закона су све то прескочили и направили најгломазнији и најнепримјенљивији Нацрт закона у Европи. Зато су и предвидјели немогуће, тј. да са двадесетак конзерватора одржава преко хиљаду непокретних споменика културе.
Какву будућност предвиђате том законском пројекту?
– Веома лошу ако се усвоји у овом облику. Он полази од нетачне и веома лоше идеолошко-политикантске претпоставке да су сви који су се трудили да се обнове светиње које је стока деценијама поганила заправо „девастатори“, а да су „праведници“ они који су деценијама доказивали да имају вољу да сметају и троше новац са народне грбаче. Мислим да се постојећи текст може и мора дорадити, а прије свега смањити и учинити реалним и примјенљивим, управо ради заштите и очувања споменика културе у Црној Гори. У супротном, неће се много одмаћи па ће и будући министри и посленици, као што то сада раде и актуелни, оптуживати ове данашње за лоша законска рјешења.

Рента

Уведена је и споменичка рента?

- Уведена је некаква Управа, али је сачувана и монополска позиција служби заштите што у Хрватској није случај. Споменичке ренте су видјели као средство да се пуни буџет на име светиња, али их нису заштитили од профанисања и непримјереног објављивања. Скарадно је, али морам да кажем да Нацрт овог закона омогућава да неко и на доњем вешу или женском рубљу одштампа неки манастир или лик неког светитеља, али под условом да 10 посто од продаје уплати у буџет. За сто евра уплаћених у буџет, по овом Нацрту, добијате право да, на примјер, са ликом светог Василија Острошког или светог Петра Цетињског рекламирате шта вам год падне на памет.

Јавна расправа

Правни савјети Митрополије црногорско-приморске и Епархије Будимљанско-Никшићке организују округли сто под називом „Црква, држава и културна добра“. Шта је повод округлом столу?
– На први поглед, судећи по називу округлог стола, рекло би се да није у питању ништа ново. Одувијек постоји однос између државе и Митрополије црногорско-приморске као власника православних цркава и манастира које је држава у свом модерном периоду и различитим државним границама, уважавајући њихову сакралност, препознавала и препознаје као дио јавног интереса и општег добра у култури. Дакле, тај однос је постојао, постоји и постојаће, али квалитет тог односа није, као што је познато, увијек бивао исти. Округли сто који са благословом архиепископа Амфилохија и епископа Јоаникија организују два правна савјета тиче се Нацрта закона о културним добрима и јавне расправе о њему.

Објављено 25. маја 2009. године

Pin It on Pinterest

Share This