У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, у недјељу, 4. октобра 2026. године, одржано је представљање издања „Пророк нашег доба“ и „Страдалник за Христа“, посвећених животу и духовном насљеђу Светог Порфирија Кавсокаливита. Вече су организовали Саборни храм и Издавачка кућа „Маран Ата“ из Београда.
О издањима су говорили Југослав Кипријановић, представник Издавачке куће „Маран Ата“, Дејан Павловић из Издавачке куће „Чувари“ и протојереј мр Предраг Шћепановић. Програм је водио Борис Мусић, док је у музичком дијелу вечери наступио дјечји хор „Дарови Светог Јована Владимира“ из Бара.
Поздрављајући сабране у име организатора, Мусић је указао на љубав према Христу којом је Свети Порфирије пружао утјеху свакоме ко му је прилазио. Подсјетио је да је старчева келија била отворена за учене и неуке, угледне и непознате људе, нагласивши да његов примјер позива на пажљивији двиг жртвене љубави и прихватање ближњих. У својим обраћањима током програма издвојио је стрпљење, разумијевање и спремност да понесемо бремена једни других, као израз љубави према Христу, упућујући присутне на примјену светитељских поука у сопственој породици и свакодневним сусретима.
Говорећи о настанку Издавачке куће „Маран Ата“, Југослав Кипријановић објаснио је да су он и Марко Игњатијевић, као инжењери, првобитно намјеравали да се баве техничким пословима. Сусрет са књигама о Светом Порфирију на Светој Гори, сарадња са „Чуварима“ и охрабрење Дејана Павловића усмјерили су их, међутим, ка објављивању духовне литературе.
„Издавачка права на ову књигу има Келија Светих Теодора са Свете Горе, која припада манастиру Светог Павла. Захваљујући нашој добронамјерној браћи, успоставили смо контакт са братством те свете келије и обратили им се са молбом да нам дају права да књигу о Светом старцу објавимо на српском језику. Добили смо благослов тих добрих и честитих монаха, који су годинама сабирали свједочанства о Светом Порфирију. Хвала Богу, ове двије књиге су угледале свјетлост дана, а у плану је да, ако Бог да, преведемо још четири књиге које нису објављене на српском језику“, казао је Кипријановић.
Он је нагласио да сабирање свједочанстава о светитељу траје и даље, те да међу свједоцима има монаха, монахиња и људи најразличитијих занимања и животних искустава. О посебном печату тих записа говорио је и кроз лично породично искуство током припреме књиге за штампу:
„Док смо супруга и ја ишчитавали књигу прије него што је отишла у штампу, сједјели смо у кухињи и читали наглас. Имамо дјецу која су већ тинејџери или су изашла из тог доба, па су у динамици београдског живота ријетки тренуци када можемо да се саберемо и нешто заједно радимо. Читајући дијелове књиге, крајичком ока смо примијетили како застају и из неког ћошка слушају оно што читамо. За нас је то било веома необично, могло би се рећи — у рангу чуда. Свједочанства о старцу Порфирију толико су надахњујућа да се обје књиге читају у даху, а оно што је такође важно јесте да им се увијек можете вратити.“
Дејан Павловић се осврнуо на почетке „Чувара“, везане за благослов оца Рафаила у манастиру Подмаине и дистрибуцију манастирских издања. Подсјетио је и на подршку блаженопочившег Митрополита Амфилохија, истичући да су боравци у Митрополији црногорско-приморској и искуство заједништва пресудно утицали на његово разумијевање издавачког рада.
„Овдје је био посебан дух саборности и заједништва. То ме је увијек одушевљавало и помогло ми да избјегнем замку солирања и индивидуалности. Дато ми је да брзо разумијем да је, када су у питању ти многоцјени бисери — православне књиге, потпуно небитно да ли су потписане именом издавачке куће Подмаине, Светигора, Свевиђе или Чувари. Поред издаваштва, озбиљно радимо и на дистрибуцији, свјесни да се књига неће тек тако сама од себе купити док вас гледа из излога. Послије петнаест година рада у том духу саборности дошли смо до тренутка када можемо помало да подржимо и друге“, истакао је Павловић.
У том контексту представио је и сарадњу са Издавачком кућом „Маран Ата“, описујући издавачки рад као помоћ свештеницима у мисији Цркве. Говорећи о Светом Порфирију, нагласио је да његове поуке човјека подстичу на љубав, молитву и искрено преиспитивање сопственог духовног живота.
„Старац Порфирије говори језиком који се најбоље разумије, а то је језик љубави. Његов дух нас непрестано подстиче да волимо људе, а свакако и на молитву. Он нас учи да нам љубав према Христу нико не може одузети, јер из ње извире радост. Када сам први пут читао књигу ‘Живот и поуке старца Порфирија’, била ми је занимљива једна мисао која много говори: мјера нашег духовног узраста јесте мјера у којој подносимо искушења. То је врло једноставно ако заиста желимо да видимо гдје смо и да себе преиспитујемо. Можемо се осврнути на то колико смо пута током дана пали на некој ситници, на малом искушењу, и то је добар лијек против прелести“, поручио је Павловић.
Протојереј мр Предраг Шћепановић говорио је о светогорском духовном насљеђу, личним сусретима са светогорским монасима и животном путу Светог Порфирија, од младалачког подвига послушања до служења болеснима у Атини. Подсјетио је на везе Митрополита Амфилохија са Светом Гором, указујући на старчеву смиреност и љубав којом је приступао сваком човјеку.
„Волио је све људе. Говорио је да свим људима треба прићи с љубављу, да не треба истицати разлике са инославнима. Увијек је говорио да се треба држати догмата Православне цркве и да никада не треба оптуживати друге људе зато што не вјерују као ми. Ми који кренемо у цркву понекад желимо да од канона правимо канонаде, да од црквених правила направимо нешто чиме ћемо отјерати људе, умјесто да их привучемо. Треба да схватимо да се Бог различито јавља свакоме од нас, а опет нас иста љубав Христова грли. Управо је старац Порфирије такав теолог, свједок љубави и радости“, нагласио је отац Предраг.
У наставку обраћања указао је на светитељево саосјећање са страдалницима и примјер тврде Божије вјере у оним најтежим животним искушењима. Подсјетио је да је старац, и сам суочен са тешким болестима, остајао ослонац и утјеха другима, црпећи снагу из заједнице са Христом.
„Христов лик, који је за старца Порфирија био срце свеколике твари, и Света литургија као средиште васионе надахњивали су га и давали му снагу да, поред великих и тешких болести које је имао, умјесто да други тјеше њега, он тјеши друге људе. Нека бисмо његову молитву, подвиг, пост, а на првом мјесту љубав, имали сви ми. Његово име је љубав и све што је радио, радио је са љубављу. Нека би љубав старца Порфирија била атмосфера и једина прича, да се све приче склањају са пута љубави Божје и љубави свједока Божје љубави, старца Порфирија Кавсокаливита“, поручио је протојереј Предраг Шћепановић.
Музички дио програма, у извођењу дјечјег хора „Дарови Светог Јована Владимира“ из Бара, употпунио је вече посвећено светитељу чије су поуке говорници приближили као позив на дјелатну љубав према ближњима.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
