Поводом низа изјава које је предсједник Србије господин Александар Вучић дао у јавности у посљедњих неколико дана, а у којима се у више наврата помиње Српска православна Црква у Црној Гори, литије 2020. године и томе слично, уз разумијевање његове критике забрињавајућег и срамотног одсуства саосјећања показаног од стране Министарства вањских послова Црне Горе према страдању српског народа у акцији ”Олуја” слањем представника наше земље на ”прославу” обиљежавања годишњице тог етничког чишћења, осјећамо пастирску обавезу да реагујемо на нека политичка тумачења црквених тема, остављајући оне политичке и идеолошке теме политичарима и идеолозима.
Велика је штета по црквено и народно јединство, са позиције предсједника Србије махати врло неодређеним критикама на рачун Цркве, помињући, у истом даху и у готово истој реченици да смо ”у Цркви имали идеје које су опаке и опасне” па на то додавати како су ”неки” покушали ”да праве Православну Цркву у Црној Гори”, а да су те неке ”патријарх Иринеј и владике” осујетили тако што су ”на вријеме осјетили о чему се ради”! Ако овоме додамо и Вучићеву изјаву како су ”литије у ЦГ почеле када су хтјели православну цркву у ЦГ, само да избришу оно – српска”, онда нам се чини да улазимо у зону бескорисних и штетних нејасноћа, које би се могле толерисати неком са мање одговорности и значаја у јавности, али не и предсједнику Србије.
Уз наше најбоље жеље и молитве Богу да политички лидери Србије врше свој посао на напредак те државе и њених грађана, и да, колико је то у њиховој моћи, буду од помоћи и подршке свим Србима, ма гдје да живе и раде, морамо подсјетити да немамо позитивно искуство са политичким усмјеравањима и тумачењима црквених дјелатности. Нити је то посао који политичарима припада, нити њихово непозвано мијешање у црквене ствари доноси добро држави и Цркви. У том смислу, сматрамо недопустивим да се ове конфузне а ипак гласне оптужбе на рачун ”опаких и опасних идеја у Цркви” понављају у континуитету, и врло нездравим да се оне, по неком правилу, везују за вријеме литија у Црној Гори 2020. године, па и да се неким алузијама, недовршено и нетачно, усмјеравају ка ”некима” који су ”покушали” да праве ”нешто” са Црквом у Црној Гори.
Истине ради, подсјећамо г. Вучића и ширу јавност, да су управо вјерници СПЦ у Црној Гори, односно њене четири епархије, архијереји, свештенство, монаштво и вјерни народ (сви они као грађани Црне Горе или њихови представници и молитвеници пред Богом), уз моралну и духовну помоћ свештеника и вјерника наше помјесне Цркве свуда у свијету – одбранили Цркву од напада тадашњег црногорског политичког врха на црквену имовину и црквени интегритет. Бранећи црквено име, идентитет и имовину, они су самим тим одбранили и јединство СПЦ. И то баш онако како је требало: на појаву која се обрушила на грађанска и вјерска права народа и свештенства, одговорено је истовремено и грађански и духовно. Нијесмо допустили ни тада да политичари воде главну ријеч, па су вјерујући људи међу политичарима то исправно разумјели, а било је и оних којима то није било право. Цијенимо, да је било по жељама и намјерама ових других, снага црквеног отпора антицрквеној политици Мила Ђукановића не би била толика колика је, уз Божију помоћ, била, нити би имала душу црквеног покрета коју је народ масовно препознао и подржао.
Дакле, ”неки” који су у Црној Гори радили против јединства Цркве, боље рећи – који су имали такве намјере и идеје, јесу само и једино представници ондашњег политичког руководства Црне Горе, који су у ту сврху донијели онај непримјерени и антицивилизацијски закон, пред крај 2019. године. Треба рећи да их је у овим најновијим Вучићевим изјавама тешко препознати, и да је вјерни народ са свештенством, у најмању руку, збуњен оваквим ретроактивним тумачењима разлога покретања литија 2020. године. Ти ”неки” не могу, ни у најнеспретнијим вербалним алузијама, имати везе са врхом СПЦ у Црној Гори, како су то својевремено поједини београдски таблоиди приписивали блаженопочившем митрополиту Амфилохију, а за шта се надамо да нијесу биле говорничке намјере предсједника Вучића. Међутим, ми управо реагујемо зато што изјаве г. Вучића очигледно врве од нејасноћа. А ако уважени предсједник Србије, неким случајем, пермутује ондашње синхронизовано дјеловање и рад архијереја, свештенства и вјерног народа у Црној Гори са непостојећим црквеним сепаратизмом, подсјећамо га да се ради о дјелатности која је, у организационом и дјелатном смислу, одлучујуће допринијела успјешном вођењу и окончању молитвеног и протестног литијског подвига грађана Црне Горе. Овај и овакав подвиг је управо и допринио измјени накарадног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и потписивању Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне Цркве.
Ништа од овога није написано из разлога да предсједнику Србије отежавамо политички рад, а још мање да му се правдамо. Јер, нити једно нити друго не би било у складу са достојанством Српске православне Цркве, за чије се јединство и славу свесрдно жртвовало свештенство и вјерни народ Црне Горе кроз сву историју, а нарочито посљедњих деценија.
ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
