На недјељни дан, служена је Света литургија у подгоричком Храму Св. великомученика Ђорђа, којој је присуствовао велики број верног народа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милета Кљајевић уз саслужење прота: Милуна Фемића, Мирчете Шљиванчанина, Гојка Перовића, Драгана Станишића, Јована Радовића, Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Светосавник, руковођен хоровођом Ратком Вујачић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Кљајевић:
„Овај свијет је тако пролазан, као прича испричана и све што је у свијету постаје трајно духовно језгро које се скрива у свим причама. Сви они који овим причама хране само очи и уши своје – постају духом гладни; јер дух се храни језгром тих прича, а они нијесу у стању да дођу до тога језгра.
Човјек чулни, не духовни, храни се зеленим лишћем многобројних прича и остаје увијек гладан и узнемираван глађу; духовни траже језгро тих многобројних прича и хранећи се језгром, бивају сити и миром испуњени. Човјек је у овај свијет постављен као потопљен у море мудрости Божије, исказане у причама.
Онај ко само очима гледа, ову мудрост, не види ништа – осим хаљине у коју је та мудрост одјевена. Он гледа и види одјећу природе, али дух и језгро природе не види – слуша и чује, слуша пусте гласове, а смисао не разумије; нити ће оком да види језгро природе, нити ухом да чује смисао њен.
Дух проналази дух, смисленост гледа смисленост, разум сусреће разум и љубав осјећа љубав.
По својој пролазности свијет је овај заиста жалостан и ко се за њега ухвати, као за нешто битно, мора пасти од бола и стида.
Свијет је овај богата ризница поукама у причама и ко буде тако схватио, схватио је свијет и неће пасти и посрамити се.
Свето јеванђеље излаже Христову причу о сијачу и сјемену, излаже један врло обичан догађај, а који у својој језгри скрива самога Господа Исуса Христа и људске душе, јеванђелску причу, и узрок пропасти и пут спасења људских душа.
Ријеч Божија најуспешније расте при спољашњим бурама и вјетровима, земља даје брзе плодове, а на плод од ријечи Божије треба чекати. Онај страшљивац који посумња у Бога и повјерује у лаж, вјера не ухватиши коријена у његовом окамењем срцу, она ишчезава и враћа се свом сејачу.
Зато и Господ свима с краја у крај васељење повика: Ко има уши да чује, нека чује“, поручио је прота Милета Кљајевић.
По примању Светих Христових дарова, заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому.
Час вјеронауке за полазнике Школе Свети Ђорђе, одржала је протиница Надица Радовић.
Фотографије – Школа вјеронауке
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
