Пивски парох јереј Лука Цицмил, уз саслужење острошког игумана архимандрита Сергија и сабрата јеромонаха Нектарија, служио је Свету литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у 21. недјељу по Педесетници, 25. октобра 2026. љета Господњег, када се наша Света црква молитвено сјећа Светих отаца Седмог васељенског сабора и слави Свете мученике Тараха, Прова и Андроника и Светог Козму Мајумског.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија предвођена сабратом јерођаконом Зосимом, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Након прочитаног Јеванђеља о сијачу и сјемену, сабранима је бесједио о. Лука.
– И ево каже Господ ”ко има уши да чује, нека чује”. Залуд нам, браћо и сестре уши тјелесне кроз које ријеч као сјеме Господње, не досеже до нашега срца. Онај који не буди своје духовно чуло и слуха и вида, бива као највише украшени човјек украсима овога свијета, а не небескога, и који као лијепа слика на оне неутврђене чивије на зиду, које бивају као срце онога који ријеч Божију не спознаје, те ту лијепу слику очима тјелеснима сваки потрес, као и најмање искушење, учини да падне на земљу и разбије се у хиљаде очајања – бесједио је о. Лука.
Да не би бивали такви да кроз овај свијет прођемо у незнању истине нашега спасења, додао је о. Лука, управо Господ, сијач у овој причи, дарује сјемена, али свима подједнако.
– Јер у овоме Јеванђељу пројављују се управо они људи који су на ономе мјесту поред пута и као они лијени, као они који не спознаше и не жељеше да чују, и све дарове управо птице, као демони разнијеше овдје по свијету, и уживајући у тој пролазној радости, сигурно немају плате у Царству небескому. Други, бијаху, као они који су браћа и сестре на каменитом тлу, они којима срца бијаху тврда и који с радошћу примише ријеч Божију, али због тврдоће срца својега не задржаше је у себи, и управо немаше онај истински духовни начин живота који је пут спасења и пут ка Господу. Треће мјесто бјеше у мјесту трња гдје паде сјеме као Ријеч Божија, а то трње не би ништа друго до мноштво страсти које Господа, због наше љености, због нашега недуховнога труда, због свега онога важнога што запостављамо у овоме животу, то сјеме бива истргнуто из човјека – то јесте човјек га не бијаше достојан и остаде без дарова. А онда имамо и оно четврто зрно, сјеме Божије које Господ засија у плодну земљу – човјека који истински љуби Господа Бога. И управо на тој њиви Господњој познаше се и они који дарове добијају стоструко, то су они који су увршћени међу мученике, браћо и сестре, они који имају истински љубав према Богу по налику на ону љубав коју Господ има према човјеку. Имамо, браћо и сестре, оне који 60 плодова дарују, а то су наши молитвеници који се моле за свијет овај и захваљујући чијим молитвама овај свијет на темељу благодати Божије и даље стоји и бори се, и одолијевају у свим оним борбама људи који су стално у искушењима – рекао је о. Лука.
Подсјетио је да у овом свијету и данас живе људи призвани у оној снази духовној да одолијевају свим искушењима свакодневним, да на плећима својим носе своје породице, и да се тако спасавају.
– Мужеви да чувају и штите своје породице, жене да се спасавају рађајући и васпитавајући дјецу и у тој заиста узвишеној улози овога свјета, да и своју дјецу уче спознању Господа Бога. Видите како се ми увијек сјећамо наших упокојених, те тако морамо и дјецу нашу учити да се Богу моле, јер ће се сјутра и неко за нас молити. И као таква свеза, управо ти родитељи, ти породични људи, бивају они који добију 30 плодова, али оних плодова достојних спасења, достојних Царства небескога – поручио је о. Лука.
Сабрани који су се припремали, примили су Свето причешће.
Извор:Манастир Острог
