Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је опијело новопрестављеном слуги Божијем Видаку Радевићу.
„Ево, тужног момента, ево једнога растанка који је по нашем доживљају преран, али Божија воља и данас за нашим честитим Видаком који је до јуче био с нама, свима нама био радост и ослонац и снага. Ево у овом моменту он одлази и осјећамо велику жалост и пустош у нашим душама због овога растанка. Жали за честитим Видаком, не само његова породица, него жале и сви Васојевићи и сви они који су имали прилике и радости да упознају Видака и да с њим буду пријатељи.
„Ријетко се срећу у овоме животу такви људи као што је био Видак Радевић и он иако одлази, он остаје међу нама кад се будемо сјећали његових дјела, његових мисли, а посебно његовога свијетлога лика и лица братскога. Чврсти ослонац братски. Велика личност. Велико срце. Велика душа. Да не бисмо ишли у превелику реторику, просто не можемо исказати колико је губитак овдје на земљи, али чврсто вјерујемо да је на небу добитак. Имамо у овој светој служби коју смо вршили: Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја, а у Светом писму се говори када праведник одлази, за њиме иду и његова добра дјела. Све оно што је учинио у славу Божију, у име Божије. У име братске љубави. Све то остаје сачувано и нетрулежно, а Видак је био човјек стваралац који је увијек имао добро и у својим мислима и намјерама и дјелима и када то говоримо, сјећамо се његове велике љубави према Српској православној цркви, према нашим светињама које је даривао изобилно и не само даривао, него је укључивао и своје пријатеље и као човјек од великог угледа и утицаја, многе друге људе је знао да окупи да учине нешто добро за свој народ, за своје племе Васојевиће, за своју Цркву.
Данас Васојевићи жале за својим Видаком, јер је био заиста угледан племеник и тешко је замислити, али даће Бог, наше будуће велике скупове у Васојевићима без честитога Видака.
Данас, кад нам одлаз Видак, сјећамо се и других честитих Васојевића.
Нека га Бог изобилно награди за његову ширину срца, за његову доборту, ведрину, братску подршку.
Нека се његова породица честита поноси што су га имали и што ће остати свијетли спомен Видаков међу њима и у њиховом потомству и нека да Бог да све што је Видак чинио у славу Божију, да се умножи добро у његовој породици и у његовом потомству и нека да Бог таквих личности у Васојевићима, Црној Гори и српском роду, као што је био Видак Радевић.
Драги брате Видаче, видјели смо се прије једно мјесец дана, видио сам да си већ при крају, али надао сам се да ћеш још коју годину поживјети. Међутим, болест је већ била исцрпила твоје физичке снаге, али си био духовно јак, па си ми рекао, Владико, ако буде што требало, ево мене са штапом, ту смо заједно.
Видак је говорио то што је осјећао и био спреман да увијек чини оно што је чинио. Он је Богу био потребнији, да оде у наручје Божије. Поболовао је. Кажу људи који мисле о спасењу душе да је добро да човејк поболује и да се душа припреми и да се припреме његови сродници и да се некако лакше растане са овим свијетом. Благословени човјек, Божија душа. Велики је благослов на њему, а тај благослов ће остати и на његовом потомству.
Да се оснажимо силом Светога Духа, силом наше свете вјере, да славимо име БОжије и у оваквим приликама јер је Видак мислоп на овај дан и одлази са својим добрим дјелима пун љубави.Нека га Господ Исус Христос наш пригрли у своје вјечно наручје, а његовој породици ниспошље милост и утјеху, здравље и сваки напредак“- казао је Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Лана Остојић
