У пету недјељу по Духовима, када прослављамо Светог свештеномученика Јевсевија, служена је Света литургија у цркви Светог Николе у Котору. На Светој служби Божијој прочитан је одјељак из Јеванђеља по Матеју (Матеј 8, 29–34), који описује тренутак када Исус Христос исцјељује двојицу опсједнутих људи у Гергесинском крају.
У бесједи након прочитаног Јеванђеља, архијерејски намјесник которско-тиватски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, казао је да ово Свето јеванђеље описује још једно од многих чуда која је чинио Господ Исус Христос, Који долази да спаси људе, посебно описујући људску природу која, када материјално ставља у први план, то јој постаје важније и од самих чуда Божјих.
„Бог је свемогућ, Господар је свих закона, али нас прије свега воли. И све што чини, чини за наше спасење. Сам долазак Његов на земљу управо је био из тог разлога – да спаси нас људе. То знамо и то смо чули у многим Јеванђељима, али ово данашње нас подсјећа да размислимо какав је наш однос према том и таквом Богу Који нас тако воли и чини нам добро. У Јеванђељу се описује догађај када Христос долази у неко мјесто и чини конкретно чудо. Наиме, наилази на бјесомучне људе, опсједнуте демонима, којима нико није могао помоћи, али Он, као свемогућ, чини чудо, исцјељује их, тјера демоне и они бивају здрави. Али, те демоне је пустио да уђу у свиње и те свиње су се утопиле. Наравно да је Господ могао да истјера демоне и да помогне човјеку и без те штете која се догодила. Али је намјерно урадио тако да би видио реакцију људи. И шта се дешава? Ти људи, које је посјетио сам Господ Бог Спаситељ, пред којима је учинио конкретно чудо – болесне, којима нико није могао да помогне, Он исцјељује за час. Међутим, они Га тјерају јер им је нанио штету. Много им је више засметало то што су пропале те свиње него што су њихови суграђани оздравили. И они Га тјерају да пође из њиховог краја“, казао је о. Немања.
На питање ко су ти људи и због чега је овај догађај од прије 2.000 година, о којем слушамо у данашњем Јеванђељу, значајан, истакао је да се све односи управо на данашњег човјека, који често тјера Христа.
„Ми тјерамо Господа Који нам чини чуда, Који нам долази да нас спаси, кад год ставимо у први план материјално, као што су то учинили ови људи, којима су важније биле свиње него чудо. Тако исто и ми радимо кад год ставимо у први план оно што је материјално, што је пролазно, у односу на оно што је вјечно и спасоносно. Бог нам долази и Бог нас посјећује стално. Неко ће рећи: па њима је дошао Бог, видјели су Га. И нама долази сваки дан, кад год служимо Свету литургију. У овој Светој чаши коју износимо ту је Сам Бог – тијело и крв Христова. И данас се дешава чудо сваки пут када служимо Литургију. Ми ставимо обично вино и обичан хљеб, припремимо их за Литургију, а на Литургији то постаје тијело и крв Христова. Ето чуда – Бог нам се даје. Зашто? За наше спасење. И зато, сваки пут када ми имамо нешто прече од причешћа, када стављамо у први план било шта материјално, уподобљавамо се управо оним чудним људима из онога мјеста. Наравно, мора се радити, мора се и зарадити, мора се стећи неки новац да би се живјело, али никако не стављати то испред онога што нам даје вјечни живот. Јер, колико год да траје овај живот, доћи ће онај други, који је вјечни, а њега треба стећи добрим дјелима и правилним животом, а то је живот са Господом Који нам се непрестано даје. На то нас подсјећа ово Свето јеванђеље и нека би Господ Бог дао да се умудримо и да размишљамо о вјечном, о добрима које нам је припремио Бог, Коме нека је слава вавијек, амин“, поручио је, између осталог, у бесједи отац Немања Кривокапић.
Извор: СПЦО Котор
