Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије, служио је данас, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Окупљенима је бејседио након читања јеванђелског одјељка.
Владика је на почетку поучио да нама Бог небеске тајне открива онолико колико нам је потребно за спасење и да не треба да тражимо и да покушавамо открити више. С тим у вези, истакао је да нам Господ открива у Јеванђељу да ће судити сваком створењу, да је Његов суд праведан и коначан и да ми треба да се бринемо како на том суду да се оправдамо и не будемо осуђени са онима који ће пребивати у вјечним мукама
„Тако ова јеванђелска прича коју смо управо чули баш о томе говори-каже Господ: Царство небеско је слично човјеку цару који дозва слуге своје и хтједе да се обрачуна с њима. И нађе се један много дужан. И рече господар: Баците га у тамницу и додајте и жену његову и дјецу његову како би вратио оно што дугује. Ова слика јесте заправо та реалност колико смо ми дужни-оно што смо познали још у Старом завјету шта је закон Божији, шта смо дужни да чинимо, а то не чинимо.
Дакле, то је онај чисти закон Божији који ми нарушавамо свакодневно. Други дио приче говори о новозавјетној стварности, тј.о милости Божијој-да је Бог праведан, истинит, али и милостив. И зато се каже на другом мјесту у Светом писму да милост слави побједу над судом. И каже се да онај човјек мољаше цара да сачека, ша ће све вратити. А великодушни господар каже: Све ти се опрашта, слободан си. Међутим, иако је тај човјек примио велику милост од свог господара, он не опрашта неки мали дуг који је други човјек имао према њему. То опет говори да нисмо ми само дужни Богу. Врло често дугујемо и једни другима, а то дуговати једни другима, не значи ништа друго него да се и нерјетко дешава да се огријешимо једни о друге. Да друге увриједимо нечим, намјерно, ненамјерно, али се то дешава. И он, умјесто да тај мали дуг опрости своме брату, он врло строго поступа према њему. И онда, онај господар праведни преиначује претходну одлуку и како је овај судио брату његовом, тако суди он њему.“
Тумачећи данашње јеванђелско зачало, Владика диоклијски Пајсије, поучава да увијек треба да будемо свјени да гријешимо и да свакодневно вријеђамо и Бога и ближње, али и да ће Бог опростити свакоме ко га моли за опрост.
„Зато је молитва важна у нашем животу. Да молимо Бога да нам опрости сагрјешења наша, јер када човјек моли за опрост, значи да познаје своја сагрјешења и труди се да више не вријеђа ни Бога ни ближње и са друге стране, да праштамо и другима.
Његово преосвештенство Владика диоклијскиг. Пајсије на крају је наглассио колико је важно да молимо Бога за опроштај наших гријехова како се коначни суд Божији не би по нас показао као страшан, него благи прелазак у царство небеско.
Лана Остојић
.
