Празник Рођења Светог Јована Крститеља Господњег – највећег између рођених од жена, саборно и молитвено је прослављен данас, 7. јула 2026. љета Господњег, у древном граду Свачу, недалеко од Улциња.
Свету литургију на ливади у близини храма који је посвећен Претечи Господњем, због капије којом је онемогућен приступ светињи, служили су пароси улцињски: протојереј Синиша Смиљић и јереј Братољуб Радовић са вјерним народом Божијим, који се традиционално на овај празник сабира око ове светиње.
По отпусту, сабраном вјерном народу празничним словом се обратио о. Братољуб Радовић, који је честитајући празник казао да је Свети Јован дошао да припреми пут Господњи, да позове народ на покајање јер се приближило Царство небеско те да је он проповиједао Христа још у утроби мајке своје.
„Чудесно, браћо и сестре, како је Свети Јован предодређен, као ангел који долази на земљу, да приправи пут Господњи, да приправи пут нама, да нас обрати покајању, јер је то и сврха нашега живота. Да свој ум, сво своје биће усмјеримо ка Христу“, бесједио је о. Братољуб.
Говорећи о Светом Јовану Крститељу казао је да је он један од највећих који спаја и Стари и Нови завјет, уз подсјећање на његове ријечи изговорене приликом Исусовог крштења на Јордану, да долази Јагње Божије, који узима на себе гријехе свијета: „Видио је Свети Јован шта ће се десити са Господом, и његовим и нашим. Како ће Га разапети, а како ће Га прије тога и омрзнути и издати и оклеветати и пљувати и шибати. Добровољно страдаће Господ ради нас и нашега спасења.“
У наставку је нагласио да се и дан-данас испуњавају Господње ријечи: није слуга већи од господара свога… ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати: „Наша Црква 2 000 година живи на крви својих мученика и исповједника и док је вијека и свијета она ће бити гоњена. То што ми живимо сада у неком да кажемо ‘миру’, не значи да Црква није гоњена и дан-данас и сада, и у овоме тренутку.“
Потом се осврнуо на чињеницу да јутрос умјесто у цркви овдје, у овом мјесту, Свету службу Божију служе на ливади: „Али Свети Јован силази и каже нам: Не брините се! Није Црква камење, него сте ви жива црква уграђена у Духу Светоме. И зато Господ говори да смо и ми тијело Христово, ми као као људи. И док год смо овако заједно, док год смо двоје или троје сабрани у име Његово, Он је међу нама. И ево, нека нам ова ливада данас буде под црквени. Нека нам ово небо данас буде купола шира од свих купола и дивнија и величанственија од свих оних које је човјек саздао својом руком. Налазимо се под сводом небеским, браћо и сестре, на коме сједи, на величанству на небесима, Бог Тројични, Отац, Син и Дух Свети, који нас благосиља својим дивним даровима и милошћу и човјекољубљем.“
Позвавши сабране да не буду тужни због тога што не служе у цркви, парох улцињски их је укријепио ријечама да „док год смо овако сабрани, ми смо црква, неразрушива црква. И док год смо овако сабрани Христос је међу нама. И док је Христос међу нама ко ће против нас?“
„Зато, браћо и сестре, данас уздигнимо срца ка небу и ка Светоме Јовану Крститељу и слиједимо његов примјер. Јер пазимо се много горе ствари, а то је да не буде да Господ дође и нађе разрушена наша срца. Ове зидине оне пролазе, камење се распада, трава вене и коси и у огањ баца, али у нама има нешто божанско што је вјечно. И пазимо се да нас Господ не затекне непокајане. Пазимо се да Господ нас не нађе разрушене, него да нас нађе обновљене, по чину и по благослову Светога Јована кога данас прослављамо“, рекао је свештеник Радовић.
Истакавши да је свима овдје сабранима на срцу мала туга што нијесу тамо гдје би требало да буду, казао је да су они, ни од кога ништа не тражећи, без помисли да било коме науде, не дај Боже, само дошли Богу да се помоле у миру, скрушенога срца, љубављу према свакоме човјеку, јер не може другачије: „Ако ћемо другачије онда нисмо Христови. Ако можемо да мрзимо, онда нисмо Његови. Ако можемо да да будемо љути и да не опростимо, онда нисмо Христови. Зато овдје стојимо опет смјерни, али дигнуте главе и срца уздигнутог на више небеса до самога престола Цара славе и Његове мајке Пресвете Богородице и Светога Јована Крститеља. И молимо се да они који треба да чују ипак изађу у сусрет својим суграђанима и да нам не укидају оно што ће и њима користити, јер ми се овдје молимо за сваког човјека, молимо се за читав град, молимо се за читаву земаљску куглу, молимо се и за оне који су били прије нас.“
По његовим ријечим они који су живјели овдје прије много вијекова, данас они осјећају утјеху, умиљење, благослов Божији, јер Господ овом Светом литургијом све благосиља, и оне прије нас и благосиљаће и оне послије нас.
На крају се обратио онима који имају неку власт која је, као и све на земљи, привремена, подсјећањем на оно што је битно, а то је да не одемо са ове земље изгубљеног образа, јер само то, како каже наш народ, ћемо понијети на онај свијет, скрштене бијеле руке и наша добра дјела.
„Зато молим, да сљедеће године ако је то икако могуће, а надам се да јесте зато што знам да сви ми јесмо добри по природи, нико није створен зао, нико није створен да укида и да некоме нешто одузима, да се сљедеће године у славу Божију и на радост читавога града, попнемо до ове наше светиње, светиње свих нас у овоме граду. И да горе Светога Јована прославимо и Светоме Јовану се помолимо и за православне и за муслимане и за католике и за Јевреје и за све нације и вјере и људе овога шара земаљскога. Јер Свети Јован Крститељ није проповиједао само изабранима, него каже: Покајте се јер се приближило Царство небеско, сви“, поручио је јереј Братољуб Радовић.
Весна Девић
