Његово преосвештенство епископ диоклијски г. Пајсије служио је данас, на празник Благовијести, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Владици је саслуживало цетињско свештенство и свештеномонаштво Цетињског манастира, уз учешће вјерног народа Божијег.
У бесједи по прочитаном Светом јеванђељу, владика Пајсије је, позивајући се на ријечи блаженопочившег владике Атанасија Јефтића, казао да нас овај празник подсјећа на највећи догађај у историји свијета.
„Може се рећи и да је већи чак и од оног самог догађаја када је свијет стваран. И он то каже због тога, како и сам објашњава, јер ово друго стварање Божије јесте коначно и вјечно. То јест, не треба да мислимо да је Бог лоше створио човјека, па га зато по други пут ствара, и њега и сав створени свијет, него Бог је створио све добро, како и сам каже, али је човјек био наговорен од ђавола и удаљио се од Бога. Јер је ђаво рекао човјеку да ће он постати Бог ако окуси од дрвета познања добра и зла. Представио је Бога као једнога завидљивца, који није желио да човјек буде једнак Њему. А Бог је, заправо, то и хтио, и то је био од искони, чак и прије стварања, Божији план са човјеком — да он буде једнак и раван Богу. А шта значи бити једнак и раван Богу? Да му буде једнак у љубави, да му буде једнак у доброти.“
Он је подсјетио и на ријечи Светог Јустина Ћелијског, да је радосна вијест коју је архангел Гаврил пренио Пресветој Богородици само дио овога празника.
„Јер каже да треба свако од нас да буде христоносац и богоносац, то јест, као што је Дјева Марија примила Бога у своју утробу, тако и ми на крштењу примамо Христа у себе, примамо Га у своју душу, примамо Га у своје срце, и, наравно, причешћујући се Светим тајнама Његовим. Али опет, каже овај светитељ да, када год ми чинимо гријех, тада и ми прљамо Христа својим гријесима и страстима које бораве у нама, вријеђамо Га и опет Му ране задајемо. И због тога треба да се трудимо да Христа, којега заиста носимо у себи, чувамо, и то ће бити тај цјелокупни празник, цјелокупна радост наша — да Христа, Кога смо примили у себе, очувамо, да Га носимо, јер је Он и залог нашега спасења.“
На крају бесједе, епископ диоклијски Пајсије је поучио да је важно да се трудимо да себе поправљамо и чувамо Христа у себи и да Га, како је казао, „не прљамо и не вријеђамо својим гријесима и непримјереним дјелима, него да Он у нама свијетли и да нам Он буде вјечна радост“.
На крају Свете литургије владика је пререзао славски колач и освештао славско жито у Славу Божију и част данашњег празника.
О. Б.
Фото: Максим Шестаков
