Свети Јован Владимир свој кратки земни живот и своју кратку владалачку епоху и своје дјело утемељио је на ономе што је вјечно и што је непролазно. Његов темељ и његова основа је живи и истинити Бог Христос Господ распети, Онај који је себе жртвовао за живот свијета и васкрсли из мртвих, који је подарио сјеме, квасац вјечнога живота; својом свјетлошћу божанском, вјечном свјетлошћу обасјао све оне који су Њега примали као свога Бога и свога Господа кроз вјекове. Свети Јован Владимир је велики и биће запамћен управо по томе што није темељио на пијеску свој дом, своју грађевину, свој народ и његов живот и своју државу. Него је темељио на тврдом камену станцу, на оном камену који обично зидари овога свијета одбацују, али он увјек изнова постаје камен темељац грађевине човјечанства, грађевине рода људскога и грађевине свеукупне творевине.
Свети Јован Владимир се уградио у наше биће историјско, духовно и морално; он је један од живих свједока Божије вјечне, непролазне свјетлости. Видио је Божију свјетлост и њом се просвијетлио и кренуо путем који води у живот вјечни – путем Христовим. Знао је велику истину коју је изрекао после њега један њему сличан велики државник – Свети Алекандар Невски: да Бог није у сили него у правди и да правда држи земљу и градове. Зато је за правду Божију, за живога Бога и истину Његову, за љубав према Богу и љубав према народу своме и ближњима жртвовао свој живот. Он је један од оних који нијесу себи, својим интересима, својим идолима и својим лажним идеалима жртвовали друге, него је самога себе, попут Христа Господа, жртвовао за друге. …
Дакле, тамо гдје сјеме Божије буде посијано, оно што ниче из сјемена Божијега – то остаје неуништиво. Свети Јован Владимир је сијао то сјеме, сјеме вјере у живога Бога, сјеме вјере у Христа Распетога и Васкрслога, сјеме жртвовања за оно што је вјечно и што је непролазно, жртвовања себе за ближње своје и за народ свој, и зато је природно што је и данас тако жив, и што му се радујемо као његови савременици.
А ево горе, видјели сте мало прије на Румији (Румија значи „хришћанка“, у Цариграду гдје је Патријаршија васељенска зове се рум патрикане), коју је освештао Свети Јован Владимир и Часни крст његов, ону малу црквицу: бијели се као лабуд горе! Обновили смо је, обновивши њоме име Бога Оца и Сина и Духа Светога, Бога љубави: да загрли одозго Бог љубави својим вјечним загрљајем и ближње и даљње, и православне и католике и муслимане, и крштене и некрштене. Неки кажу да је тиме тобож овдје у Бару поремећен мир међу вјерама. Може ли бити поремећен мир љубављу, божанском љубављу, божанским загрљајем свакога бића, свакога створења, а симбол свега тога је она црквица горе на Румији? Љубав божанска коју је посвједочио Свети Јован Владимир, име Бога љубави засијало је горе и сија као голуб, ено горе изнад Бара. И призива свакога који овдје живи на ту и такву љубав према ономе што је вјечно, што је непролазно и према ближњима својим, на начин на који је заволио овај свијет Свети Јован Владимир. Зато Барани добри, кад год ујутро устанете, окрените се горе према оној светој цркви Свете Тројице, окрените се горе и прекрстите се и кажите: Љубави Божија, милости Божија, доброто Божија помилуј нас, све нас загрли собом и испуни нас твојом истином, твојом свјетлошћу, твојом мудрошћу, твојом добротом! И овај нови храм је у знаку Часнога крста, на врх њега је крст Светог Јована Владимира. У знаку вертикале, дакле, љубави према ономе што је вјечно и непролазно и хоризонтале – грљења свега онога што је са лијеве и десне стране, са истока и запада, сјевера и југа.
Зато се ми радујемо данас, јер се сјећамо не неког владара безименог, његове власти и властољубља и частољубља, него се сјећамо онога који је своју власт, свој ум и своје срце и своје биће жртвовао за истину Божију вјечну и за ближње своје. Нека нам остане путеводитељ истини и путу који води у живот вјечни. Њега прослављајући ми прослављамо Бога љубави, Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.
Дио бесједе Митрополита Амфилохија изговорене на празник Св. Јована Владимира 2016. г. у Бару
