По благослову Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, у Недељу шесту – Слепога, 17. маја 2026. године, Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Раковица код Београда заједно са Његовим преосвештенством Епископом буеносајреским и јужноцентралноамеричким г. Кирилом, који је началствовао, и Његовим преосвештенством викарним Епископом хвостанским Алексејем. Саслуживали су протојереј Јован Стојиљковић, протојереј Симо Кличковић, јеромонах Клавдијан из Тројице-Сергијеве лавре, јереј Горан Нухановић, протођакон Иван Савић и ђакон Михаило Пуача.
Монахиње манастира Раковица одговарале су на прозбе и јектеније.
У пастирској беседи Епископ Алексеј је сабраном верном народу, поред осталог, рекао: – Данашње прочитано зачало из Јеванђеља говори нам да постоје људи који су рођени слепи, а постоје и они који су после ослепели. О томе морамо да размишљамо сви, да нас не ухвати слепило после рођења. Оно од рођења и није тако страшно, појави се Христос, намаже блатом очи и каже умиј се у Силоамској бањи, и прогледај. И тако је и било. Слепи је прогледао.
– Ми смо прогледали крштењем, али се догађа нешто чудно, у вези са грехом. Грех ствара слепило, а то наше слепило само опет Христос може да исцели и да нам врати вид. То је покајање, то је сједињење са Живим Богом. Без Бога нам нема спасења.
– Заиста, морамо да молимо Господа да нам омогући да прогледамо и да видимо у лицу брата свога, сестре своје, Христов Лик. Другачије не можемо да опстанемо, другачије не можемо да оправдамо наше постојање и припадност Христу који нас све воли и у свима нама гледа свој лик, рекао је Епископ Алексеј.
Након Божанске литургије Митрополит Атанасије је са браћом архијерејима посетио гроб блаженопочившег Патријарха српског Павла који је сахрањен и почива ту у манастиру Раковица.
Извор: Епархија милешевска
