Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је данас Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Његовој светости саслуживали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово високопреосвештенство Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопед, као и бројно свештенство и свештеномонаштво.
У Светој литургији учешће је узео велики број вјерника, међу којима су били и предсједник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић, министар без портфеља у Влади Републике Србије г. Ненад Поповић, као и амбасадор Републике Србије у Црној Гори г. Небојша Родић.
Митрополит Јоаникије: Радост доласка Часног појаса Пресвете Подгорице у Београд прелила се данас и у Подгорицу
Прије почетка Свете службе Божије, патријарха Порфирија и игумана Јефрема срдачно је поздравио Митрополит Јоаникије, истичући да је њихов долазак у Подгорицу велики благослов за вјерни народ Црне Горе.
„Добро нам дошли, Ваша светости! Сваки Ваш долазак к нама јесте благодатни и благословени догађај. Увијек нам доносите мир, благослов и своју патријарашку и очинску љубав. И овога пута осјећамо да је сам Господ, молитвама Пресвете Богородице, устројио овај Ваш долазак. По људским мјерилима све је изгледало спонтано, али по Божијем промислу препознајемо нарочито старање Пресвете Богородице и Њен благослов који сте донијели нашем народу“, казао је митрополит Јоаникије.
Он је истакао да је радост која је претходних дана испунила Београд доласком Часног појаса Пресвете Богородице стигла и до Црне Горе.
„Радост која је ових дана запљуснула Београд и цијели српски народ, преко Вас је стигла и до нас у Црну Гору. Довели сте нам нашег драгог у Христу брата, високопреподобног архимандрита Јефрема Ватопедског, и тиме нам донијели благослов Свете Горе. То је онај исти благослов који је Свети Сава донио своме народу из Ватопеда и са Атоса. Управо у Ватопеду Свети Сава је духовно узрастао и припремао се за велико дјело које ће касније учинити као први српски архиепископ и ктитор Хиландара“, поручио је митрополит.
Подсјетио је и на духовну повезаност манастира Ватопед и Хиландар, наглашавајући да је то веза која траје вјековима и која представља примјер братске љубави и духовног јединства.
„Стално се подсјећамо колика је љубав између манастира Ватопеда и Хиландара и колико она траје. Та љубав се вјековима обнавља, учвршћује и умножава. То је велика поука свима нама, нарочито у овом времену подјела и искушења. Драги оче игумане, добро нам дошли. Донијели сте нам велики благослов и благодат Пресвете Богородице преко Њеног Часног појаса, који сте са великом љубављу донијели српском народу“, истакао је митрополит Јоаникије.
Он је на крају изразио увјерење да ће данашње сабрање остати дубоко упамћено у историји Митрополије црногорско-приморске и Саборног храма у Подгорици.
„Надамо се да ће ово данашње сабрање бити уписано не само у историју овога светог храма, него и у историју наше Свете митрополије. Хвала Вам, Ваша светости, на љубави и очинском старању. Хвала и оцу Јефрему, као и свима вама, драга браћо и сестре, што сте дошли да примите благослов. Нека љубав коју су нам данас донијели Његова светост и игуман Јефрем остане у нашим срцима, нашим домовима и нашим породицама, да се умножава у нашем животу увијек, свагда и у све вјекове“, поручио је митрополит Јоаникије.
Патријарх Порфирије: Ако смо Божији, онда је све у нама одређено по Богу
По прочитаном Светом Јеванђељу сабранима се обратио Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије.
Патријарх је на почетку поздравио присутне архијереје и госте, наглашавајући духовни значај овог сабрања.
„Велика је радост што нас је Пресвета Богородица данас сабрала овде у Подгорици. Она нас је повезала својим молитвама, својом љубављу и својим часним и чудотворним појасом. Она има слободу пред Сином својим и Богом нашим, и Она је она чије жеље Њен Син и Бог наш услишава. Она је истовремено и најсавршенија међу људима, а шира је и од небеса, и Она је учинила да се данас овде сретнемо, да служимо Свету литургију и да, служећи Свету литургију и причешћујући се Тијелом и Крвљу Господа, покажемо да смо народ Божији”, истакао је патријарх Порфирије.
Његова Светост је нагласио да, ако смо Божији, онда је све у нама одређено по Богу, те подсјетио да је те и такве духовне коријене у нама засадио Свети Сава.
”Он је, боље рећи, корен из кога се развило огромно духовно стабло нашег православног народа који данас живи широм земљиног шара. И он је засађен руком Господњом заједно са својим оцем Светим Симеоном нигде другде, него у светој земљи, у Светој Гори, у перивоју, у башти Богородичиној. И то на једном конкретном месту. Баш у манастиру Ватопед, ту је духовно стасавао и развијао се, и ту се заједно са њим развијао и рађао и наш народ, духовно обличавао. Ту се родила и наша помесна црква”, казао је Његова Светост.
Патријарх је додао да је Манастир Ватопед мјесто на којем свако од нас може да препозна себе пред лицем Божијим.
”Да зна ко је и шта је, одакле је и куда иде. И манастир Ватопед, једном речју, није ништа друго него родно место и наше цркве и нашег народа. Јер ту су се духовно родили и Свети Сава и Свети Симеон. И манастир Ватопед је даровао своје имање, део свога имања, да се подигне манастир Хиландар, који ће опет бити још једно место нашег духовног рођења и место сабирања свих из нашега народа који хоће да посвете свој живот Богу и да му служе у монашком образу”, рекао је патријарх српски Порфирије.
Подсјетивши да се налазимо у радости празника Вазнесења Господњег, Његова Светост је нагласио да је наше назначење на Небу.
”Господ је и нашу људску природу узнео на небо и тим је показао шта је наш циљ, због чега смо створени. Показао је да јесте да смо се родили у историји, позвани из небића у биће, али да је наше назначење на небу, да смо саздани за много више него што може да нам да било која идеја, идеологија и било који човек и било ко од овога света. Да смо саздани за Царство Божије, за небо, али истовремено, будући да је и Он прошао све оно што је наше, а носио у себи божанску радост и мир и лепоту и љубав, потврдио је да Царство Божије није нешто што тек негде у далекој будућности можемо назрети и наслутити и тек нешто што нас чека ко зна када, него да Царство Божије, иако није од овога света, јесте у овоме свету – Црквом својом православном, нашим крштењем, нашим животима”, поучио је патријарх Порфирије.
Додао је да наш живот на земљи треба да буде утемељен на небеским вриједностима, у чијем центру се, како је казао, налази љубав.
”Дакле, та вредност треба да буде у темељу земље, у темељу земаљског живота, како бисмо онда заиста предокушали лепоту будућег века већ овде и сада. Бог је све учинио да тако буде. Не да, као што верују други, ми живимо по принципу: циљ оправдава средства. То није вредност Јеванђеља. Вредност Јеванђеља је да је сваки човек икона Божија, не тек крв и месо, него икона Божија, и носи у себи, у својој души, као храм Божији, Духа Светога. Зато овај живот овде и сада треба да буде предокус вечности, а може бити ако испуњавамо заповести Божије”, нагласио је Његова Светост.
Патријарх Порфирије је појаснио важност покајања у животу сваког хришћанина.
”У Цркви живимо вером, улазимо вером и постајемо њени чланови крштењем, а покајањем улазимо, а покајање онда остаје, као и вера, стална атмосфера и стални садржај нашега живота. Без покајања ми нисмо хришћани. Нема тог који и речју, и мишљу и делом не греши, само је Бог без греха. Али Бог нас воли и очекује да, кад год се кроз грех удаљимо од Њега, опет Му се вратимо кроз покајање, верујући Његовој речи и верујући у Његову љубав, али истовремено трудећи се да увек будемо бољи. Да будемо бољи Богу, да будемо бољи ближњима, да будемо бољи себи. Вера је, браћо и сестре, кључ нашега живота. Покајање је пут којим треба да идемо”, истакао је Патријарх.
Казао је да је Чудотворни Појас Пресвете Богородице ових дана сабрао ријеке људи у престони град Београд, који су се помолили Пресветој Богородици, те да нема оног који се искрено, из дубине свога срца, Богородици помолио, а да му молитва није услишена.
”Нема тог, старац Јефрем је сведочио ових дана, који кад се искрено са вером помолио Пресветој Богородици, Пресвета Богородица није услишила његову молитву. Сведочио је многим чудима, о исцељењима разним, и од најтежих болести, и духовних, и душевних, и телесних. Проговарали су они који нису говорили и добијали су вид они који нису видели, и они који нису могли да ходају проходавали су, и разна многа чуда су се дешавала. Ипак, пре сваког тог видљивог чуда, вером се дешавало унутрашње чудо, то јест, тамо где је дубока и јака вера, благодат Божија преображава човека, и онда се све у њему преображава – и тело, и душа.”
На крају бесједе, Његова Светост Патријарх српски је пожелио да имамо вјеру наших светих предака, почевши од Светог Саве, те упорност и доследност да служимо Христу.
”Спремност да нам Христос буде једина радост, спремност да све дамо за Њега, да Њега поставимо у центар свога живота, да Он буде на првом месту. Заједно са Њим и Његова Мајка Пресвета Богородица. Кад Господ и Пресвета Богородица и Светитељи Божији дођу у центар нашега срца, постану оно што је најважније у нашем животу, буду на првом месту у нашем животу, све остало ће се онда, само по себи, благодаћу Божијом дефинисати и поставити и доћи на место које му припада. Пресветом Богородицом, Њеним чудесним појасом, да сви будете благословени”, закључио је Патријарх српски Порфирије.
Митрополит Јоаникије: Манастири Ватопед и Хиландар будно чували братску љубав и међусобну помоћ
На крају Свете службе Божије, Високопреосвећени митрополит Јоаникије је још једном заблагодарио Његовој светости Патријарху српском Порфирију и игуману ватопедском, архимандриту Јефрему на доласку и предивном духовном сабрању.
Обраћајући се Патријарху српском, митрополит Јоаникије је истакао да је радост коју је српски народ претходних дана доживио у Београду доласком Часног Појаса Пресвете Богородице, благословом игумана игумана ватопедског,архимандрита Јефрема, прелила и у Црну Гору.
„Ваше Светости, неизмерно Вам хвала што сте благоизволили да ону радост коју сте доживели у Београду, доласком високопреподобног архимандрита Јефрема и посебно доласком Појаса Пресвете Богородице, и њеног благодатног заступништва над свима нама, што сте благоизволили да се та радост прелије данас овдје и код нас. Иако физички Појас Пресвете Богородице није овдје међу нама, духовно јесте тај њен појас, њен покров, изаткан од вјере, од љубави Божје, од милости Божје и човјекољубља Божјега. Ми смо то данас, благодарећи Вашем доласку, Вашој светој служби, Вашој јеванђелској ријечи и очинској љубави, овдје доживјели.“
Митрополит је посебно нагласио значај доласка игумана манастира Ватопед, подсјећајући на духовну и историјску повезаност Ватопеда и Хиландара, као и на значај који ова светиња има за српски народ и Српску православну цркву.
„Посебно нас радује што сте нам довели драгог у Христу брата, игумана ватопедског Јефрема. Довољно је за нас Србе рећи Ватопед. Сви ми знамо шта он значи и на Светој Гори, и у историји Цркве, а посебно за Српску православну цркву. Када гледамо на однос манастира Ватопеда и манастира Хиландара, видимо како су будно чували, пазили и његовали братску љубав и међусобну помоћ — не за једну генерацију, ни за двије, него вјековима. И што је најљепше, та љубав је временом све више сазријевала.“
Он је поручио да је управо такав примјер братске љубави и истрајности велика поука свима, нарочито у времену бројних искушења и подјела.
„То је довољна поука за све нас овдје и за све нас у животу уопште — да у љубави, у милости и у доброти будемо што истрајнији, а да наше слабости, којих свакако имамо, што прије оставимо и одбацимо. Ми ништа посебно нијесмо припремали, јер је све ово Божја благодат и милост Пресвете Богородице. Овај наш данашњи сусрет био је устројен с више, и зато Вам још више благодаримо, Ваша Светости и драги оче игумане.“
Митрополит Јоаникије је потом поздравио и присутне званице, међу којима су били представници политичког и јавног живота из Црне Горе и Србије, те поручио да су данас сви почаствовани и да сви имају своју улогу.
На крају обраћања, митрополит Јоаникије уручио је пригодне дарове Патријарху српском Порфирију и игуману Јефрему, уз молитвене жеље за њихово архипастирско и монашко служење.
„Желио бих да Вашој Светости дарујемо овај архипастирски жезал, да народ Божји, који Вам је Господ повјерио, водите ка Царству Небеском, као и икону Светог Василија Острошког. А нашем драгом игуману желимо да га сила Часног Крста кријепи у све дане његовог живота и да нас помиње у својим светим молитвама. Ми се много ослањамо на молитве свих наших пријатеља, а посебно на молитве наших Светогораца, од којих смо примили свјетлост коју нам је донио Свети Сава када се вратио у своје отачаство.“
Архимандрит Јефрем: Блаженопочивши Митрополит Амфилохије истински апостол Христов
Сабранима у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици обратио се и игуман манастира Ватопед, високопреподобни архимандрит Јефрем, који је говорио о духовној снази блаженопочившег митрополита Амфилохија, али и о дубоким духовним везама српског народа са Светом Гором и манастиром Ватопед.
На почетку обраћања, архимандрит Јефрем је истакао да је, иако је годинама добијао позиве блаженопочившег митрополита Амфилохија да посјети Црну Гору, тек сада добио благослов да дође.
„Ваша Светости, Ваше високопреосвештенство, Ваша преосвештенства, славим Господа Бога што сам по први пут у Црној Гори. И поред многих и учесталих молби блаженопочившег митрополита Амфилохија да дођем, нисам имао прилику да будем у Црној Гори. Када је долазио у Хиландар, долазио је и у Ватопед и много сати смо разговарали. Говорио ми је блаженопочивши митрополит: ‘Имам много проблема тамо. Нажалост, тамошња Влада није благонаклона према нама.’ А ја сам му смирено говорио: ‘Не бојте се, преосвећени. Ми ћемо побиједити.’“
Подсјећајући на ријечи и духовну чврстину митрополита Амфилохија у времену великих искушења, архимандрит Јефрем је нагласио да се блаженопочивши митрополит ни у најтежим тренуцима није колебао.
„Одговарао је: ‘Не сумњам и не бојим се ни једне секунде. Многи који ме воле ми говоре: Ваше преосвештенство, повуците се. Многи Вам желе зло.’ А он је онако снажно одговарао: ‘Не повлачим се ни по коју цијену, због Цркве.’ Блаженопочивши митрополит Амфилохије није био само обични пастир ове локалне, помјесне Цркве. Био је просвјетитељ народа. Био је истински апостол Исуса Христа. Његова молитва била је веома снажна. Био је цјеловит човјек, облагодаћен.“
Игуман ватопедски је потом говорио о духовном насљеђу које је митрополит Амфилохије оставио, подсјећајући да је био духовно чедо Светог Јустина Ћелијског, те изразио увјерење да ће Црква у времену које долази препознати његову светост.
„Рекао сам високопреосвећеном митрополиту Јоаникију: ‘Доћи ће вријеме када ће Црква — ја лично мислим да је он свет — доћи ће вријеме када ће га Црква канонизовати.’ Због тога, високопреосвећени, треба да будете благодарни Господу Богу и њему, јер Ви сте његово духовно чедо. Блаженопочивши Амфилохије био је послушник и духовно чадо још једног великог исповједника и оца Цркве — Јустина Ћелијског. Он и друга духовна дјеца Светог Јустина примили су велике духовне завјете.“
Архимандрит Јефрем је нагласио да је духовно предање Цркве живо управо кроз подвиг, молитву и искуство светих људи, поручивши да митрополит Јоаникије и народ у Црној Гори има велики благослов у личности митрополита Амфилохија.
„Предањски човјек Цркве у православном богословљу назива се човјеком подвига и молитве, и оно што он добија — предаје емпиријски, животом. Зато имате благо да тражите од њега молитве. Он ће бити ваш покровитељ и заштитник. Зато је ваш успјех сигуран.“
Архимандрит Јефрем уручио поклоне Митрополиту Јоаникију, Саборном храму Христовог Васкрсења и игуману подмаинском Рафаилу; Правом ношења часног крста одликовани игуман Рафаило и протојереј Игор Балабан
У знак братске љубави и духовног јединства, игуман Јефрем уручио је митрополиту Јоаникију панагију са иконом Пресвете Богородице која држи Часни појас, истичући значај светиње која ових дана сабира вјерни народ у Србији.
„Ми смо, као знак љубави према вашем дјелу и жртви коју чините, донијели једну панагију, која је реплика манастирске панагије са иконом Пресвете Богородице која држи Часни појас. Часни појас Пресвете Богородице највећи је благослов који је Србија до сада добила. Хиљаде и хиљаде људи долазе. Људи долазе и поклањају се Часном појасу и одлазе у другачијем стању. И ми, у знак присуства Њеног Часног појаса, дарујемо Његовом високопреосвештенству ову панагију, да се увијек сјећа присуства Часног ПојасаПресвете Богородице.“
Игуман манастира Ватопед даривао је и Саборни храм Христовог Васкрсења иконом Пресвете Богородице Ватопедске са Часним појасом, подсјећајући на историјску везу Светог кнеза Лазара и манастира Ватопед.
„Храму Васкрсења Христовог дарујемо часну икону Пресвете Богородице Ватопедске са Њеним Часним појасом. Благодарни смо Светом кнезу Лазару, који је поклонио манастиру Ватопеду велики дио Часног појаса, али и велики дио Часног и Животворног Крста, који непрестано мироточи. Наше присуство у Србији и овдје у Црној Гори, у ствари, јесте једно мало уздарје за све оно што је велики српски кнез и цар Лазар учинио за манастир. Пресвета Богородица нека буде са свима вама.“
На крају, архимандрит Јефрем поклонио је напрсни крст јеромонаху Рафаилу, игуману манастира Подмаине, истичући његов значај у унапређењу монашког живота у Црној Гори.
„Ваше високопреосвештенство, дозволите нам — донијели смо и један напрсни крст са појасом Пресвете Богородице, да га дарујемо оцу Рафаилу, јер ми волимо и поштујемо оца Рафаила зато што у великој мјери доприноси да се монашка обитељ уздигне у Црној Гори. Његова Светост, Патријарх српски, дирнуо ме је када је говорио о Светом Јустину Ћелијском. Када се види здравље једне епархије и народа? Када има монаштва. То је говорио и Свети Јустин, савременик и исповједник, који се моли за све монахе”, закључио је игуман ватопедски, архимандрит Јефрем.
Напрсни крст игуману манастира Подмаине, оцу Рафаилу, уручио је Његова светост Патријарх Порфирије, те га одликовао звањем архимандрита.
На предлог Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, напрсним крстом Његова светост Патријарх српски одликовао је и протојереја Игор Балабан, секретара Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске.
По одслуженој Светој служби Божијој сабрање је у радости настављено у крипти Саборног храма Христовог васкрсења, гдје је архимандрит Јефрем одржао духовно предавање.
О. Б.
Фото и виде: Борис Мусић
