Игуман манастира Савина, јеромонах Макарије вјернима је бесједио у манастиру Савина 13. марта, након Акатиста Мајци Божијој.
У уводу је истакао да сви ми на духовном путу треба да дамо свој максимум да се приближимо Богу и да се ослобађамо свега што нас од Бога одвраћа.
„Свако од нас, борећи се на свом духовном путу ка Христу и ка вечном животу, требало би да даје све од себе да пре свега се приближи Богу онолико колико је могуће свакоме од нас и то је пре свега и циљ нашега живота. Све оно што нам одвлачи пажњу од Бога треба да оставимо и да се ослободимо тога и једино тако можемо да се сјединимо са Богом, јер не можемо на две стране животу да стигнемо и овоме свету да служимо и својим страстима и жељама и да служимо живоме Богу својим животом. Морамо да се одлучимо шта ћемо и на који начин ћемо служити Богу. Зато је важно да имамо пажњу у свом животу.
Наравно, у данашње време, имамо са свих страна мноштво предавања, слушамо са свих страна речи, читамо нешто и сами, међутим, мноштво тих података које примамо и слушамо, више на збуњују, него што нам доносе корист. Она доносе корист када слушамо, али ми смо престали да будемо делатни хришћани. Ништа нам не вреди да цео дан слушамо Јеванђеље и поуке светих отаца уколико не будемо људи који практикују тај живот у свакодневници, где год се налазили. То је смисао, јер онај који не живи тако него само слуша, то је потпуни један промашај. Нажалост, многи се ослањају на тај интелектуални део и интелектиални напор, међутим практично то бива заборављено и ништа од тога не испуњавају, односно испуњавају онако хладно и по некој мери коју сами себи одређују. Нажалост, видимо да то не доноси плода у нашем духовном животу. Плод нашег духовног живота треба да буду радост, мир, дуготрпљење, праштање. Зато је потребно да обратимо пажњу на то што свети оци говоре у мноштву разних предавача и саветовања. Морамо на то да обратимо пажњу. Да будемо делатни хришћани, а не само пасивни слушаоци и после тога да све то оде из нас и да практично ништа не доживимо и да се никад не сусретнемо са Богом. Дакле, у облаку предлога разних, треба да изаберемо оно што је важно. Свети оци баш тако тумаче и говоре да имамо мноштво страсти које нас нападају, али да постоји једна заједничка карактеристика за све, оно на чему треба да поставимо темељ нашег духовног живота.
У житију Светог Макарија Египатског записан случај када му се јави ђаво па му каже: Макарије ја у свему могу да те подражавам, осим у смирењу. То је важно да знамо, јер сав подвиг који ми испуњавамо, он није циљ по себи, него је циљ поста, молитве, бдења и труда је сједињење са Христом, а кад се сјединимо са Христом, имаћемо и духовне плодове од тога, а пре свега смирење. Смирење као једну божанску особину.
Ово цијело душекорисно предавање игумана манастира Савина препоручујемо да послушате на страници Радија „Светигора“.
