На празник Рођења Пресвете Богородице, Свету литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару служио је протојереј Младен Томовић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј-ставрофор Гавро Милановић из Сремске Каменице, Епархија сремска, протојереј Љубомир Јовановић и ђакон Цвјетко Перић.
Поздравивши присутне вјернике и заблагодаривши Господу што нас је данас призвао на евхаристијско сабрање у овом светом храму, а поводом овог великог празника у домостроју спасавања рода људског, дана рођења Пресвете Владичица Богородице, прота Гавро казао је на почетку бесједе, да ријеч Божија увијек мора бити испуњена. Вијекови су пролазили, многи су били нестрпљиви и давали разне рокове кад ће се догодити Адаму дата ријеч од Бога, да ће доћи Спаситељ свијета. Рок и вријеме једино су Господу познати.
„И ево Пресвету изабра Господ да Она буде та која ће га изњедрити, која ће га родити, кроз коју ће спасење роду људскоме доћи. Чудесан је сам њен долазак у овај свијет, јер је Она дијете побожних родитеља Јоакима и Ане, а који зато што не имаху дјеце, бјеху презрени од свијета овога. Али, уистину, нико од нас, нико у свијету овоме, нема право да презре било кога, јер не знамо шта је Господ коме одредио и која ће му улога бити у овоме свијету. Улога Јоакима и Ане јесте да баш они буду ти родитељи Пресвете Богородице, која ће изњедрити Спаситеља свијета. Драга браћо и сестре, радујте се што је срце ваше било готово и спремано, и јуче и јутрос, у радости, да се овдје данас сусретнете са Пресветом Богородицом и да прославимо заједно Онога који се из њене утробе оваплотио.“
Затим се отац Гавро осврнуо на данашње зачало из Светог јеванђеља о Марти и Марији, рекавши да у овој ријечи Божијој видимо шта нам треба и шта је најважније да у своме животу радимо.
„Обе сестре и Марта и Марија вољели су неизмјерно Христа и свака на свој начин иде му у сусрет. Марта спрема да га што боље дочека, а Марија сједа код ногу његових и слуша ријеч и бесједу његову. И Марта помисли како јој је тешко што је остави сестра њена и жали се Господу. Али Господ каже: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добар дио изабрала који јој се неће одузети. И ми, драга браћо и сестре, често пута у овом свијету трудимо се и много, и превише, и више него што нам је потребно да сакупимо којекаква блага и којекакве вриједности овога свијета, а занемарујући ријеч Божију, остављајући је за неко друго вријеме. Имао сам прилику, а и свако од вас има, да са људима разговарајући, кад их питамо што не дођете на Литургију, они кажу немамо када. Срце своје су предали овом свијету, а нису изгледа ни чули, а и разумјели :Марто, Марто, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно.И кад ова жена узвикује: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! , Он јој каже: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је. Блажени сте ви, данас овдје сабрани у овом светом храму, који слушате ријеч Божију и спремни сте да је његујете и чувате у срцу своме. Неријетко се понаша срце наше као у оној јеванђелској причи, гдје ријеч Божију истргне лукави из срца наших. Не дајте се. Знајте да је он увијек ту са жељом да ту ријеч одузме од нас, како би он био господар срца нашега. Понашајемо се мудро и одговорно и чувајмо ријеч Божију у срцу своме, јер човјек без ријечи Божије и није више човјек“, казао је на крају прота Гавро Милановић.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
