Данас, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду уприличено је предавање високопречасног презвитера др Оливера Суботића, управника и координатора Одељења за спољашњу мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, на тему „Света тајна исповести и AI: о (не)разумевању теолошких и технолошких појмова у савремено доба“.
На самом почетку присутне је поздравио господин Војислав Башица, асистент на Катедри за литургику, пожелевши добродошлицу уваженом предавачу и свима сабранима. Том приликом истакао је значај отварања савремених тема које се тичу односа теологије и нових технологија, нарочито у времену у којем вештачка интелигенција све снажније обликује свакодневицу савременог човека.
Отац Оливер је у свом излагању говорио о начину на који хришћани приступају Светој тајни исповести, као и о различитим типовима и рецепцијама исповести у савременом друштву. Нарочиту пажњу посветио је погрешним перцепцијама вештачке интелигенције, нагласивши да је неопходно познавати основне концепте и принципе њеног функционисања како би се о овом феномену могло промишљати на исправан и одговоран начин. Предавач је подсетио да је сам појам „вештачка интелигенција“ настао средином XX века, на темељу идеје да се различити облици учења и мишљења могу свести на математичке системе и алгоритамске процесе. Такође, он је истакао да модели вештачке интелигенције функционишу тако што обрађују одређене податке и на основу алгоритама генеришу одговоре, али да они нису научни модели у оном смислу у којем се то често у јавности представља. Осврнувши се на развој вештачке интелигенције, говорник је издвојио неколико кључних момената: победу рачунара над човеком у шаху 1996. године, затим победу машине 2016. године у древној источној игри го, која је далеко комплекснија, као и јавну дебату у Америци 2019. године, у којој је човек тек незнатно надвладао машину на задату тему. Особито је указао на појаву савремених GPT модела, који су свету донели нове могућности, али и бројна питања и изазове. У оквиру предавања било је речи и о појави такозваних „реплика“ софтвера и виртуелних пријатеља, који су код појединих корисника створили илузију стварног односа и комуникације. Управо у том контексту постављено је важно питање — да ли је могуће приступити исповести посредством вештачке интелигенције. Указао је да се вештачка интелигенција „интелигенцијом“ назива само условно, будући да је реч о математичком моделу који алгоритмима симулира одређене облике мишљења. Иако поседује способност напредног машинског учења, она нема социјалну, емоционалну и духовну димензију личности. Следствено, вештачка интелигенција представља нови технолошки ентитет који нема атрибуте живе личности, те је неопходно избегавати сваки вид антропоморфизма. Подсетио је да модели вештачке интелигенције познају синтаксу, али не и семантику, односно да не разумеју суштину и смисао онога што „говоре“. Управо због тога, како је истакнуто, само они који не разумеју истинску природу и значај Свете тајне исповести могу сматрати да вештачка интелигенција може бити њена замена.
После предавања уследила су бројна питања студената, на која је уважени гост одговарао, стављајући посебан акценат на изазове који тек предстоје у области примене вештачке интелигенције. Том приликом наводио је неопходност искључиво секторске и одговорне примена ових модела, те да они не смеју постати супстрат на коме ће функционисати читаво друштво.
На самом крају, високопречасни протопрезвитер др Србољуб Убипариповић, декан Факултета, најсрдачније је заблагодарио управнику и координатору Одељења за спољашњу мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке на одржаном предавању и издвојеном времену, истичући значај оваквих сусрета и разговора за савремено богословско промишљање.
Извор: ТВ Храм
