Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је данас, на празник Светог апостола Јакова Алфејевог и Светог Стефана Слијепог, деспота српског, Свету архијерејску литургију у манастиру Рибњак код Бара.
Владици Кирилу саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске, а учешћа у Светој служби Божијој узео је и вјерни народ овога краја.
Након читања Светог јеванђеља, Преосвећени владика је бесједио о животу и подвигу Светог апостола Јакова Алфејевог, значају апостолске проповиједи и потреби мисионарског дјеловања Православне цркве у савременом свијету.
Говорећи о Светом апостолу Јакову Алфејевом, владика Кирило је подсјетио да је он био брат апостола Матеја, наглашавајући да Христос не укида родбинске везе међу људима, већ их преображава у духовно заједништво.
„Господ те наше родбинске везе не укида, него их претвара, некада опет по нашем сагласју, пошто смо слободне личности, у духовне везе. И преобраћа то наше братство по крви у братство по духу, које је много јаче и остаје вавијек. Тако да је апостол Јаков Алфејев, послије домостроја спасења који је извршио наш Спаситељ, присуствовао готово свим догађајима који су везани за живот Христов. Те три године, или мало више, проповиједања Христовог, апостоли су, да тако кажемо, завршили тај духовни факултет који их је припремио за њихову будућу мисију“, казао је владика Кирило.
Подсјетио је да су апостоли, након силаска Светога духа, постали неустрашиви проповједници васкрслог Христа, спремни да поднесу страдања ради ширења Благе вијести. Говорећи о апостолском подвигу, нагласио је да човјек који се истински испуни вјером има потребу да је подијели са другима.
„Заиста, шта је то ново под сунцем што се догодило? Управо та благовијест о побједи над смрћу, над ђаволом, над гријехом, о доласку Спаситељевом, о том спасењу – Пасхи коју нам је Он урадио. И заиста, човјек који се испуни том благодаћу, благовијешћу, он не може да то сакрије само за себе, него просто, као што су чиниле жене мироносице и апостоли, има потребу да то подијели са људима који о томе не знају, или мало знају, или нијесу увјерени у то“, поручио је Епископ Кирило.
Указујући да је храм манастира Рибњак посвећен Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу, владика је нагласио да њихов живот и мисионарски подвиг представљају примјер и савременим хришћанима.
„Сва та сјећања и доживљаји, и читања у вези са апостолским животом и радом, и нас наводе данас да будемо ревносни у проповиједању ријечи Божије. Није то само пастирска наша обавеза, наравно да треба да утврђујемо и вјерне и све више их упућујемо да продубљују своју вјеру, већ је потреба мисије у данашњем свијету веома велика. И за унутрашњом мисијом – према онима који се супроте Јеванђељу. Ми знамо да их и овдје у Црној Гори има доста који се супроте Цркви, супроте се Јеванђељу, али и за спољашњом мисијом“, истакао је владика.
Говорећи о мисији Српске православне цркве у Јужној и Централној Америци, владика Кирило је подсјетио да је на тим просторима покренут часопис на шпанском језику, посвећен представљању православне вјере. Покретање часописа повезао је са својим првим доласком у Јужну Америку, по благослову блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
„Ја, по благослову наше Цркве, вршим мисију у Јужној Америци. Да поменем да смо тамо образовали часопис на шпанском језику, управо Светог апостола Јакова Алфејевог, јер на тај дан, негдје мислим 2008. године, нијесам сигуран за годину, први пут у Јужну Америку дошао је и блажене успомене Митрополит Амфилохије. И зато смо, у спомен на тај дан, организовали тај часопис на шпанском језику, који излази понекад и чешће, али најмање једном годишње. И у њему ми покушавамо да покажемо љепоту православне вјере“, навео је владика Кирило.
Он је истакао да Православна црква у Латинској Америци све више окупља и мјесно становништво, а не само потомке православних исељеника. Према његовим ријечима, многи који су примили православље показују велику ревност у црквеном животу.
„Имамо већ и парохије које се састоје од мјесних становника који су у православљу открили ту стару вјеру, како је често наши католици у Далмацији зову – стара вира. Они су се вратили у ту стару вјеру и заиста су, могу да кажем, ревноснији него наши исељеници, који су доста лако примили ту асимилацију на тим просторима. И некако им је отупило то чуло вјере умногоме, нажалост. Ми се трудимо да то обновимо, да подгријемо тај огањ у њима“, казао је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички.
Говорећи о изградњи православних храмова, владика је поменуо подизање цркве по узору на Ловћенску капелу у мјесту Аријас, у аргентинској провинцији Санта Фе. Како је објаснио, храм подиже потомак породице Гвозденовић из Црмнице, који је, иако не говори српски језик, сачувао вјеру и традицију предака. Он и његова супруга одлучили су да подигну цркву у част Светог Василија Острошког, након што су, послије молитве у Острогу, добили кћерку.
Владика је поменуо и изградњу цркве Нове Грачанице у Доминиканској Републици, истичући да Српска православна црква настоји да, у складу са својим могућностима, учествује у свеукупној православној мисији, чему нас је, како је казао, учио и Митрополит Амфилохије.
„Томе нас је учио и наш Митрополит Амфилохије, који је, као што сви знамо, био неугасиви огањ вјере и ревности у проповиједи Христовој, долазећи до тих далеких страна Америке, Јужне Америке, Аустралије. Мислим да не постоји континент који он није посјетио. Ишао је у својој пастирској бризи за све цркве, и за оне који су унутра и за оне који су напољу, како каже апостол Павле“, подсјетио је владика Кирило.
Говорећи о значају манастира и монаштва, истакао је да се хришћанска мисија не огледа само у проповиједању другима, већ и у личном духовном усавршавању и продубљивању односа са Богом. Указао је и на настојања да се монашки живот развија у Аргентини, наводећи примјер старца Јефрема Аризонског, који је основао бројне манастире у Сјеверној Америци.
„Свети Григорије Богослов говори да је лијепо и велико проповиједати вјеру другоме, али је много веће изграђивати унутрашњег себе у вјери, продубљивати тај однос вертикално са Богом. Томе служе наши свети манастири. Наша Црква је увијек била манастирска. То су нас научили и наши Свети Сава и Симеон, који су формирали Хиландар, Студеницу и друге манастире“, казао је владика.
Подсјетивши на вјековна страдања Српске православне цркве на нашим просторима, у којима се, како је рекао, није толико могла обратити пажња на мисију, нагласио је да данас постоје могућности за снажније мисионарско дјеловање, те да Црква не треба само да чува постојећу паству, већ да настоји да допре и до оних који су удаљени од вјере.
„Треба некако покушати да се дође, не само чувати своју паству и унапређивати је, али и покушати доћи до тих, наћи аргументе, до свих тих који се противе, који се противе Јеванђељу, противе се Цркви. Погледати због чега је то тако и, наравно, с помоћу Божијом и Духа Светога, наћи аргументе да се и они приближе Христу“, поручио је владика Кирило.
На крају бесједе истакао је да све више људи у свијету, трагајући за дубљим духовним животом, препознаје православну вјеру, подсјећајући да Српска православна црква у Сјеверној Америци и другим крајевима организује и парохије на језицима локалног становништва.
„Они који дубље трагају, они ће и наћи то у јединој Цркви која у пуноћи чува неокрњену науку Христову, то је Православна црква, и слава Богу да је тако“, закључио је Преосвећени владика Кирило.
О. Б.
Фото: Иван Рашовић
