Светом архијерејском литургијом, благосиљањем и ломљењем славског колача и славском трепезом љубави, у 17. недјељу по Духовима, 27. септембра 2026. љета Господњег, прослављена је слава Цркве у Горњем Острогу из 17. вијека посвећене Воздвижењу Часног крста.
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са Његовим високопреосвештенством Митрополитом ловчанским Бугарске православне цркве г. Гаврилом, острошким игуманом архимандритом Сергијем, бројним свештенством и свештеномонаштвом, служио је Свету архијерејску литургију, уз молитвено учешће бројног свештенства, монаштва и вјерног народа.
Сабрани су на Литургији примили Свето причешће, а потом су високопреосвећени митрополити Јоаникије и Гаврило са саслужитељима благосиљали и пререзали славски колач који је поводом храмовне славе припремила острошка братија на челу са високопреподобним игуманом архимандритом Сергијем.
На крају богослужења честитајући оцу Сергију славу, а сабранима велики празник Воздвижења Часног крста, Митрополит Јоаникије је казао да је Часни крст Господњи знак и сила наше свете вјере православне.
– Он указује на страдање Христово, али истовремено указује и на Христову побједу, над смрћу и на преславно тридневно Васкрсење Христово. Господ је, због своје љубави према човјеку, због свога снисхођења нама људима, баш тако устројио наше спасење да самога Себе принесе на жртву. Знамо из обичног живота да је права истинска љубав она која је спремна да се жртује. Мајка се жртвује за своје дјете, пријатељ за пријатеља, дјеца за родитеље, и тога бива доста ријетко у овоме животу, али знамо за такве узвишене примјере. То су појединачни случајеви, у неким нарочитим тренуцима се то догађа, а Господ Исус Христос који свакога човјека љуби као свога милога брата, који је дошао ради спасења свих, и праведних, и грешних, и мудрих, и неразумних, и богатих, и сиромашних, и старих, и младих, ради свих људи, Он је изабрао да својим крстом, својом жртом спаси овај свет, да самога себе принесе на жрту, да прими крсно страдање, да излије своју живоносну крв на крсту, и да побједи смрт својом смрћу. Његова смрт коју је примио на крсту је била живоносна, и она је већ уништила смрт, а својим васкрсењем и Он, и ми са Њиме смо тријумфовали, и славимо с Њим заједно побједу на смрћу. Не само да се сјећамо те побједе, него у њој учествујемо суштински већ у овоме животу, када год славимо Васкрсење Хрстово – рекао је Митрополит Јоаникије.
Да бисмо доживјели силу Васкрсења, треба да идемо путем Хрстовим, стопама Христовим, морамо да доживимо и понижење и страдање у овоме животу, вјере ради, правде Божије ради, истине Божије ради, да бисмо осјетили силу Васкрсења, поручио је Високопреосвећени Митрополит.
– Нека би Господ свима нама дао да доживимо силу Крста Христовога, као што је Свети цар Константин, прије битке са својим супарником Максенцијем. У појединим тешким моментима живота заиста се догађа да Господ толико снисходи и снисходио је цару Константину, и указао му, иако је још био некрштен, али имао је честитости у својој души, указао му је на силу Часног крста и на славу његову, и укријепио га Својом силом да побиједи по свој прилици организованијег и тада надмоћнијег супарника Цара Максенција. И многим другим хришћанима, Светом Прокопију се такође открила сила Часнога крста, и свакоме од нас хришћана, ако идемо стопама Христовим откриће се та сила – бесједио је Вископреосвећени Митрополит Јоаникије.
Владика је казао да је храм Воздвижења Часног крста у Горњем Острогу мали, али уједно и величанствен и довољно велики да нас све прими и нахрани Светним тајнама Хрстовим и објединити у љубави Божијој.
– Честитамо нашем оцу игуману славу ове мале цркве, али велике и величастене, свете, преко које се излива светост, у којој се подвизавао, и у којој је служио, и у којој је милост Божију низводио с неба на свој народ Свети Василије Острошки. Нека његове молитве сви имате и његов благослов сви понесете својим домовима – поручио је Митрополит Јоаникије.
Он је истакао посебну радост што је данас са њим служио Вископреосвећени Митрополит ловчански Гаврило, истичући да је заједничко богослужење и заједништво православних нарочито важно у временима тешких криза у свијету.
– Велико духовно укрепљење у овим тешким временима, када се ми православни архијереји сабирамо и заједно служимо, заједно се Богу молимо са вјерним народом, и када се причешћујемо из једне исте чаше, и када се обједиљујемо Духом Светим, ми свједочимо јединство и недјељивост Цркве Божије, јединство наше свете вјере православне – казао је Митрополит Јоаникије уручујући високом госту на дар архијерејски жазал.
Митрополит Гаврило изразио је задовољство што је дошао у Острог, највеће светилиште Српске православне цркве, посебно истичући живот блаженопочивше схимонахиње Марије, која се прије 100 година подвизавала у острошкој светињи, а потом упокојила у Бугарској православној цркви.
– Живјела је у једној пећини близу манастира. Живјела је сама. Замислите како је проводила зиме на тај начин, сама у пећини. Ишла је на богослужења у манастир и тамо је добијала хљеба и воде и од тога је живјела и подвизавала се. Али је њен заступник и помоћник био Свети Василије Острошки. Она је била руског поријекла – подсјетио је Митрополит Гаврило.
Митрополит Јоаникије потом је Крстом Светог мученика краља Јована Владимира одликовао умировљеног протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, за дугогодишње ревносно ношење часног крста свештеничке службе и ширење благе вијести Христове.
Извор: Манастир Острог
