Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио са свештенством и вјерним народом у недјељу, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Георгија под Горицом, у Подгорици.
Говорећина тему данашњег јеванђелског одјељка, о васкрсењу сина удовице из Наина, истакао је да су тајну васкрсења пророковали пророци.
„Ми смо се данас, могуће, навикли да слушамо о васкрсењу и понекад помало отупи у нама то чуло колико је то велики и значајан догађај, колико је то свечовјечански и васељенски, космички догађај. У Старом завјету имамо много пророштава, назнака о Христовом васкрсењу. Нарочито су јаки примјери у Псалмима Давидовим, кад он каже да Господ неће оставити душу његову у аду нити ће дати да светац Његов види труљење. Ту је исповијеђена вјера и у васкрсење душе и у васкрсење тијела. Такође то још чујемо што је још више запањујуће, код Јова који није био из изабраног народа, он говори да је његов спаситељ жив и да ће га он лично видјети и да ће његова личност васкрснути у Богу.
Чудесно је виђење Језекиља који је видио и крај, вакрсење свих људи. На Велику суботу се чита о томе како је Језекиљ видио мртве кости које су оживјеле, а затим се и дух у њих уселио, дакле постадоше живи људи пред његовим очима. Тиме је Господ објавио том великом пророку о циљу човјековог живота и крају историје свијета.
Наш Господ Исус Христос за вријеме свога живота припремао је своје ученик и народе и нас заједно са њима, јер је Јеванђеље свевремени догађај (оно није само догађај који се десио тамо негдје у историји, него и ми данас читајући сваку од перикопа Јеванђеља, созерцавамо у стварности све то што се догађало. Дакле, Господ је припремао своје ученике за своје лично васкрсење, васкрсавши три човејка у току звог живота на земљи.“
Преосвећени владика нам говори да је Господ васкрсао Јаирову кћер тако што јој је наредио да устане и тиме показао да Он има власт над животом и смрћу и да је јачи и од најтеже болести од које болује наша природа, а то је смрт. Потом, наводи владика Кирило, Господ је васкрсао сина удовице из Наина, такође наредивши: Устани, али да је највеличанственије било васкрсење Његовог пријатеља Лазара четверодневног, кога је Господ позвао да устане и тиме показао да је човјек и у смрти слободно биће.
Владика Кирило је појаснио и колико је важна вјера заједнице, јер су у тој драматичној сцени васкрсења Лазаревог, учествовале и његове сестре Марта и Марија, својом вјером, те је навео и примјер болесника кога су четворица донијела пред Господа и да му је и њихова вјера помогла.
„Пуноћу те власти (над животом и смрћу) Господ је показао својим личним васкрсењем које је урадио својом силом. Он је својим тијелом пребивао у гробу, а душом испуњеном божанством је био у аду одакле је извадио душе свих праведника од Адама, до разбојника на крсту. Послије Његовог васкрсења речено је да многи свети устадоше. Сматра се да је међу њима било много старозавјетних пророка који су васкрснули и показали се народу Израиљу. Међутим , и поред тога повјеровао је само мали дио Његових ученика који су Му остали вјерни и код крста и касније при васкрсењу, мада су се и они колебали и сумњали све до Његовога вазнесења. Они постају неустрашиви проповиједници кад их је осјенила сила Духа Светога.“
Његово преосвештенство епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило на крају је нагласио да ништа не можемо без Божије ријечи коју треба да слушамо и по њој поступамо и испуњавамо свешто нам је Господ заповједио.
Лана Остојић
Фотографије: Дарко Радуновић
