Света литургија служена је јутрос у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, којом је началствовао протојереј Јован Радовић.
Високопречасном проти саслуживало је свештенство овог древног храма: проте Мирчета Шљиванчанин, Гојко Перовић, Милета Кљајевић, Блажо Божовић и ђакон Лука Павићевић.; док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.
На литургијске возгласе одговарали су појци Школе појања Свети Ђорђе, која постоји при овом храму већ две и по деценије.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се прота Радовић, који се осврнуо на прочитано Јеванђеље о милостивом Самаријанину.
„Чули смо да овај јеврејски законик не желећи да потврди оно што је био темељ и Старог и Новог завјета, него више желећи да искуша Господа нашег Исуса Христа, он изговара двије заповијести закона Божијега, које су најосновније у животу свакога хришћанина и свакога човјека на кугли земаљској. А те заповијести гласе: љуби Господа Бога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и ближњега свога као самога себе.“
Подсјетио је да законик желећи себе да оправда, пита Господа: Ко је ближњи мој? што је био разлог да Господ изговори причу о милостивом Самарјанину, коју читамо сваке године, у двадесет петој недељи по Духовима:
„Тако чујемо да је неки човјек силазио из Јерусалима у Јерихон. У тумачењу Светих отаца, Јерусалим је Царство Божије, Царство небеско, а Јерихон – овај свијет и овај живот; тај човјек је силазио путем од Јерусалима до Јерихона. Чули смо да су наишли неки разбојници, претукли га, опљачкали и оставили полумртвог на том путу. Оци тумаче да тај човјек представља Адама, а кроз Адама и читав род наш људски. Сви смо ми израњављени, испребијани и то и бивамо, ако то допуштамо од стране демона, наших највећих непријатеља, на кугли земаљској.“
У наставку се осврнууо на дио када су наишли неки свештеник и левит, који су га само погледали и прошли поред њега, нису хтјели да му приђи и помогну, што оци тумаче да је то – Стари завјет, односно, Пророци и Закон који симболишу овај свештеник и овај левит; тај закон Мојсијев и левитски, односно и пророштва, нису могла да помогну болеснику на смрт, роду људскоме који је пристао на то да послуша непријатеља својега.
„Интересантно је то кад се каже, да га ти разбојници претукоше, скинуше, опљачкаше, полумртва оставише. Шта то демони чине нама када ми почнемо њих да слушамо, и када се удаљимо од Господ, него нам управо узимају она одличја лика Божијега у нама: слободу и љубав да живимо као дјеца Божија, радосно у љубави са Господом. Исто тако и ту љубав нам одузимају, и наводе, метеж и мрак, на душу и на срце наше. И ми видимо да долази милостиви Самаријанин да помогне претученом, а то је уствари Господ Исус Христос, једини љекар душа и тијела наших. Он прилази, Јеврејину том човјеку, Адаму, сваком човјеку на кугли земљској, који је израњављен и доноси му уље и вино – да превије и залије његове ране, да га исцијели од свега тога“, бесједио је прота.
Појаснио је да неки тумаче уље и вино као милост, односно љубав, односно Свету тајну јелеосвећења. Самарјанин човјеку превија ране, умива га уљем и вином, одведе у гостионицу, даде гостионичару два динара и рече: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
„Дубинска симболика! Гостионица представља управо Цркву Христову. Гостионичари су Св.апостоли, епископи и свештеници, који и дан-данас дежурају у тој гостионици, гледајући коме да помогну; а свакоме ономе који је дошао, они се труде да помогну силом Божијом. Два динара која он оставља ту, Оци тумаче као Свету тајну крштења и Свету тајну причешћа. Крштењем се рађамо за нови живот у Христу, а Светим причешћем се хранимо, сједињујемо са Господом и примамо Његово Тијело и Крв. “
Подсјетивши да су Јевреји само своје племе, своје сународнике и своју породицу, сматрали ближњима својима, да се са Самарјанима, које су сматрале за најнечистији народ на свијету, нису чак ни мијешали, нити разговарали, прота је казао да нам Господ кроз данашње Јеванђеље, како онда у оно вријеме јеврејском народу, тако и нама данас, шаље поруку да и ми данас, православни хришћани, треба да посматрамо сваког човјека као свога ближњега. Дакле не само онога из наше породице, из нашег краја, фамилије… него свакога онога човјека коме је потребна наша помоћ.
„То су наши ближњи, они којима ми требамо, који су се не случајно нашли на нашем путу, у току нашега живота, овдје на земљи“, поучио је сабране о. Јован.
Говорећи о Светом Нектарију Егинском, великом и чудесном светитељу савременог доба, кога данас славимо, нагласио је да Исус Христос, љекар душа и тијела наших и да сви они који су Христови, исто тако добијају силу и моћ да лијече друге људе, да их исцјељују од њихових слабости и немоћи:
„Тако Свети Нектарије, који је сам преминуо од рака и дан-данас лијечи болеснике од рака и оне који му долазе, као и оне који му се издалека моле и читају акатисте у славу и част његову.“
На крају је подсјетио да ускоро почиње Божићни пост и пожелио срећан почетак Божићног поста.
„Четрдесет дана се припремамо постом, молитвом, исповјешћу и милостињом, да очистимо душу и срце своје, како бисмо могли да примимо Господа у себе, као што су јасле примиле Господа у себе, и да наша срца и душе буду мјесто у коме ће се Господ родити на сам дан Божића. Бог вас благословио! Свако добро даровао“, поручио је протојереј Јован Радовић.
Потом су сви они који су се припремали, приступили Светој тајни причешћа.
Час вјеронауке за полазнике Школе Свети Ђорђе, одржала је протиница Надица Радовић.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић



















