У трећу недјељу по Васкрсу, Недјељу жена мироносица, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света архијерејска литургија којом су началствовали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ сјемјатицки г. Варсануфије из Пољске православне цркве.
Ово празнично евхаристијско сабрање било је обиљежено пасхалном радошћу Васкрсења Христовог, али и братском љубављу двије помјесне Православне цркве, будући да је Епископ Варсануфије, са делегацијом Пољске православне цркве, боравио у Подгорици поводом предстојећег свечаног представљања монографије и отварања изложбе „Боје православља — Црна Гора“.
Након читања Светог јеванђеља сабранима се обратио протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма, који је подсјетио да се Црква у овим данима налази у периоду пасхалне радости у којој све блиста свјетлошћу Христовог Васкрсења. Нагласио је да Црква у данима послије Васкрса вјернима постепено и дубље открива чудесне догађаје који су се збили око Христовог страдања, погребења и васкрсења, како би се тајна побједе живота над смрћу приближила човјеку сваког времена.
Говорећи о јеванђелском одломку, он је посебно указао на личност Јосифа из Ариматеје, угледног савјетника и члана Синедриона, али истовремено и тајног ученика Христовог, који је од Пилата затражио тијело Господње. Прота Никола је подсјетио да Јосиф није поступио као неко ко само жели да тијело распетога буде уклоњено због празника Пасхе, већ као ученик који је свога Учитеља сахранио са највећим достојанством: купио је чисто платно, скинуо Господа са Крста, положио Га у нови гроб и навалио камен на врата гробна.
Посебно мјесто у бесједи прота је посветио улози Светих жена мироносица, по којима ова недјеља и носи име, подсјетивши да су оне, заједно са Пресветом Богородицом, пратиле Господа, биле уз Њега у данима страдања и показале изузетну храброст и вјерност. Иако Јеванђеље помиње имена само неких од њих, предање и црквени тумачи свједоче да их је било много.
Осврћући се на тумачење Светог Григорија Паламе, протојереј Никола Пејовић је истакао да је, према том дубоком богословском сагледавању, Пресвета Богородица прва доживјела силу васкрсења Сина свога. Као што јој је архангел Гаврило јавио радосну вијест о рођењу Спаситеља, тако јој је, по ријечима Светог Григорија Паламе, опет анђео јавио другу благовијест — да је њен Син васкрсао. Зато је, како је наглашено, празник жена мироносица уједно и својеврсна друга благовијест.
„Жене мироносице постају апостоли апостолима“, нагласио је прота Никола, јер су управо оне прве јавиле апостолима да је Христос васкрсао. Он је подсјетио да се васкрсли Господ женама мироносицама јавља поздравом: „Радујте се“, јер су биле тужне, док се ученицима јавља ријечима: „Мир вам“, јер су били уплашени и узнемирени. Радост и мир, истакао је, јесу дарови Духа Светога, које је Господ оставио својој Цркви.
„Сваки гроб у коме се хришћани сахрањују, није ништа друго него гроб из кога ће Христос васкрснути свакога човјека као из сна“, поручио је прота Никола, пожељивши сабранима да Господ испуни њихова срца апостолским миром и јеванђелском радошћу Светих жена мироносица, како би у радости прослављали „празник над празницима, догађај над догађајима, побједу свјетлости над тамом, живота над смрћу, смисла над бесмислом“.
По завршетку Свете литургије, сабранима се обратио Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије, који је поздравио вјерни народ и уваженог госта из Пољске православне цркве, Епископа Варсануфија.
Обраћање Митрополита Јоаникија
Христос Васкрсе!
У ове дане Васкрсења Христовога сабирамо се и сјећамо се Светих апостола које је Господ сабрао својим Васкрсењем. Оних апостола који су се били разбјежали на Велики петак, али их је Господ, снисходећи њиховим слабостима, не само сабрао око себе, него им и вратио своје прво достојанство. Данас се сјећамо и жена мироносица које су остале вјерне под крстом Христовим, вјерне Господу и видјеле Његово страдање и Његову смрт, показале изузетну храброст. Оне су се прве удостојиле да буду вјесници Васкрсења Христовога. Велики дивни празник и у похвалу свим вјернима, а посебно вјерујућим женама које служе у кротости и смирењу своме Господу и својој Светој цркви.
Данас имамо велику радост. Овде смо се данас сабрали заједно. Имамо драге госте из Пољске православне цркве, наш драги владика Варсануфије, који нам је долазио и раније. Био је и на мом устоличењу. Гледали смо се више пута, а овога пута дошао је једним посебним поводом. Вечерас ћемо имати промоцију и те дивне монографије коју је припремила Пољска православна црква о светињама и о вјерном народу у Црној Гори.
Заиста велики труд и велика братска љубав коју су показали браћа православни Пољаци. Зато ће нам бити велика радост да чујемо нашега драгога госта Преосвећенога владику Варсануфија. Он је професор Теолошког факултета у Пољској. Човјек уман, велики теолог и што је најважније велики епископ Цркве Божје и наш драги пријатељ. Христос Васкрсе, драги владико, добро нам дошли!
Након Митрополита Јоаникија, сабранима се обратио и Његово преосвештенство епископ сјемјатицки г. Варсануфије, који је пренио поздраве Његовог блаженства Митрополита пољског г. Саве, изразивши радост због боравка у Црној Гори и у Саборном храму Христовог Васкрсења.
Обраћање Епископа Варсануфија
Ваше Високопреосвештенство, наш драги владико Митрополите Јоаникије. Желео бих да, пренесем, велики поздрав од нашег Митрополита Саве, Митрополита Пољске. Наш Митрополит Сава примио је монаштво у Београду, у Србији и он тако воли Србију да до дан-данас говори лепим књижевним српским језиком. Он је јако захвалан Богу да сам ја могао овде да дођем на позив Митрополита Јоаникија. За нас то је велика радост.
Данас кад сам ушао у ову прелепу светињу, имао сам утисак да се налазим у Цркви Свете Софије у Цариграду. И тим поводом желео бих да се захвалим да на тако леп начин чувате православље. Јер наша вера је вера истинита. То је вера која води у Царство небеско. И ми се молимо за читав свет. Овај свет који у данашње време живи често без Христа и да овај свет види светлост православља. И та светлост и та лепота изражава се баш у овој лепој архитектури. Да штитите своју свету веру, као и ми што штитимо нашу веру већ у Пољској хиљаду година. Дошли смо још овде са другим циљем. Дошли смо овде исто као жене мироносице које су дошле у гроб Христов и виделе да Христа тамо више нема. И због тога смо дошли да докажемо да Христа заправо нема у гробу и да докажемо да је Он заиста васкрсао. Јер ако Христос није васкрсао, наша вера била би празна, а то је циљ нашег живота. Апостол Павле је рекао да ако Христос није васкрсао, наша вера не би имала смисла.
И трећа ствар, то је да можемо да ступимо у контакт између цркава кроз омладину. А после много година комунизма и безбожја наша Црква се обновила наново и омладина је узела одговорност за све то. И желимо да поделимо ту радост са вашом омладином и са свима вама. Да је Христос васкрсао, то је једина наша нада, да све нас православне, а и читав свет може да доведе до Царства небеског.
Владико, још једном се захваљујем. Ви сте били у Пољској и ја сам приметио да сте се ви заљубили у нашу Православну Пољску цркву. Видео сам код вас огромну радост. То је радост човека који је отворио своје срце, а у срцу живи Бог, а ако у срцу Бог не обитава, онда нема радости.
Сабрање у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици тако је у Недјељу жена мироносица било прожето двоструком радошћу: пасхалном радошћу Цркве која свједочи да је Христос васкрсао, и братском радошћу сусрета православних хришћана из Црне Горе и Пољске, сабраних у истој вјери, истој нади и истом поздраву побједе живота над смрћу: Христос васкрсе — Ваистину васкрсе!
Текст, фото & видео: Борис Мусић
