Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, у сриједу, 12. августа, на празник Преподобне мати Ангелине Српске, са свештенством и свештеномонаштвом, Свету архијерејску литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана – Дуљево.
У Светом богослужењу учествовали су бројни вјерници. Данашњи празник је и имендан игуманије манастира Дуљево, мати Ангелине.
На крају Литургије преломљен је славски колач, а потом се сабранима обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Честитавши празник сабраном вјерном народу и имендан мати игуманији Ангелини, Митрополит је у бесједи истакао да је Света мајка Ангелина Српска примјер свима како треба трпјети тешкоће у овоме свијету и вијеку.
„Сав њезин животни пут, откад се удала за Светога деспота Стефана Слијепога – видите, она је у Светом деспоту, иако је био ослијепљен од стране Турака, видјела његову племенитост, гледала у његову душу и ријешила се, због љубави према њему, да с њиме заједно понесе крст страдања у овоме животу. Али их је и Бог миловао и награђивао, па су имали двојицу великих синова, двојицу светитеља, Светога деспота Јована и Светога Максима Бранковића, архиепископа београдско-карловачког. Али цио њен животни пут био је трновит, потуцајући се по овоме свијету, како се каже, од немила до недрага“, казао је Митрополит Јоаникије.
Митрополит је казао да, иако је животни пут ове породице био испуњен бројним искушењима и страдањима, Бог им је неизмјерно слао и утјеху, било кроз пријатеље у свијету, било кроз духовно надахнуће.
„Али су налазили и пријатеље и у данашњој Италији, и код мађарског краља Матије, и код влашких војвода, тако да видимо да их је и Бог миловао и да су их и људи вољели, цијенили и поштовали, прије свега због њихове вјере, због њиховога трпљења. Па је њу, Свету Мајку Ангелину, и њезине синове Бог удостојио да подигну велики, славни манастир Крушедол и да тамо њихове свете мошти нађу починка. Али, нажалост, и њиховим светим моштима није било мира, него су у 18. вијеку спаљене. Једино су остали остаци светих моштију Светих Бранковића и рука Свете Мајке Ангелине”, казао је Митрополит.
Подсјетивши на поријекло Свете мајке Ангелине, те на то да се она сматра заштитницом српског рода и српских мајки, Митрополит је нагласио да је Преподобна мати Ангелина Српска кроз Христа љубила све.
„А у њезиноме животу видимо да је она била Христова, да је кроз Христа љубила све: и своју породицу, и свој народ, и своју отаџбину. И послије Свете Мајке Анастасије, мајке Светога Саве, она се највише помиње од свих преподобних мајки које су у овом животу биле породичне, имале своје потомство, али су се пред крај живота и замонашиле, као што се Света Мајка Ангелина, по узору на мајку Светога Саве, замонашила у својој задужбини, манастиру Крушедолу, и ту починула својим тијелом. Али и плодови њезинога светога живота су се некако брзо ту открили, па је брзо она прослављена као светитељка послије њезиног упокојења”, навео је Митрополит Јоаникије.
Владика је нагласио да они који хоће да иду путем Христовим морају узети крст свој и одрећи се свега у овоме свијету.
„И у том погледу Света Мајка Ангелина, иако се тек пред крај свога живота замонашила, она је велики узор свим хришћанима, и монасима и монахињама, посебно како треба ићи за Христом ради славе Божје, претрпјети све, поднијети сва страдања и муке и изгнанство, а врло често, клевете. Па се пише за њенога мужа, деспота Стефана Слијепога, који је ослијепљен од стране Турака, да су га клеветали. Када се распада нека држава, када дођу велика искушења, нијесу толико опасни непријатељи споља, него изнутра. Па је Свети Стефан био оклеветан да, као слијеп, и даље ради за Турке и да ради против свог народа, па је морао избјећи. И ето како је прошао. Међутим, био је са Христом и све је ради Христа поднио, и Бог их је изобилно и пребогато наградио, овјенчао их вијенцем славе своје, светитељским вијенцем”, казао је Владика.
На крају бесједе Митрополит је сабранима честитао празник, а мати Ангелини имендан. Он је казао да је мати Ангелина уградила себе у манастир Дуљево и на неки начин постала његов ктитор, заједно са свим добрим људима који су чинили многа добра овој светињи, те најавио додјелу одликовања бројним добротворима и ктиторима ове светиње.
„И зато смо данас, са благословом Његове Светости Патријарха српског Порфирија, ријешили да овдје одликујемо многе добротворе и ктиторе овога светога храма. Многи су добили синодска одликовања од Његове Светости Патријарха, а такође велики број и оних који су добили одликовања од Митрополије црногорско-приморске“, закључио је Митрополит Јоаникије.
Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве, на предлог Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског, одликовао је:
Орденом Светог Саве другог степена: Мартина Вајбела (Martin Weibel) из Фрибурга, Швајцарска; Драгицу Дрекаловић из Подгорице; Клауса и Никицу Кенет из Фрибурга, Швајцарска; Владисава и Јелену Костијерчевић из Београда.
Орденом Свете Царице Милице Персиду Пандуровић из Београда.
Орденом Светог краља Милутина: Ранка Лабовића из Београда; Ђура и Зорку Пејовић из Будве; Риста Дрекаловића из Подгорице.
Орденом Светог Петра Цетињског: Георгија Џапаридзе из Грузије; Бранка и Тању Вујичић из Будве; Николу Миротића из Подгорице; Душана Ђоковић из Београда; протојереја-ставрофора Драгана Митровића из Подгорице; Александра Секулића из Лозане, Швајцарска; Сава Вујошевића из Бара; др Николу Голо из Тивта; др Драгана и др Сању Шарић из Подгорице.
Архијерејским граматама одликовани су: Саво и Дејан Анџић, Прибој; протомајстор Момчило Станојевић, Бар; Радомир Живанић, Београд; Славко и Станка Пеличић, Подгорица; Јурген Виеркотер (Jurgen Wierkotter), Швајцарска; Синиша Ивановић, Подгорица; Лука Бољевић, Подгорица; Марко Царевић, Будва; Димитрије Драговић, Подгорица; Богдан и Рада Кажанегра, Будва; Владимир Чађеновић, Подгорица; Мојаш и Валентина Караџић, Будва; Владе и Новак Бајчета, Будва; Владимир Деспот, Подгорица; Драган и Марко Бокан, Подгорица; Мирослав Вукшић, Тиват; Станика Рајковић, Будва; Дејан и Мира Рајковић, Будва; Велимир Мијовић и Српско културно друштво „Слово Љубве“, Бар; Миљан и Душан Кастратовић, Будва; Пантелија и Дара Дамјановић, Бања Лука; Младен Милановић, Бања Лука; Драган и Марко Бокан, Подгорица; Божо Куљача, Будва; Зоран Трифуновић, Никшић; Веселин Перовић, Подгорица; др Јелена Обадовић, Беране; Ксенија Секулић, Швајцарска; Перица Перовић, Београд; монах Симеон Драговић, Манастир Стањевићи; Трифун Грајич, Тиват и Предраг Дробњак из Тивта.
Одликовања су заслужнима за помоћ у обнови манастира Дуљево уручена током славске трпезе.
О. Б.
