Select Page

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори и НВО „Ми знамо ко смо“, уз подршку мреже пријатеља и сарадника, покренули су иницијативу са петицијом „Српски језик за Европску унију – иницијатива за језичку равноправност“, чији је циљ актуелизација питања положаја српског језика у Црној Гори, али и његовог статуса у контексту европских интеграција.

Иницијатива представља први у низу планираних корака којима организатори желе да питање језичке равноправности отворе пред домаћом и европском јавношћу, уз позивање на демократске принципе, европску праксу и резултате посљедњег пописа становништва.

О циљевима иницијативе, њеном правном и историјском утемељењу, одзиву грађана и очекивањима од надлежних институција, за Радио Светигору говорио је Стефан Синановић, један од учесника ове иницијативе.

Објашњавајући због чега је иницијатива покренута управо сада, Синановић је нагласио да је сваки тренутак прави за демократско и грађанско дјеловање усмјерено ка остваривању основних права.

„Суштина иницијативе за језичку равноправност је демократски одговор, а увијек је право вријеме за било какве грађанске напоре да се кроз различите видове активизма остваре основна и фундаментална права, ако грађани осјете да су им на било који начин угрожена. Морам да кажем да је ово заједнички покушај макар тридесетак, првенствено младих људи различитих професија, али има ту и старијих генерација, као и још макар неколико десетина сарадника, да језик којим говори 270.000 људи у нашој земљи оствари свој заслужени статус“, казао је Синановић.

Он је истакао да у таквом захтјеву не види ништа необично, већ настојање да се афирмишу вриједности које припадају савременом демократском друштву.

„Ту нема ништа чудно, необично или неприродно. То је демократска, европска и цивилизацијска вриједност и пракса. Сви ми се заједно боримо за то“, поручио је Синановић.

Један од кључних аргумената иницијативе представљају резултати посљедњег пописа становништва, према којима је српски матерњи језик за 43,18 одсто грађана Црне Горе.

Синановић сматра да управо овај податак треба да буде полазиште приликом разматрања институционалног положаја српског језика, посебно имајући у виду његову заступљеност у свакодневном животу грађана.

„То је овдје најважније. Наравно, унутрашње црногорско законодавство је такво да је, нажалост, језик којим говори највећи проценат становника, а који је већински у чак 17 од 25 општина, укључујући и Главни град, у бројним аспектима у најмању руку скрајнут, да не кажем дискриминисан“, оцијенио је Синановић.

Према његовим ријечима, европска искуства и вриједности на које се иницијатива позива указују на специфичност положаја српског језика у Црној Гори.

„Европске праксе на које се ми позивамо и вриједности којима тежимо просто су такве да указују на црногорски преседан – правни, друштвени и, ако хоћете, лингвистички, према којем је наша земља изузетак. Ми не можемо да нађемо упоредив примјер у Европској унији, а вјероватно ни у читавој Европи, према којем је језик којим говори далеко највећи број грађана једне државе у таквом положају“, навео је Синановић.

Он је посебно указао на чињеницу да српски језик у Црној Гори не користе искључиво припадници једне националне заједнице.

„Ми указујемо и на околност да је српски језик језик различитих друштвених и етничких заједница и категорија у Црној Гори. Њиме се, осим Срба, служи и велики број Црногораца, али и Бошњака, Хрвата и других народа. У том смислу, он је инклузиван феномен, па га треба заштитити и у контексту грађанских врлина и друштвене кохезије“, истакао је саговорник Радија Светигора.

Говорећи о уставноправном положају српског језика, Синановић је подсјетио на чињеницу да Устав Црне Горе српски језик одређује као језик у службеној употреби. Синановић сматра да измјена Устава можда и није неопходан услов за остваривање основног захтјева иницијативе.

„Ми сматрамо да промјене Устава овдје можда и нијесу неопходне да би се испунили основни захтјеви иницијативе. Разликовање језика у службеној употреби и службеног језика представља специфичност Устава Црне Горе. Нико не спори да су то двије категорије званичних језика у земљи, а општепознато је да се приликом приступања Европској унији могу кандидовати и различити језици“, појаснио је он.

Као примјере различитих приступа навео је Малту и Ирску, указујући на њихова искуства у одређивању језика који су добили статус званичних језика Европске уније.

„Тако је, на примјер, Малта, поред националног, односно народног малтешког, предложила и званични енглески језик. Ирска је најприје предложила други званични језик, условно речено, да би тек послије неколико деценија увела такозвани први званични, то јест ирски или галски“, казао је Синановић, нагласивши да иницијатива у овим искуствима препознаје могућност да и Црна Гора предложи српски језик за званичну употребу у институцијама Европске уније.

Осврћући се и на примјере Финске и Белгије, на које се покретачи иницијативе позивају, Синановић је нагласио да њихов циљ није механичко преузимање неког од постојећих модела, већ указивање на чињеницу да вишејезичност представља једну од важних европских вриједности.

„Наш позив на примјере тих различитих држава, чланица Европске уније, првенствено служи томе да укажемо на чињеницу да је, с једне стране, мултијезичност вриједност коју баштине Европска унија и њене чланице. У том смислу, уважавање најзаступљенијег језика није ништа друго него једна од најбољих тековина Европске уније и њених чланица. То је истовремено нешто што, у контексту унутрашњих дефиниција правног поретка Црне Горе, не представља препреку да се и српски предложи као званични језик у Европској унији“, објаснио је Синановић.

Један од важних аспеката иницијативе представља и историјско насљеђе српског језика у Црној Гори.

Синановић је истакао да се приликом разматрања савремене језичке политике не може занемарити историјски континуитет употребе српског језика, нити његово присуство у просвјети, књижевности и култури.

„Историја и прошлост су оно што нас детерминише, на овај или онај начин. Ми не можемо пренебрегнути вишевјековни континуитет српског језика у Црној Гори. Он овдје није само лингвистичка и друштвена него и историјска чињеница“, нагласио је он.

Као посебно значајан примјер навео је прве уџбенике штампане на Цетињу у вријеме Петра II Петровића Његоша.

„Ми ћемо ових дана обиљежити 190 година од изласка српског буквара Димитрија Милаковића, који је штампан на Цетињу, у вријеме и на захтјев Петра II Петровића Његоша. Двије године касније, као што знамо, изашла је и српска граматика. Ово су први уџбеници у историји црногорског школства, а нијесу једини. Имате на десетине таквих примјера, богату архивску грађу и још богатије културно насљеђе“, казао је Синановић.

Он сматра да однос према историјском насљеђу има непосредне посљедице и по савремено друштво, због чега је важно да се отворена питања рјешавају кроз дијалог.

„Неодговоран однос према прошлости није битно различит од неодговорног односа према садашњости. Он ствара реперкусије и неријешена питања са којима би наши потомци морали да се носе некада у будућности. У том смислу, важно је да ово питање ријешимо кроз грађански дијалог и на корист свих грађана“, поручио је Синановић.

Према његовим ријечима, иако је за упућивање иницијативе у скупштинску процедуру потребно прикупити 6.000 потписа пунољетних грађана, већ у прва два дана од покретања петиције прикупљена је вишеструко већа подршка.

„Одзив грађана премашио је наша очекивања, тако да данас, након два дана од покретања иницијативе, ми имамо већ преко 20.000 потписа, што је импозантна бројка и за многољудније земље од Црне Горе“, казао је Синановић.

Поред самог броја потписа, као нарочито значајну издвојио је подршку која је стигла из различитих друштвених средина, укључујући академску, научну и политичку јавност.

„Ми смо се прије неколико минута захвалили на стотинама порука охрабрења, али и подршке која је стигла из најразличитијих академских, научних, политичких и других кругова. То је демонстрирало колико је ово питање важно, али је показало и висок степен инклузије. Наравно, поново се захваљујемо свима на подршци која је заиста невјероватна“, истакао је он.

Након прикупљања потребне подршке, покретачи иницијативе очекују да се њихов захтјев нађе пред надлежним институцијама и да буде предмет јавне и парламентарне расправе.

Синановић је нагласио да је циљ покретање институционалног дијалога који би довео до правног рјешења у складу са Уставом Црне Горе и европским демократским принципима.

„Ако наша иницијатива и наша аргументација буду разматране у Скупштини Црне Горе, зарад институционалног дијалога и демократске и инклузивне расправе, а што су европске вриједности саме по себи, очекујемо да, као што је у нашој иницијативи и наведено, државни органи, дакле Скупштина и Влада, предузму одговарајуће правне механизме како би се, у складу са Уставом, постигло уважавање основних демократских принципа једнакости и недискриминације, те да Црна Гора као званични језик, или један од званичних језика, приликом приступања Европској унији одреди српски“, објаснио је Синановић.

Он је посебно указао на значај језичког статуса у практичној комуникацији грађана са институцијама Европске уније.

„Уласком у Европску унију наступиће важне и темељне промјене у правном систему и поретку Црне Горе, које ће осјетити сви грађани. Неуважавање ове наше иницијативе би, на неки начин, дискриминисало највећи број наших грађана у правном саобраћају са институцијама Европске уније, кроз онемогућавање да им се обраћају на свом језику“, сматра Синановић.

Као примјере навео је обраћање Суду правде Европске уније, кореспонденцију са Европским парламентом и комуникацију у дипломатском контексту.

„Рецимо, приликом подношења тужбе Суду правде Европске уније, или приликом кореспонденције са Европским парламентом, или у дипломатском контексту и слично. Дакле, и у том дијелу би требало ријешити ово питање на корист свих грађана“, додао је он.

На питање да ли би расправа о статусу српског језика могла постати примјер демократске зрелости и поштовања различитости, умјесто још једне теме политичких подјела, Синановић је изразио увјерење да досадашњи одзив показује спремност грађана на заједничко дјеловање.

Посебно га, како је казао, охрабрује чињеница да подршка долази од људи различитих политичких, идеолошких и националних опредјељења.

„Ми се увијек надамо најбољем, а свакако да је ово већ показало како црногорско друштво може и умије да превазиђе различитости. Као што смо рекли, добили смо подршку са дијаметрално различитих адреса и то нас радује. И у самом нашем тиму има људи различитих идеолошких, личних и, ако хоћете, националних профила“, казао је Синановић.

Он је поручио да језичка равноправност, по његовом мишљењу, не би требало да буде питање које дијели грађане, већ тема око које се могу окупити на темељу заједничких демократских принципа.

„Кад је у питању равноправност, мислим да ту нема мјеста подјелама“, закључио је Стефан Синановић у разговору за Радио Светигору.

 

О. Б.


Warning: Undefined array key "query" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 22

Warning: Undefined array key "v" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 24

Pin It on Pinterest

Share This