Светом архијерејском литургијом коју је са свештенством и вјерним народом служио Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, прослављена је слава Цркве Свете преподобномученице Параскеве у Сутомору.
Епископу Пајсију саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, протојереј Александар Орландић, протојереј Мирослав Лазић и ђакон Цвјетко Перић. Молитвено учешће узео је и парох сутоморски, домаћин славе, протојереј Марјан Петковски.
Владика Пајсије бесједио је након прочитаног одјељка из Јеванђеља и указао да пред савременим човјеком стоје многи избор
„Међутим, оно најљепше, најчасније и најсветије што у овом земаљском животу човјек може да изабере, јесте ово о чему говори Свети апостол Павле у овом апостолском одјељку које смо малочас чули. А он каже да се у свему покажемо као слуге Божије: у трпљењу, у невољама, у страдањима, у бдењима и у свему ономе што тај пут Христов носи. И заиста, ништа љепше, ништа величанственије нема, него када човјек сам, својом слободном вољом одбаци све оно друго што је неважно, што нема ни тежине а ни вриједности. А све му се то намеће. И када све то одбаци својом слободном вољом, и када том истом својом слободном вољом узме на себе јарам Христов, онда све оно што га на томе путу срета, он се радошћу прихвата. Јер нико од нас не воли ни мучења, ни страдања, ни невоље, али када то долази због Христа и због Христовог имена, онда онај прави и истински слуга Божији то све прима са радошћу, и цјелива и муке, и мучења, и невоље, и све оно што га сналази. Тако и ми, драга браћо и сестре, у многоме не можемо да препознамо себе као праве хришћане, не можемо себе да поредимо са оним првим хришћанима са њиховом ревношћу, са њиховом љубављу према Богу, али опет то није разлог да се не трудимо и да немамо жељу да такви постанемо.
Тако нам за углед служи и Света мати Параскева коју ми данас прослављамо, која је рођена од хришћанских родитеља као плод једног племенитог дрвета. Она је цио свој живот посветила Христу. И онда када је требало да за Христа страда, она је страдала са радошћу. И када је требало да се свега другог одрекне, а да за Христом иде и да Христов пут изабере, она је то учинила. Па чак и они мучитељи који су је мучили, а било је и оних који су гледајући чудеса која се збивају, повјеровали у самог Господа нашег Исуса Христа.
А ми данас такође славимо и Светог Саву, трећег архиепископа српског, за којег се у његовом житију каже да је био наук и васпитање Свете Горе. А то се каже због тога што је он био игуман хиландарски, а касније био и архиепископ српски за врјеме краља Милутина, почетком 14. вијека, који је такође носио јарам и лако бреме Христово и тиме заслужио да га ми данас простављамо као све оне остале угоднике Божије.
Нека би Бог дао да и ми са радошћу прихватимо тај јарам Христов, да себе сматрамо слугама Божијим, а да нас Бог препозна као Његову дјецу вјерну и љубљену.“ казао је на крају преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије.
По завршетку Свете литургије оствештани су славски дарови у Славу Божију и част Свете Преподобномученице Параскеве.
Отац Марјан се на крају захвалио Епископу диоклијском г. Пајсију, оцима који су саслуживали, као и вјерном народу који је испунио порту црвке, позивајући све присутне да се не разилазе и да остану на дружењу уз послужење које је припремљено.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
