Слава цркве Светог Николе у Старом Бару свечано је прслављена уз присуство многобројног вјерног народа. Светом lитургијом началствовао је јеромонах Николај, сабрат острошког манастира, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомана Миаиловића, протојереја Николе Радовића, протојереја Александра Орландића и ђакона Цвјетка Перића.
Отац Николај започео је своју бесједу подсјећајући нас да сила Божија исцјелитељска, која је дјеловала на људе и у вријеме када је Он ходао међу нама и када су га се људи дотацали и бивали излијечени, дјелује и данас кроз Цркву Божију, а један од највећих свједока те силе Божије и тога да она и дан-данас дејствује у свијету, јесте и Свети Николај Мирликијски Чудотворац, кога данас прослављамо и кога прославља цијела васељена.
„Он је добио ту силу по ријечи Божијој, јер је Господ рекао у Јеванђељу: „Чуда која ја творим и ви ћете творити, и већа од ових ћете творити“. То су ријечи самога Господа, а Свети Николај је добио ту силу и стекао је управо кроз испуњавање Јеванђелских заповијести. У његовом кондаку, у пјесми коју њему пјевамо, кажемо „Испунио си своје Јеванђеље“. Дакле, испунио је све заповијести Божије, испунио вољу Божију. И то је оно што је спасоносно и најважније и у нашим животима данас. Да се потрудимо да испунимо вољу Божију, да сазнамо вољу Божију. А то нам се управо открива у Светом Јеванђељу. То нам се открива и у животима оваквих светитеља, као што је Свети Николај, и у животима свих светих.“
Отац Николај наставља и каже да нам се открива та воља Божија, свеспасоносна, свеисцјељујућа, која нас исцјељује, не само од физичких или психичких проблема и болести, него исцјељује род људски од највећих болести, од болести гријеха, смрти и ђавола, од тих истинских непријатеља људског рода.
„У житију Светог оца Николаја, од Светог оца Јустина, читамо да његово име значи побједитељ народа. И каже Свети ава Јустин, да се Свети Николај заиста показао побједитељ гријеха и зла, а на добробит цијеломе свиету. Ту видимо колико је важно и колика је лична одговорност свих нас хришћана и свих људи на овоме свијету. Да од наше посвећености Богу и од наше вјере и од нашега покајања, немамо само ми корист, него има користи и наша породица, и наши ближњи, и сва наша заједница. И читав свијет може да има користи уколико се ми потрудимо да живимо јеванђелским животом.
Свети Николај између свих осталих јеванђелских врлина, највише се прославио кроз његово милосређе, кроз његову милостивост. И то читамо још у Старом завјету код пророка Захарје, гдје Господ позива преко светог пророка да будемо жалостиви и милостиви једни другима. Не само ова материјална милостиња, која је исто важна и потребна, него духовно да будемо милостиви једни другима, да желимо једни другима вјечно спасење, да желимо једни другима да будемо причасници благодати Божије. А то је и смисао хришћанског живота по речима Светог Серафима Саровског, који каже да је смисао нашег људског постојања, нашег живота, да стекнемо благодат Духа Светога, да се вратимо у заједницу са Господом, да се вратимо у загрљај Господњи. То је смисао свих наших живота и без тога све остало што стекнемо у овом животу биће узалудно.
Тако да Бог и Свети Николај дају, као што и Свети апостол Павле у данашњој посланици жели тадашним хришћанима, мира, да нам да да истрајемо у добрим дјелима, да чинимо оно што је Њему по вољи и да творимо Његову вољу.“
Од суштинске је важности, каже отац Николај, да не треба само формално да се сакупљамо у нашим храмовима на службама Божијим. Да не очекујемо да нам Господ, због тога што повремено долазимо на Свете литургије, буде гарант неког нашег земаљског успјеха или неке наше земаљске привремене среће. Треба да долазимо и да истражујемо вољу Божију, да истражујемо шта је угодно Господу и да то творећи стичемо живот вјечни.
„Без тога ништа неће моћи наше душе да успокоји и да испуни. И наши животи ће бити, и ови привремени животи на земљи, испуњени тугом, безнађем, очајањем, депресијом, стресом, нервозама. А не дај Боже, ако такви одемо у вјечност, то ће се продужити кроз сву вјечност.“
На крају је отац Николај нагласио да смо ми позвани на љубав, и то не само према ближњима, него и на љубави према непријатељима, а да је ова Господња заповијест могућа то нам показује и Свети Николај Мирликијски Чудотворац.
„А то можемо и сви ми да осјетимо у нашем животу, ако се потрудимо мало да испунимо заповјест Божију. Христа ради да опростимо ближњему, да будемо милостиви једни према другима, и видјећемо да ће Господ да испуни наше биће радошћу, да ће наше биће испунити утјехом. Утјеха која ће да све више и више расте у нашим душам и нашим тјелима, и да тако достигнемо у вјечни загрљај Божији у Царство Небеско.“
Након завршетка Свете литургије вјерници су са оцима кренули у литију око храма, да би затим оци приступили освећењу славског колача и славског жита у славу Божију и у част Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца.
Домаћини данашње славе били су породице Малишић, Дашић и Јововић, којима је испред свештеника и вјерника цркве Светог Николе, иконе Светог Николаја подијелио отац Никола Радовић старјешина ове цркве. За идућу годину славу је преузео, у своје име и у име своје породице, Борислав Вучевић.
Отац Никола захвалио се и оцу Николају, оцима који су саслуживали, као и вјерном народу који је данас испунио цркву. Нагласио је да овај сабор из године у годину траје, да радује што данас видимо и пуно дјеце, и да су она наша будућност у које се надамо да ће наставити нашим стопама и стопама наших предака.
Сабрање је настављено уз фолклорни и музички програм.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
