Манастир Рождества Пресвете Богородице на Цетињу – Цетињски манастир, прославио је данас, 21. септембра, Малу Госпојину, храмовну славу ове свете обитељи.
Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва, у молитвеном присуству вјерног народа.
Бесједећи по прочитаном Јеванђељу, Преосвећени Епископ диоклијски је казао да је чудесно и славно рођење Пресвете Богородице, као што каже тропар овога празника Рођење твоје, Богородице Дјево, објави радост цијелој васељени, и цијели њен живот касније, чија круна је рођење самог Богомладенца Христа, највећа радост и највеће чудо које је овај свијет икада видио.
„И од тада, па све до дана данашњег, Она чини и пројављује разна чудеса. Многи људи се исцјељују, добијају утјеху и наду… А од свих тих чудеса данас, када прослављамо празник Њенога рођења и славу ове свете обитељи, која је Њој посвећена и чија је Она заштитница, треба да поменемо и оно чудо које је Она учинила и ктитору ове свете обитељи, зетском господару Ивану Црнојевићу“, бесједио је Владика.
У наставку је подсјетио да је господар Иван Црнојевић, како он сам записује, у вријеме када су Турци заузели Жабљак, његову престоницу, 1478. године, био приморан да напусти своју отаџбину и борави у Венецији. Видјевши како се дешавају чудеса пред нерукотвореним образом Пресвете Богомајке, он се помолио Богородици, обећавши да ће јој саградити манастир ако му помогне да се врати у отаџбину:
„И тако се и десило. Након смрти Мехмеда II освајача, Иван Црнојевић се враћа у Зету, подиже устанак, ослобађа Горњу Зету и подиже Цетињски манастир, који посвећује Пресветој Владичици нашој Богородици. И овдје видимо његову љубав према својој отаџбини, према своме народу, али и према својој вјери и према Богу.“
Та љубав, коју је показао господар зетски, често се понавља у нашој историји међу нашим прецима, казао је Владика, и у прилог томе навео да и његов отац Стефан Црнојевић, приликом потписивања уговора са Млецима, признаје вазални однос према Млецима, али уз то тражи да ниједан католички архиепископ или поп нема никакву власт над православним храмовима.
„И ту видимо опет ту љубав према отаџбини и љубав према вјери својој. Дакле, нашим прецима није било битно само која је њихова отаџбина – да знају која је њихова отаџбина ма које вјере била. Баш супротно. Симбол њихове отаџбине јесте била управо православна вјера, права вјера, која им је служила као стијена за коју су се ,у бурним временима, увијек хватали. Њихова нада увијек је била наслоњена и подупрта на њихову, то јест на нашу вјеру. Тако, драга браћо и сестре, данас прослављамо Пресвету Божију Матер, која чува ову свету обитељ, која је благословила и њеног првог ктитора Ивана Црнојевића, а затим и другог ктитора, Митрополита Данила Петровића. Све њих ми данас помињемо, молимо се да их Бог настани у Царству небеском, а свима нама да дарује здравље и спасење“, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
На крају Свете службе Божије освештани су и пререзани славски колачи, а заједничарење у славу Божију и част Пресвете Богородице, која је из пречистога и дјевичанскога тијела родила Спаситеља свијета, настављено је уз славску трпезу хришћанске љубави.
Осим Цетињског манастира, празнику Рођења Пресвете Богородице посвећени су и остали храмови на Цетињу: Влашка црква, црква на Ћипуру, као и црква на Старом цетињском гробљу. Такође се раније празник Рођења Пресвете Богородице славио као слава града Цетиња.
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
