Његово преосвештенство викарни Епископ диоклијски г. Пајсије служио је данас, у Недјељу Отаца Првог васељенског сабора и на празник Свете браће Кирила и Методија, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештеномонаштва Цетињског манастира, цетињског свештенства и учешће вјерног народа Божијег.
У бесједи владика Пајсије је казао да је све оно што је претходило Првом васељенском сабору, као и сам Сабор, слика војујуће Цркве Христове на земљи.
„А то значи да, као што је сам Христос рекао својим ученицима и својим сљедбеницима, да ако су Њега гонили, и њих ће гонити. И то су они спољни напади на Цркву Христову — да сви они који мрзе здраву науку, мрзе Христа, мрзе Бога, да се сви они боре против Цркве Христове. Међутим, колико год некада ти спољни напади на Цркву били тешки, много су тежи они који су долазили изнутра Цркве, то јест од оних који су били њени чланови“, рекао је владика Пајсије, додавши да је Први васељенски сабор био прилика да се ријеши управо један такав спор.
Он је даље навео да је тај спор био везан за свештеника по имену Арије и његово погрешно учење, којим је тврдио да Син Божији није Бог и да није раван Богу Оцу, него да је створење Божије, као што смо сви ми.
„Из тога видимо да, када ми учимо нешто што је земаљско, то можемо да научимо напамет и да поновимо, а оно што се тиче црквене истине и оне истине која се тиче Бога и вјечнога, да бисмо то научили, да бисмо то свједочили, ипак то треба да живимо. То значи да, уколико смо и чланови Цркве, а наш живот није приличан и није онакав какав би требало да буде, прије или касније, ми ћемо се одвојити од оне праве истине и од онога правог учења“, рекао је владика.
Владика је поучио да је Арије хтио да логику која је примјењива на људе, који су створења Божија, примијени и на Сина Божијега.
„Како Света Црква учи да је Син Божији рођен од Оца, али вјечно, он је тако сматрао, по тој некој земаљској логици, да, ако је Он рођен, да је логично било и неко вријеме када Он није постојао. Дакле, онога тренутка кад се Он рађа од Оца, да тек тада Он и започиње свој живот. Наравно, Црква Христова то у цјелости одбацује, учећи да се Син Божији рађа од Оца, али да се вјечно рађа, и то не можемо ни у ком случају поредити са рођењем људи овдје на земљи.“
Он је казао да је, иако је Аријево учење нанијело много штете Цркви, Први васељенски сабор потврдио да Црква, којој је глава Христос, никада не тоне, те да врло често наилази на проблеме, али их исто тако и рјешава уз помоћ Божију.
„Црква, иако има своју хијерархију, иако свако зна које мјесто заузима, ипак, Господ нам је дао да сви зависимо једни од других — да не може један човјек да одлучује у име свих осталих и да, када год доносимо неку одлуку, да је доносимо саборно. Тако је и први сабор у историји Цркве, онај апостолски сабор који је био средином првога вијека, гдје су се апостоли Христови, они најближи Христови сљедбеници, састали да саборно ријеше проблеме који су се појавили у то вријеме. И тиме се потврђује она Христова ријеч, гдје Он каже: ‚Гдје су двојица или тројица сабрани у име моје, ондје сам и ја међу њима‘.”
Владика Пајсије је на крају бесједе скренуо пажњу да данас прослављамо и Свету браћу Кирила и Методија, на које треба да се угледамо, јер су се они, како је казао, држали истинске вјере и проповиједали је својим животом, а не само ријечима.
„Тако, драга браћо и сестре, и ми треба да се угледамо не на оне који су одступили од вјере праве, који су скренули са пута истине, него да молимо Бога да, када год кренемо оним путем који не треба, да нам Он на то укаже, да нас исправи и да нас врати на онај прави пут који води у Царство небеско“, закључио је епископ диоклијски Пајсије, честитајући празник свима.
О. Б.
Фото: Максим Шестаков
