Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије служио је данас, у Цркви Светог Томе у Бечићима, Свету архијерејску литургију и парастос протојереју-ставрофору Остоји Остојићу.
Владика се вјернима обратио бесједом након Литургије и парастоса.
Подсјетио је да Часни пост који постимо почиње Јеванђелском причом О митару и фарисеју и да нам она говори о унутрашњем стању и једног и другог и о томе шта је основни циљ и смисао овога поста.
„То је да не будемо судије васељене. Да не судимо својој браћи и ближњима, него првенствено да бдијемо над нашом душом, да тражимо да искоријенимо све оно што није по природи и све оно што је супротно Јеванђељу Христовом, а опет се усталило и укоријенило у нашој навици и у нашем животу. Тако је човјек позван да свакога тренутка бдије над својом душом, да је чисти од гријеха сваке врсте и да тако се враћа ономе лику који му је Бог дао и по коме га је саздао. Међутим, није само у току овог великог и часног поста човјек упућен на самога себе-да само гледа на своју душу, него је црква одредила да и ове сваке суботе у току Великога поста ми вршимо помен за све оне који су преминули.“
Преосвећени владика је потом поменуо да суботња богослужења започињу вечерњом службом, а настављају се јутрењем и Литургијом, у којима се молимо за покој душа и опроштење гријехова свих православних хришћана који су се представили-прешли из земаљског живота у онај други.
„Самим тим што се ми молимо за њихове душе и за опроштај гријехова, да ми свједочимо да су они још увијек живи. Не молимо се за оне који више не постоје, него се молимо за оне које тренутно не можемо да видимо тјелесним очима, нити можемо да их опипамо рукама, али свакако да су они живи и ми се молимо за покој њихов. То радимо побуђени својом личном љубављу, али и тиме што нам је то Бог заповиједио да се молимо за наше ближње, као што ће и они, након нашег представљења који буду послије нас, се молити и за наше душе.
Међу свим тим за које се молимо данас, међу свим нашим сродницима, помолили смо се и за душу представљеног проте нашег оца Остоје и нема потребе да ја било шта о њему говорим, јер свако од вас га је много боље познавао од мене лично, али желим само да кажем да онај пут који је он изабрао, заправо јесте и најљепши пут који један човјек овдје на земљи може да изабере. Пут који је најчаснији и који је од свих путева узвишенији, а то је да се проповиједа Јеванђеље, да се проповиједа ријеч она истинита и непролазна, која живот даје. Зато и ми, сви још једном молимо се да сваки онај гријех који је учинио (како се каже у црквеним пјесмама), вољно и невољно, да му Бог опрости, а све нас помилује и спасе као благ и човјекољубив. Њему нека је слава у вијекове вијекова. Амин“- закључио је Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије.
Лана Остојић
