У острошком скиту Јован До код Никшића, у уторак 7. јула 2026. љета Господњег, литургијски и саборно је прослављен празник Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан, који је слава ове светиње.
Свету службу Божију служио је са многобројним свештенством, свештеномонаштвом, монаштвом и вјерним народом Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Саслуживали су му архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић, подгорички парох протојереј-ставрофор Драган Станишић, игуман Манастира Светог Серафима Саровског на Драгаљу архимандрит Бенедикт, острошки игуман архимандрит Серије и братија: архимандрит Мирон, јеромонаси Роман и Николај, сабраћа цетињског манастира: јеромонах Гаврило и јерођакон Теофан и никшићки парох јереј Божидар Тодоровић.
Послије читања Јеванђеља о светом и чудесном зачећу и рођењу Светог Јована Крститеља, сабранима је бесједио о. Слободан.
– Рођењем Светог Јована рађа се зора која најављује дан Христовог живота, Христове науке и Христовог спасења. Пролази тама и долази свјетлост Христовог васкрсења, која је наша нада, избављење, наша вјера и испуњење. У тој светлости се родио и Свети Јован Крстите. Чудесан је то био догађај. Двоје старих људи, благочестивих, побожних, богобојажљивих који су живјели по заповјести Божјој, служили Богу. И онда је и Господ дао велику радост. И сви су се зачудили како жена нероткиња да роди сина. То је велико чудо које се десило – рекао је о.Слободан.
Он је подсјетио како је Свети Захарија остао нијем од кад је Јелисавета зачела, до рођења Светог Јована и како су прве ријечи које је изговорио биле ријечи благодарења Богу.
– Прво и главно што изговара и каже, благословен Господ Бог, што походи и избави народ свој. Прво, благодарност Господу. И ништа више, јер је на тој благодарности утемељен цијели наш живот. На тој благодарности треба да васпитамо и дјецу, да их подижемо, па шта је им Бог да у животу, како их поведе и проведе. А наше је да се молимо и да благодаримо, као што је Захарија прво рекао, неки је благословен Бог наш. Није рекао ништа друго, нити се хвалио, нити се преузносио тиме што је ето, постао отац у старости. Заборовили смо то, браћо и сестре, да данас, када нам се дешавају и радости, оно што је најтужније, не умијамо да заблагодаримо Богу. Не умијамо да кажемо благословен Бог наш. Јер нам је Он дао, је нас је Он походио без заслуга и без ичега. Зато примјер Захаријин треба да буде темељ нашега живота. Не само у односу према дјеци, него у односу према сваком човеку. Кад видимо ближњега свога, да кажемо благословен је Бог наш – бесједио је о. Слободан.
Сабрани који посте Петровски пост примили су Свето Причешће.
Послије причешћивања вјерних, Цркву Рођења Светог Јована Крститеља је опходила свечана литија.
Митрополит Јоаникије са саслужитељима благосиљао је и преломио славски колач које је поводом храмовне славе припремила острошка братија.
Сабранима се ријечима архипастирске бесједе обратио Митрополит Јоаникије, честитајући сабранима празник и славу острошкој обитељи.
– Све је некако знаменито и има много тога чудесног и узвишеног у животу светих родитеља, Светога Јована Крститеља, Светога пророка Захарије и Јелисавете његове свете супруге, а исто тако и у животу Светога Јована Крститеља. Не знамо од чега би прво почели, да ли од светога живота, Светога пророка Захарије и Јелисавете, од његове побожности, честитости истрајности у вјери и у служби Господу, или од тога како се Анђео Господњи јавио Светоме праведноме Захарији и благовијестио да ће добити сина и рекао му ко ће он све бити и каква ће бити његова Света служба, или по много чему другом, нарочито по томе како то бива да престарели родитељи по Божијем благослову, по Божијој милости, по нарочито Божијем старању и промишљању, могу добити у одмаклим годинама, када више није вријеме за рађање, да могу добити сина, наследника – бесједио је Митрополит Јоаникије.
Митрополит Јоаникије се осврнуо на расправу која се након рођења Светог Јована Крститеља водила око тога како ће му се надјенути име.
– Чим је његово име изговорено кроз уста његовога светога оца, Светом пророку Захарији одвезао се језик и да прославља име Божије, и то указује на Нови завјет, на проповјед светих апостола и светих отаца, на проповјед Светога Јеванђеља и прослављања имена Божијег од тада па до данас и до скончања свијета и вијека, јер свети Јован најављује Онога који је слава Оца нашег небескога, који је Његова Ријеч и Његова Истина, и преко којега се Он јавио овоме свијету, који и сам говори, али и даје и нама да говоримо и да прослављамо име Божије, име Пресвете Тројице Оца и Сина и Светога Духа. Како је узвишена та химна коју је испјевао Свети пророк Захарија у том моменту када је добио сина и када му је дао име благосиљајући Бога и пророкујући о спасењу рода људскога, а тиме и назначујући службу Светога Јована Крститеља који је дошао у овај свет на чудесни начин да буде веза између Старога и Новога завјета и да нам благовијести свима обновљење, кроз покајање, јер то је искуство Цркве. Ослањујући се на ријечи Светога Јована Крститеља о покајању, а посебно на Христовим ријечима о покајању, Црква има то искуство да је покајање, обновљење и духа и савјести човјечије, и цијелога бића, и цијелога живота – рекао је Митрополит Јоаникије.
Истакао је и да се цијели свијет обнавља кроз покајање.
– Када се човјек каје, не обнавља се само он, него некако кроз то покајање, он сагледава свијет на нови начин, и види оно што је добро, и лијепо, и узвишено, и божанско, у сваком човеку, па и у овоме нашем животу, у коме има много и онога што не ваља. То искуство сви имамо, и не треба много о томе говорити шта све не ваља, сви ми то добро знамо, али треба да се трудимо да оно што не ваља да превазилазимо, да се боримо са својим манама, па ће онда и Бог помоћи. Ако се човјек бори, он ће се изборити, а ако се човјек приклони својим манама, и почне да их његује, он ради и на својој пропасти, и на својој и на пропасти ближних својих. А ако се бори против својих мана и својих лоших порива, не само да ће себи помоћи, него ће бити способан да помогне и другима. А највећа борба наша са нашим гријесима, са нашим манама, недостацима је истинско покајање које благовијести овоме свијету Свети Јован Крститељ. Говорећи о покајању, он говори да се приближило Царство Божије да је близу Царство Божије сваком срцу онога човека који се каје, а ако се не каје, и ако се поноси, и ако се горди, то је Царство Небеско даље и даље и од њега и од свакога ко нема тај дар покајања. То је нешто заиста само хришћанско. У свакој традиционалној вјери има нешто интересантно и дубоко, али покајање је одлика хришћанства, али ако је то покајање оно покајање о коме говори Свети Јован Крститељ, које је некако посвједочено Божијом Милошћу и Божијом Благодаћу, то је то Царство Небеско, покајте се, јер се приближи Царство Небеско које донио Господ Исус Христос у овај свијет, и откио нам га. А њега је проповиједао Свети Јован Крститељ, он је само своју службу на то све да проповједа онога коме он није достојан одријешти свезе на обући Његовој. Ето толико се он смиравао пред Христом, али је њега Господ узвисио и рекао да нема већег рођеног од жене од Јована Крститеља Његовог Претече – поручио је Митрополит Јоаникије.
Подсјетио је и на ктиторе Јован Дола за које су такође узнесене молитве током Свете Литургије.
– Данас смо се помолили Богу и за ктоторе овог светога храма и за почивишега Митрополита Амфилохија који је дао благослов и помагао изградњу ове светиње, а посебно за архимандрита Лазара, честитога, приснопамјатнога, незаборавнога, нашег великог духовника, великог ктитора, велике личности. Данас помињамо такође оца Давида, који је волио ову свету обитељ и који је прерано отишо из овога свијета, али је свијетли траг оставио. Нека све њих Господ удостоји Царства Небеског и нас заједно са њима – закључио је Митрополит Јоаникије.
Саборовање је настављено уз славску трпезу љубави.
Извор: Манастир Острог
