У Храму Рођења Пресвете Богородице у Глухом Долу у Црмници данас, 21. септембра 2026. године, на Малу Госпојину, одслужена је Света литургија поводом славе овога храма.
Светом службом Божијом је началствовао протојереј Марјан Петковски, парох спичанско- мишићки, уз саслужење јеромонаха Никона (Кокотовића), игумана Манастира Светог Николе у Брчелима, и Крста Пламенца, пароха црмничког. Молитвено је присуствовао јеромонах Григорије (Миленковић), игуман манастира на Старчевој Горици на Скадарском језеру. Чтецирао је монах Мардарије из Брчелског манастира. За пјевницом су појале монахиње Лукија и Кикилија из Манастира Светих жена мироносица из Дупила.
Након заамвоне молитве благосиљани су славски дарови, које је принијела породица Милорада Кнежевића.
По отпусту о. Марјан је, честитајући празник и славу ове свете обитељи, казао да не постоји на овом свијету ништа што нам је Бог оставио да је тако велико као Света литургија, јер се преко ње спасавамо када се причешћујемо, када сви заједно Богу узносимо молитве и признајемо да нам без Њега нема спаса и напретка.
Подсјетивши да данас прослављамо празник Рођења Пресвете Богородице, нагласио је да богослужбени циклус свих празника почиње управо са њим, као и што Нови завјет почиње са Рођењем Пресвете Богородице, Нови завјет између Бога и човјека. Указао је и на то да су данас људи, поготово православни хришћани, заокупирани овоземаљским бригама, што је и нормално, брину о послу, породици… Али и брину о оним непотребним стварима, а не схватају колико су велике ријечи које данас чујемо и колико је ово велики празник. Тако се дешава да много више знамо о оним непотребним стварима, него о данашњем празнику Рођењу Пресвете Мајке Божије, како је рођена, од кога је рођена и зашто је рођена.
„Ако ми знамо да смо хришћани и да је Христос Бог свих људи и да се нама открио и да је нас удостојио да будемо Његови следбеници, зашто се не потрудимо да будемо све бољи и бољи хришћани? Зашто да стагнирамо и зашто да се враћамо уназад, зар не би било лијепо да идемо напријед? Да знамо више о Христу, шта је то хришћанство, шта је то Христос урадио и ради мене и ради тебе“, упитао је прота.
Упозорио је на подјеле које су присутне на овим нашим и ширим и ближим подручјима, подјеле на сиромашне и богате, на припаднике ове или оне странке, нације. А Бог нас управо учи да будемо једно:
„Ево, стајали смо на Светој литургији и сви смо слушали једне исте ријечи и сви смо заједно одговарали Господи помилуј. Сви заједно! Сви заједно тражимо један спас од Господа. И има ли љепше ствари од тога? Да ли има веће части, конкретно за вас данас овдје сабране? Постоји ли већа част него да се света благодарствена Литургија, Литургија благодарења, служи на темељима одакле је све почело? Да ли има љепше и веће части за ово село, него да се молитва одслужи за све наше којима је ово био камен темељац за све у животу? Погледајте колико упокојених наших православних хришћана иза нас има, који су се жртвовали да бисмо ми данас овдје стајали.“
На крају своје бесједе протојереј Марјан Петковски, парох спичанско- мишићки, казао је да је велика част за мјештане овог села што их је Господ удостојио да славе празник Рођења Пресвете Мајке Богородице, преко које нам је Спас Христос дошао, преко које се Христос родио и нама показао пут којим да идемо. Такође је указао и на потребу да се сви проблеми превазилазе и да се заједница шири, те да је њихова дужност као православних хришћана овог мјеста да доведу догодине макар још по једног члана:
„И онда погледај какву си мисију урадио — дуплирао си број људи на Литургији, само тиме што си довео једног! Замислите да се то деси!? Да учимо дјецу одакле смо и како поштујемо светињу, да учимо дјецу Богу и да се преко те наше науке и тога нашег труда, мало и Бог више, што би се рекло, сјети нас, да се саберемо, да се умножимо у сваком погледу, да се уздигнемо, ако Бог да, до небеских висина. Живи и здрави били, Бог вас благословио и све свако добро дао. Па догодине нас више било, и свештеника и народа!“
У порти цркве је настављено заједничарење, уз богато послужење које су припремили домаћини за све присутне.
о. Крсто Пламенац / Весна Девић
