Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, данас, 10. октобра, на Михољске задушнице, са свештенством и вјерним народом, служио је Свету архијерејску литургију у Храму Светих новомученика момишићких на Малом брду у Подгорици.
На крају Свете литургије служен је парастос за све од вијека упокојене православне хришћане.
Своју бесједу Преосвећени Епископ Кирило почео је подсјећањем на „Симбол вјере“, у којем се на крају каже да чекамо васкрсење мртвих и живот будућега вијека:
„Ту вјеру, којом Црква дише хиљадама година, у васкрсење Спаситеља нашега Исуса Христа, затим и у свеопште васкресење људи, Црква стално свједочи. Том вјером она живи јер, како каже апостол Павле, ако нема васкресења онда та наша вјера није добра.“
Као посљедица гријехопада прародитеља Адама и Еве, човјек је избачен из Раја – изгубио је моћ вјечног живота, јер је Господ рекао: Ако окусиш од дрвета познање добро и зла умријећеш. Дакле, човјек је избачен из Раја да не би тако грешан окусио од дрвета живота и такав био вјечно.
„Човјек је постао ругоба у односу на оно његово предзначење које има од Бога и које ће имати у будућем вијеку, јер Христос каже: тада ће праведници засијати као сунце у Царству Оца свога небескога. Човјек је изгнан из Раја и осуђен на смрт, али Господ по свом великом милосрђу, није нас до краја оставио“, бесједио је Епископ.
Истакавши да Адам није довољно могао да заблагодари Господу на дару који је добио, Владика је казао да смо ми често неблагодарна бића и тек када нешто изгубимо видимо колико је тај дар добијен од Бога велики. Обично се изгуби за моменат, а треба много времена да се обнови, поврати, као што је требало пет и по вјекова, по хронолозима, да човјек поново уђе у Рај:
„Први је у Рај, наравно, ушао Богочовјек Христос, али са собом је увео разбојника који Га је исповиједио на крсту. То је први улазак у Рај послије много, много вјекова. Видите колико је требало Богу са нама оваквим да поново обнови тај истински лик Адамов, Новог Адама у човјеку. Дакле, није нас оставио, дошао је, извршио домострој спасења и побједио наше највеће непријатеље: ђавола, смрт и гријех.“
Смрт је посљедица пропуштања гријеха у нашу природу кроз гријех првога човјека, а Христос је то све исцјелио, пропадљиву људску природу је у себи самом обновио. И Он ту побједу дарује у Духу Светоме.
„Међутим, како смо ми у сваком тренутку нашег битисања слободна бића, такве нас је Бог савршени створио, ми можемо да то спасење прихватимо или одбацимо. И тако се и људи дијеле на оне који прихватају Христа и оне који Га одбацују, и тако ће се подијелити у том посљедњем дану када Господ дође да суди живима и мртвима, послије васкресења свих“, казао је Преосвећени Епископ Кирило.
Појаснио је Владика да Црква не прича да ће праведници отићи у живот вјечни а грешници у муку вјечну, да би плашила некога, него да бисмо се ми правилно опредјелили између онога што заиста постоји – блаженога живота у Христу и онога што ће бити удио ђаволу, његовим војскама и свима онима који га више заволе него Бога:
„Врло је важно, драга браћо и сестре, да схватимо да нам је овај живот дат за покајање, за припрему за вјечни живот. Није нам овај живот дат да бисмо уживали земаљска добра, и то је добро јер овај живот доноси много радости, али је већина тога печална када се човјек сусретне са тајном смрти.“
Тешко би се могла превазићи, поднијети смрт ближњих и вољених без наде у Христа и без наде у васкрсење из мртвих и то је оно што нас држи, што нам даје оптимизам животни.
„Што знамо да ћемо се опет срести са нашим љубљеним пријатељима, рођацима који су привремено раздвојени од тијела, али живе њихове душе на одређеном мјесту које Бог зна, чекају васкрсење мртвих и живот будућега вијека. Од васкресења Христовога смрт праведника је као спавање, као пасха – прелазак из овога живота у други бољи живот“, поучио је сабране у момишићком храму Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске.
По отпусту, вјерном народу се обратио јереј Павле Божовић, старешина Храма Светих мученика момишићких, који је заблагодарио Владици Кирилу на љубави и благословима које доноси из Јужне Америке и Митрополије загребачко-љубљанске, уручивши му у спомен на овај сусрет скромни дар – макету Ловћенске капеле.
Такође, макета Ловћенске капеле је уручена и Ањи Раковић, за љубав и бригу коју она и њена полродица показују према момишићкој заједници.
Весна Девић
Фото: Архива
