Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог Владике Николаја Охридског и Жичког Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
У чин ђакона је рукоположио сабрата Цетињског манастра монаха Георгија (Војиновића).
Бесједећи по прочитаном Јеванђелском одјељку, Митрополит је истакао да је Господ Исус Христос све вријеме кроз проповиједи и чуда која је чинио, заправо указивао да је Он Спаситељ свијета, али да га свијет због своје духовне запуштености, није могао схватити. Чак су се и апостоли, иако су свједочили Христовим чудима и васкрсењу сина удовице из Наина, васкрсењу Јаирове кћери и васкрсењу Лазаревом, колебали, а нарочито на Велики петак, видјевши Христово страдање.
„А Господ Исус Христос је говорио да власт има положити живот свој и опет узети га. Тиме је указивао да ће пострадати, да ће принијети себе на жртву, да ће умријети за овај свијет да би смрћу својом смрт уништио и да би нам даровао живот својим васкрсењем, а када је ишао да посјети гроб четверодневног Лазара, говорио је сестрама његовим Ја сам васкрсење и живот, а и овај догађај о коме говори данашње Јеванђеље, показује, заправо, да Господ имао силу васкрсења.
Можемо видјети да тај, раслабљени човјек представља цијело човјечанство. Свакога од нас. Нико од нас сам по себи нема ту силу да неће допасти болести и тешкоћа и јада и туге и несреће. Али, које тај који нас из свега тога може избавити? Ко је тај који нам може даровати живот? То је Господ Исус Христос посвједочио, баш на том заборављеном човјеку, том јаднику који је био у најтежим болестима, за кога није било наде.
Врло често имамо случајеве да је човјек болестан и танкога живота, али је духовно јак, па ми који смо здрави, кад се сретнемо са таквим човјеком, ми се духовно окријепимо и оснажимо. То смо сви доживјели. Зато треба да посјећујемо болеснике, без обзира да ли што можемо помоћи. Можемо подијелити тешкоће са којима се човјек срео и у којима се налази. Не само да ћемо показати људскост, него ћемо донијети и утјеху том болеснику.“
По отпусту Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије честитао је новом ђакону Георгију ђаконски чин и упутио га да се угледа на Светог Владику Николаја чији спомен данас вршимо, али и на Светог Јоасафа Метеорита , који је био синовац цара Душана, али се земаљске славе и богатства одрекао ради службе Богу.
„Ако је ико у нашем роду умножио, не по десет нити по педесет, него по сто пута дарове које му је Бог дао, то је управо Свети Владика Николај. Најпоштованији епископ икод нас и код осталих хришћана у 20 вијеку. Велики проповиједник Јеванђеља Божијега. Велики тумач Светога Писма, пјесник. Велики свједок Христов. Тумач Светог Писма, али и велики крстоносац.“
Митрополит се потом осврнуо и на страдање Светог Владике Николаја у Другом свјетском рату, када је робијао у злогласним логорима, али и на његово тумачење Његошевог дјела, подјсетивши наВладикин говор пред Цетињским манастиром, уочи преноса Његошевих моштију на Ловћен 1925. када је обновљена Ловћенска капела
„Нико тако лијепу химну ни Његошу ни Црној Гори није испјевао. Треба и тога да се сјетимо, али оно што је најважније, Свети Николај је био човјек Божији. Ишао путем Христовим од најранијег свога дјетињства, па све до своје блажене кончине. Упокојио се као прогнаник у Америци, али истовремено постао просвјетитељ америчкога континента. Ето, на тај+кве личности желим да препоручим нашем новом ђакону да се на њих угледа, да иде њиховим путем, а то је заправо, пут Христов“. закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Лана Остојић
