У Недељу 11. по Духовима, 16. августа, Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску литургију у Храму Вазнесења Господњег манастира Милешеве. Уз молитвено учешће умировљеног Епископа милешевског г. Филарета саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић, јереј Митар Марјановић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње одговарале су на прозбе и јектеније.
Верни народ, који се постом и молитвом припремао, а међу њима највише најмлађи, приступио је и причестио се цивотворним Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.
У пригодној пастирској беседи, након отпуста, Митрополит Атанасије је сабранима између осталог рекао: – Наш животни подвиг, животни улог, јесте у томе да наставимо ка царству небескоме. Господ наш се трудио да разјасни, да прикаже како изгледа то што нам он обећава, царство небеско. О томе смо читали и данас. Он се трудио да објасни у сликама, како бисмо ми могли разумети. Живот вечни који Он нуди и који Он показује јесте Његов поклон. Ми не бисмо могли издејствовати да будемо грађани Његовога царства небескога, ако нам Он не би објаснио, помогао, и ако нас Он не би ка томе водио.
Митрополит је у кратким цртама подсетио на данас прочитани одељак из Светог Писма па наставио: – Суштина је у томе да треба поредити ову слику са односом између Бога и нас. Колико Бог има разумевања према нама, колико смо ми дужни и колико Он нама прашта, колико ми не испуњавамо своје дугове, не враћамо, не узвраћамо, у сваком погледу. И једних према другима али и према Богу нарочито. И колико Он има снисходљивости према нама. То је та слика, почетак слике, коју треба да имамо пред собом идући кроз овај живот.
– Много пута, у овим молитвама, заједничким, саборним, понављају се оне Господње речи: Где су два или три сабрани у Име Моје, говори Господ наш, ту сам и Ја са њима, и биће им испуњено оно за шта се моле. Баш од те саборности зависи колико ће бити испуњене наше молитве. Саборности, разумевања, прихватања, рекао је Митрополит Атанасије, додајући речи апостола Павла који каже, препоручује, да јаки носе тешкоће, слабости, бремена слабих.
На крају, Високопреосвећени је присутне обавестио о упокојењу монахиње Гавриле из манастира Куманице пожелевши јој вечан помен, мир и покој у царству небеском.
Извор: Епархија милешевска
