Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас 24. септембра 2026. године, началствовао је Светом архијерејском литургијом у Храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског, поводом обиљежавања тридесетогодишњице Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Саслуживали су Високопреосвећена господа Митрополит далматински Никодим и Митрополит захумско-херцеговачко и стонско-приморски Димитрије, бројно свештенство и монаштво из више епархија наше Српске православне цркве, у присуству великог броја вјерног народа, ђака и професора Богословије.
На крају Свете литургије сабранима се обратио Владика Никодим који је казао да долази из једнога краја гдје је наш српски народ вјековима живио и да када дођемо у цркву треба да оставимо све животне бриге, да бисмо се у миру молили Господу, да бисмо сагледали своје гријехе и заискали од Господа милост, да сабрани захвалимо Богу за сва добра која нам је учинио:
„И кроз то што ћемо бити такви, што ћемо се уподобити у потпуности Господу, можемо да кажемо да смо истински ученици његови, али можемо и да кажемо оно што смо чули данас од Светога апостола Павла, да само тамо гдје је дух, тамо је и слобода, драга браћо и сестре.“
Подсјетивши да долази из Далмације, гдје је као Србин на многе начине често нужно зло, Владика је нагласио да се он као епископ који тамо проповједа, а који је и поријеклом оданде, осјећа као свој на своме, јер ако имамо Духа Светога, ако се уподобљавамо Господу, Дух нас ослобађа, а Дух дише гдје хоће:
„Јер та слобода о којој ми сви говоримо, коју сањамо, није овоземаљска слобода, него је слобода којом ће нас Христос ослободити од стега овога свијета. И када смо они који смо примили Господа, који смо се удостојили да примимо Господа, онда можемо да кажемо да смо и ослобођени од свих стега овога свијета, да смо управо они који су истински ученици његови.“
Посебно је нагласио да је један од људи који је живио ту слободу кроз историју, чији смо и ми свједоци, био блажене успомене Митрополит дабробосански Николај, који је овдје, по други пут, установио ову школу.
„Који ју је много година прије тога, још у манастиру Крки, подигао, устројио, ударио јој темеље и она до дана данашњег тамо стоји, и ако Бог да, док год је потреба Цркве, биће је. Али по други пут, након страдања нашега народа у Далмацији и у Хрватској, под окриље ових сводова овдје, примио је и ту Богословију Света Три јерарха, примио је овдје и населио, устројио опет по други пут. Примио је, да тако кажем, у своје крило. А оно што видим и што знам, и што сам дуго година слушао, дух моје Крке је много пребивао над овом богословијом. Често се спомињало и спомиње да је она пребачена из манастира Крке након Олује, да су дошли овдје и да су били примљени управо као свој на своме.“
Потом је Владика Никодим казао да као што се сјећамо наших предака, као што се сјећамо учитеља, да треба увијек у својим молитвама да се сјећамо и Митрополита Николаја, јер он је био тај велики учитељ који је овдје ударио темеље, на шта нас и позива апостол Павле који каже: „Сјећајте се учитеља својих, јер они су вас учили ријечи Господњој.“
„И он је у току читавог свог живота, драга браћо и сестре, ишао тако по Далмацији, гдје је провео велики дио свог живота, као и овдје, проповедајући ријеч Господњу, учећи све да буду људи добре воље и да буду они који ће задобити Христа распетога и васкрслога. И то је једини разлог зашто се ми овдје и налазимо, да управо покажемо да смо достојна дјеца и наследници свјетлости“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит далматински Никодим.
На крају свог архипастирског слова, честитао је празник и јубилеј, заблагодаривши Митрополиту дабробосанском Хризостому на позиву да буде учесник овога дивнога сабрања.
„Желим Вам да на много и блага љета окупљате како народ, тако и ђаке, да их има што више и да пружате утјеху једни другима, драга браћо и сестре, јер смо на то позвани. Позвани смо да будемо они који ће пружити утјеху једни другима и кроз то наслиједити Царство небеско. Честитам данашњи јубилеј оцу ректору, честитам и професорима и ђацима и желим вам све најбоље од Господа. Бог вас благословио и свако вам добро даровао“, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит далматински г. Никодим.
Након евхаристијског сабрања, поводом обиљежавања тридесетогодишњице обнове и рада Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, уприличена је и свечана академија.
Благословом и духовним старањем блаженопочившег Митрополита дабробосанског Николаја, богословија у Фочи почела је са радом 1996/97. године, након што је Богословија Света Три јерарха из манастира Крка усљед ратних дешавања била принуђена да се привремено пресели прво на Дивчибаре код Ваљева, а затим у Фочу. Године 2001. године обновљен је рад Богословије Света Три јерарха у манастиру Крки. Након овога, богословија у Фочи од исте године ради под именом и заштитом Светог Петра Дабробосанског.
Весна Девић
